Izvor: Blic, 20.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola tone heroina u trezoru banke
Pola tone heroina u trezoru banke
Kada je početkom 2001. godine prilikom primopredaje dužnosti u Resoru državne bezbednosti u posedu srpske tajne i kriminalističke policije otkriveno oko 600 kilograma heroina, to je potvrdilo sumnje mnogih stručnjaka za borbu protiv narkotika da je tokom proteklih desetak godina srpska država imala aktivnu ulogu u krijumčarenju droge. Međutim, pitanje koliko je heroina, uz blagoslov srpskog režima, protekle decenije otišlo u zapadnu Evropu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ostalo je bez odgovora. Dve godine kasnije, istraga o ubistvu premijera Zorana Đinđića razotkrila je neka imena i mehanizme, ali preciznih procena o zarađenom novcu i ljudima koji su ga delili nije bilo.
Šverc i trgovina narkoticima u Srbiji i Jugoslaviji nikada nisu prestajali da budu izuzetno unosni poslovi za domaće podzemlje, ali tokom devedesetih godina prošlog veka, u specifičnim okolnostima 'odbrane nacionalnih interesa', na ovom prostoru nastale su snažne grupe krijumčara. Na veoma značajnoj takozvanoj balkanskoj ruti, koja preko naše zemlje najkraćim putem spaja zemlje proizvođače na Bliskom istoku sa potrošačima u zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, došlo je do svojevrsne sinteze nekih državnih institucija i kriminala. Stručnjaci za borbu protiv narkotika smatrali su da država kontroliše promet droge i tako ostvaruje značajna sredstva za finansiranje crnih operacija u ratnim područjima.
Nova vlast u trezoru 'Komercijalne banke' nasledila je 554,60 kilograma heroina i u Upravi kriminalističke policije 69,441 grama iste droge. Dodatno pitanje šta su državne institucije čiji je prevashodni zadatak bila borba protiv narkotika radile sa tolikim količinama droge, izazvala je činjenica da je u Saveznoj upravi carina u kasi Mihalja Kertesa nađeno sedam kilograma kokaina.
Za drogu u trezoru banke su postojali tragovi kako je tu dospela, objašnjeno je da je, nekoliko godina ranije, zaplenjena na graničnom prelazu Gradina, ali je ostalo nejasno kako je završila u posedu Državne bezbednosti i zašto nije uništena. Dušan Mihajlović, ministar unutrašnjih poslova, izjavio je da je heroin vredan oko 60 miliona maraka bio spakovan i pripremljen za transport i distribuciju. Narkotici su, prema ocenama poznavalaca kriminala u našoj zemlji, bez ikakve sumnje bili namenjeni zapadnom tržištu. Najpre, radilo se o ogromnoj količini za relativno malo tržište Beograda i Srbije. Na ovim prostorima nije lako naći kupca za deset kilograma, a kamoli za više od pola tone. Osim toga, zarada na Zapadu je mnogo veća, jer je kilogram heroina u to vreme u Srbiji vredeo 100.000 maraka, a u Njujorku pola miliona dolara. Očigledno, neko je čekao dobru priliku da ovaj 'kapital' plasira na bogato tržište zapadne Evrope.
Cena heroina stabilnija od dinara
Zemunski klan, dobro organizovana grupa povezana sa mnogim predstavnicima vlasti, policije i tajne službe koja je osumnjičena za ubistvo premijera Đinđića, bio je važna karika u švercu heroina u Srbiju i na Zapad. Jedan od pipaka ovog klana, grupa Mlađana Mićića zvanog Pacov, funkcionisala je oko dve godine, a u inostranstvo je švercovala 10 do 15 kilograma heroina i kokaina godišnje. Mićićeva grupa je iz Bugarske u Beograd dopremala čist heroin, u prestonici su robu preuzimali drugi pripadnici grupe, mešali je sa paracetamolom, merili, presovali i pakovali. Tako pripremljen heroin prodavao je svojim distributerima koji su heroin dalje švercovali u Austriju i Švajcarsku. Mićić i njegovi saradnici čekaju suđenje, ali među osumnjičenima za ovo delo nema carinika, policajaca i drugih državnih službenika, bez čije pomoći transport većih količina droge nije bio moguć. Uprkos razbijanju najmoćnije kriminalne grupe koja se bavila ovim poslom, najveće tržište droge u Srbiji - beogradsko - dobro je snabdeveno, a cene heroina nije porasla. Dobrodošle sankcije
Da se ne radi o domaćem preuveličavanju značaja organizovanog kriminala u Srbiji, potvrdile su nedavno izjave predstavnika bugarske policije. Vodeći ljudi MUP-a Bugarske objasnili su da pažljivo prate kretanje droge na Balkanu, a da im u tome pomažu predstavnici vodećih svetskih tajnih službi, naročito DEA, američka agencija za borbu protiv narkotika koja je svoje službenike poslala u Sofiju. Na čuvenom balkanskom putu droge koji prolazi kroz Bugarsku i Srbiju, dobro organizovane grupe dve zemlje ostvarile su veze u vreme prvih sankcija protiv tadašnje SR Jugoslavije. Prema tvrdnjama bugarske policije, neki bivši pripadnici specijalnih službi iz vremena komunističkih režima prešli su na stranu organizovanog kriminala, održavaju prisne kontakte i ne oklevaju da se međusobno pomažu u rešavanju nekog 'osetljivog' posla.
