Izvor: Blic, 29.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomodni razvratnici
Pomodni razvratnici
Zašto smo više napredovali u kuvanju nego u seksu? Kako su neki ljudi postali imuni na usamljenost? Zašto je radoznalost ključ slobode? Otkud nam ideje gostporimstva? Zašto su prijateljstva između mušakaraca i žena tako krhka? Kako su ljudi pronalazili izlaz iz usamljenosti, straha i besciljnosti nekada, a kako to čine danas? To se neka od pitanja na koja daje odgovor Teodor Zeldin, u izuzetno zanimljivoj knjizi 'Intimna istorija čovečanstva', koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su preveli Robert Rakočević i Olga Sabo, a objavila beogradska izdavačka kuća 'Geopoetika', Dositejeva 13, (011/635-646, 328-4267, e-mail: geopoet@eunet.yu). Neobična erudicija i ogroman istraživački trud Zeldina omogućili su čitaocima ove knjige i feljtona, koji donosimo, da sagledaju kako se razvijalo ljudsko intimno iskustvo i kako smo došli do današnjih načina osećanja i mišljenja.
Na glasanju koje je sproveo list Senior Scholastic velika većina žena je rekla da više voli muškarce koji se ponašaju po propisu, nego one s prijatnom ličnošću. Budući ženstvene i sa potrebom da se nekome pokore, ove žene su morale da nateraju muškarce da postanu muževniji, pomažući im da se 'osećaju kao muškarci'. To se činilo nužnim u vreme kad su se žene nadmetale sa muškarcima na poslu, a kanon staromodnog džentlmena je, kako izgleda, bio način da se izbegne takmičenje u privatnom životu. No, naravno, muškarci čiju je muževnost trebalo kovati u zvezde ubrzo su postali nepodesni, te su žene shvatile da su krenule u rđavom pravcu.
Iz ovoga se može uvideti da su muškarci, i pored toga što su žene bile u stanju da menjaju njihovo ophođenje prema njima, i dalje nezgodni i teški. Mnogo pre seksualne revolucije šezdesetih godina, Amerikance je brinuo njihov seksualni identitet. Univerzitet u južnoj Kaliforniji je već pedesetih godina nudio studentima kurseve iz 'šest osnovnih razlika između muškaraca i žena'. Žene koje se danas žale da muškarci nemaju nimalo ukusa ni dovitljivosti pročitale su premnogo istorijskih knjiga o neustrašivim vitezovima u blistavim oklopima, a nedovoljno o pretvornosti i lažima, i zaboravile su kako su krhki koreni poverenja. Povrh toga, menjanje ljudi je kao dekorisanje kuće: čim se jedna soba sredi, postaje još očiglednije koliko treba poraditi na drugima.
U međuvremenu je otkriveno da je muškarac po kojem je skrojen Don Žuan bio homoseksualac. Voleo je da juri za ženama, a njih same nije voleo – upravo je taj lov bio ono što ga je uzbuđivalo. Do sada se smatralo da je istorija homoseksualaca sporedna stvar u poređenju sa odnosom između muškaraca i žena, ali je nedavno otkrivena gomila informacija kroz naučna istraživanja i iskrenije autobiografije, što je pokazalo da je ona značajnija no što se ikada mislilo. Premda je trebalo da ta istraživanja ovoj manjini pribave identitet, dovela su do otkrića jednako značajnih i za većinu. Koliko različito se muškarci ponašaju kad se zaljube u drugog muškarca?
Seksualni odnosi između muškaraca prošli su kroz tri faze, no nijedna naredna faza nije stavila tačku na onu prethodnu, tako da sve četiri danas postoje naporedo. Prvobitno je homoseksualnost bila konzervativna snaga, koja je jačala uspostavljene institucije, u istoj meri i kao ritual i kao izvor zadovoljstva. Ona je bila sastvani deo paganske religije, čiji su bogovi uživali u svim vrstama seksa, a tek kad je seks prestao da bude zabava za bogove, homoseksualnost je ozbiljno proganjana. Nekada su seks i magija bili delovi iste tajne, a šamani su često pokušavali da budu u isti mah i muškarci i žene – tako su se i oblačili ne bi li uvećali svoju moć nad oboma. U vreme kad su vladali ratnici i kad su se slavile ratničke vrednosti, oni bi se katkad koristili homoseksualnošću kao načinom da se osnaži vojnički stalež: japanski samuraji su odlazili u rat u pratnji mladog muškog seksualnog partnera. Keltski ratnici su se 'davali drugim muškarcima bez ikakvog ustezanja', a vređali bi se ako bi u tome bili odbijeni. Mnoga društva su homoseksualnost učinila obaveznom privremenom fazom u procesu odrastanja, a ponegde se to odnosilo i na žene (no, pisani istorijski materijal o lezbejstvu manje je izdašan). U slučaju starih Grka, od starijeg partnera u homoseksualnoj vezi očekivalo se da obezbedi mlađem napredak u građanskom svetu i da ga pripremi za brak, a od ovog se očekivalo da ne oseća nikakvo zadovoljstvo niti želju, već samo zahvalnost, premda je u praksi taj ideal često izneveravan. Onda kad su odnosom između polova vladale nevolje zbog siromaštva, homoseksualnost je bila pomoćni način da se uveća status, a predstavljala je i oblik upadljive raskoši: neki kineski carevi su pored žena držali i napuderisane i narumenjene dečake; normanski kralj Engleske Vilijam Rufus okupljao je oko sebe mlade dugokose dvorane obučene u žensku odeću, a u vreme kraljice Elizabete Prve pomodni razvratnici su šetali ulicama držeći se za ruku s jedne strane s milosnicom, a s druge s milosnikom, da bi se razmetali svojim junaštvom. Savremeni školski internati su nastavili, a da toga nisu ni svesni, sa homoseksualnom tradicijom uobičajenom u mnogobrojnim plemenima širom sveta.
Nastaviće se...
