Izvor: Blic, 28.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Police u našem umu
Police u našem umu
Svako od nas razmišlja i pamti i u snu i na javi, a retko ko se pita kako funkcioniše naš um i kako naš mozak svakodnevno pamti tolike informacije. Knjiga ' Trening uma i pamćenja' Ernsta Vuda (izdavač IP Babun) ne objašnjava samo to, već svakom zainteresovanom čitaocu može pomoći da izoštri svoj um i uveća mogućnosti sopstvenog pamćenja. Tehnike brzog pamćenja su deo drevne indijske baštine mudrosti jer su ih razvili indijski mudraci poznati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << po fenomenalnoj memoriji. Sa nekoliko nastavak iz ove knjige predstavljamo čitaocima Blica najvažnije tehnike pomoću kojih svako ko je zainteresovan, bez mnogo vremena i naprezanja, može višestruko da uveća svoju moć koncentracije i pamćenja.
Slikovito se to može predstaviti na sledeći način: 'Gle, čudnovati rascepljeni hrast sa lisnatom krošnjom prepunom žireva, postade zamka za čoveka snažnih mišica, ovenčanog lovorovim vencem. Kada zamislimo takvog čoveka kako se iz petnih žila upinje da se oslobodi, mi možemo zamisliti ne samo njegovo telo koje se izvija i bacaka, opkoljeno gladnim šumskim zverima, već možemo čuti i njegove snažne povike.'
'Godine 1530, u vreme Čarlsa V, germanski prinčevi su se zakleli na vernost kralju kod grada Augsburga, svečano protestvujući protiv mogućeg krvoprolića zbog čega su kasnije oni, kao i svi ostali koji su prihvatili istu veru nazvani protestantima.
Slikovito se to može predstaviti na sledeći način:
'Zamislite jedan carski tron, ukrašen imperijalnim oznakama, koji blista od zlata i dragulja, na kojem sedi car, krunisan zlatnom krunom, dok se kraj njega nalazi njegovo gologlavo plemstvo, iznoseći svoje verske zahteve zapisane na svitku papira. '
Gregor fon Fenegl ekspert za memoriju, obogatio je metod simbolizacije novim elementima, predlažući učenicima da se služe simboličnim crtežima umesto da pišu beleške. Sledeći dijagram pokazuje jedan primer.
Objašnjenje ovog crteža glasi:
U Egiptu je postignut dogovor između generala Klebera sa francuske strane, i velikog vezira, na strani velike Porte, koji je naišao na odobravanje kabineta u Londonu. Prava linija sa polumesecom označava velikog vezira, sa svojom superiornom uzvišenošću u odnosu na drugu vertikalnu liniju koja predstavlja generala Klebera; linija povučena preko centra te linije (koja označava generala Klebera) nacrtana je pod oštrim uglom, što označava generalov mač. Da bi se označio dogovor, nacrtane su dve linije, koje se seku u centru, i prikazuju rukovanje, ili upoznavanje.
Dogovor je postignut u Egiptu, koji je označen piramidom. Kabinet u Londonu je naznačen pravougaonikom na desnoj strani dijagrama; kljun broda koji je ucrtan u njega označava London, kao jednu od najvećih luka sveta.
U ranijem poglavlju spomenuo sam kako je grčki pesnik Simionida došao na ideju da složene ili apstraktne ideje simbolizuje da bi ih što lakše upamtio. Primeri koje sam uzeo su iz hipotetične rasprave u kojoj su vlada, finansije, pomorsko pitanje i potreba za vođenjem mudre politike, predstavljeni krunom ili skiptrom, novčićem u opticaju, slikom broda i figurom Minerve.
Njemu takođe dugujemo metod stvaranja određenih mesta ili pozicija u koje se u okviru uma skladište određeni pojmovi i ideje, na isti način kao što papire i dokumente držimo u fiokama.(ili, u savremeno doba, u tzv datotekama kompjutera, prim.prev).
Naša će se mesta nalaziti u jednoj kući čija nam je unutrašnjost dobro poznata. Prilikom ulaska u kuću kroz prednja vrata možemo pobrojati sve predmete koje u prvi mah vidimo otirač I, prag II, slika III, čiviluk IV, mesto za ostavljanje kišobrana V i tako dalje. Sada imamo solidnu bazu za pamćenje velikog broja stvari prema određenom rasporedu.
Sada se opet za časak vratimo na gore spomenute simbolične predstave krune ili skiptra, novčića u opticaju, slike_arhiva broda i statue Minerve. Tako ćemo na mesto otirača staviti krunu, na mesto praga novčić, na mesto slike_arhiva brod, na mesto posude za odlaganje kišobrana statuu Minerve, itd. Na taj način nećemo zaboraviti da pomenemo nijednu od ove četiri bitne stvari u nekom govoru ili raspravi. To je izvanredan način da apstraktne ideje povežemo sa nama poznatim idejama, pojmovima i stvarima.
Neveseli događaj koji je Simonidu inspirisao na ovaj mnemonički postupak pozicioniranja opisao je Ciceron:
Čovek po imenu Skopa, iz Kranona u Tesaliji, jednom je napravio veliku gozbu u čast nepobedivog gladijatora. Među gostima se našao i pesnik Simonida, koji je, za vreme obeda, recitovao neke stihove napisane u čast heroja gozbe. Nakon njegove recitacije neko ga je pozvao da izađe napolje, no taman što je kročio iz sobe, čitav plafon se obruši na domaćina Skopu i njegove goste. Kada su se pojavili rođaci poginulih da bi sahranili njihove posmrtne ostatke, naišli su na tako smrskane i izobličene leševe da nisu mogli da razluče ko je ko. Desilo se, međutim, da je Simonida upamtio tačno mesto na kome je sedeo svaki od gostiju, te je prema tome bio u stanju da sa sigurnošću identifikuje sva tela. Ovo je u njemu učvrstilo uverenje da ništa ne pospešuje pamćenje kao kad u umu odredimo neka mesta, i u njih odložimo, uz pomoć imaginacije, sve ono što želimo da zapamtimo. NASTAVIĆE SE
