Izvor: Danas, 02.Dec.2014, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polemika između Pašića i Jovanovića
Ljuba Jovanović je 17. aprila 1925. godine dao intervju Politici.
Vladimir Dedijer: SARAJEVO 1914 (10)
Kapitalno delo vodećeg istoričara druge Jugoslavije Vladimira Dedijera „Sarajevo 1914“ premijerno je napisano na engleskom jeziku 1964. godine. Naredne godine objavljuje se i izdanje ove knjige na srpskom jeziku. U proteklih pola veka ova knjiga je nezaobilazna u svim istraživanjima i novim studijama o 1914. godini. Prvi put posle 1978. godine izdavačka kuća >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << „Obradović“ iz Beograda objavljuje reprint ove knjige. U dogovoru sa izdavačem Danas prenosi delove o odnosima unutar trougla Aleksandar Karađorđević - Nikola Pašić - Dragutin Dimitrijević Apis uoči i posle Sarajevskog atentata. Iz ovih delova Dedijerove studije može se sagledati uloga Srbije u ovom sudbonosnom događaju.
„Poznato je isto tako bilo, i kod nas i kod Austrijanaca i kod njihovih drugova i protektora u Nemačkoj, za mere koje je ondašnja vlada g. Pašića preduzela da spreči prelazak onih učesnika u pripremanju atentata za koje se čulo da su u Beogradu nabavili oružje i sa njim pošli preko Drine u Bosnu. O tim naredbama austrijske vlasti našle su pozitivnog traga, kad su prvi put 1914. godine prešle preko Drine i zauzele Loznicu, i tu našle dnevnik pok. Koste Todorovića, našeg graničnog oficira, koji je u nj iz dana u dan zapisivao sadržinu dobivenih akata, pa je između ostalog zapisao i strogu naredbu koju je ministar vojni, ondašnji pukovnik Dušan Stefanović, izdao da se spreči prelaz preko granice pomenutim mladićima iz Bosne.“
Na pitanje saradnika Politike: „Da li je austrougarska vlada negde objavila tu naredbu srpskog ministra vojnog, koju su našli u arhivi pok. Todorovića u Loznici?“, Ljuba Jovanović je odgovorio:
„To je Austrougarska, ponavljam, našla i saznala, ali, ona je, koliko znam, o tome ćutala onako isto kao što bi hteli ovi naši predstavnici politike poricanja da i mi ćutimo. Austrougarska je ćutala, jer je bio njen interes da ne pokazuje svetu dokle je srpska vlada išla u svojoj velikoj susedskoj korektnosti.“
Ljuba Jovanović je posle toga u časopisu Novi život, br. 1-2, 1925, objavio opširan članak u kojem je ponovio svoju tezu. Polemika između Pašića i Jovanovića postala je još žešća 1926. godine, kada je između njih započela borba oko prevlasti u Radikalnoj partiji. Đurđe Jelenić je u otvorenom pismu Glavnom odboru Radikalne partije, objavljenom u Politici 26, marta 1925, optužio Ljubu Jovanovića kao izdajnika. Tri dana kasnije, Milan Zečević, Jovanovićev prijatelj, odgovorio je u Politici, precizirajući da je Pašić govorio o tome 1914. godine ne na sednici vlade, nego izvan kabineta, i to pred pojedinim ministrima.
Pašić je dugo ćutao o čitavoj stvari, iako se u poluslužbenom listu Vreme bilo pojavilo saopštenje da je on napisao jednu knjigu o odgovornosti za Prvi svetski rat.
On je 16. avgusta 1925. godine napisao jedno pismo tadašnjem ministru spoljnih poslova Momčilu Ninčiću, u kojem je kazao:
„O tome smo jednom govorili, i ja sam ti onda kazao da čekam odgovor g. Ljube Jovanovića, čekao sam da on sam opovrgne ono što je napisao, a što nije istina, i tim sam prinuđen da napišem jedan demant i da kažem da je Srbija onda činila sve moguće da se odnosi naši, posle aneksije Bosne i Hercegovine, posle balkanskih ratova, kad je Srbija svetila Kosovo, što pre poprave i prijateljskim učine, samo da bi nas Austrougarska poštedela i ostavila na miru, jer smo znali šta je sve preduzela protivu nas za vreme balkanskog rata i za vreme pregovora o miru s Bugarskom.“
Nastavlja se
