Izvor: Danas, 10.Jul.2015, 07:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokušaj trgovine informacijama
A onda veseli tužilac počinje da mi priča kako on zna da ja imam veliki uticaj u tužilaštvu, da poznajem mnoge tužioce, ali da to nije razlog da se tako ponašam. Rekao sam mu da su tužioci naši najbliži saradnici. Služba nikad, podsetio sam ga, nije podnosila krivične prijave bez konsultacije sa tužilaštvom. A bilo je i ljudi sa kojima sam se i privatno zbližio. Na svu sreću, uz dobru atmosferu koje su održavale kolege iz javne bezbednosti, nepotrebna tenzija brzo je došla na >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << nivo kolegijalnosti.
Par puta smo se gospodin Nikolić i ja kasnije sretali u Palati pravde i, sudeći po srdačnim pozdravima, on je zaboravio na pomenutu neprijatnost.
Tada sam u GSUP-u potvrdio da postoji kaseta i da mi nije poznato gde se ona u tom momentu nalazila, par godina nakon što sam je gledao. Na kraju krajeva, rekao sam, kasetu je doneo Goran Petrović, dao je operativcima da mogu da odrade posao uzimanja izjava. Rekao sam da bi bilo najbolje da krenu tim tragom, ako smatraju da se radi o bilo kakvom krivičnom delu. Napravljen je zapisnik o onome što sam rekao. Ponudili su mi kopiju izjave, ali sam odbio da je uzmem. Kao stari policajac odlično pamtim šta sam i gde rekao. Teško da bi meni neko mogao da podmetne bilo koje slovo, a kamoli lažnu izjavu. A za razliku od mnogih građana, znao sam da ta izjava nema neku procesnu vrednost.
Zanimljivije od domaće političke scene, u kojoj se ne zna ni ko, a još manje, šta plaća, na stranom tržištu informacija situacija je nešto bolja. Što se tiče Ratomira Tanića i njegovog pokušaja trgovine informacijama od značaja za haško Tužilaštvo, ipak postoji neka sličnost sa prilikama u našoj zemlji. Tu je puno lažnih informacija, odsustvo morala. Ono što je različito je - cena. Iz tog ugla gledano posmatram i nastavak obimnog iskaza Ratomira Tanića u Hagu.
Sveznajući Tanić, nastavljajući priču istražiteljima o Kosovu, kazao je i to da mu je Milošević na jednom sastanku 1998. godine rekao da će on dokazati da na KiM ima manje od milion Albanaca. A da bi bio još ubedljiviji, Tanić je rekao:
"Do tih brojki došla je i Služba državne bezbednosti i to analizom potrošnje jestivog ulja i čaja koje koriste samo Albanci."
Da li uopšte ima smisla komentarisati ovu glupost?
Istražiteljima, u daljem iskazu, Toni, to jest Tanić, postavlja jednu od centralnih teza u optužnici protiv Miloševića, a koja će biti noseći stub i protiv ostalih čelnika u srpskoj vojsci, politici i policiji kojima će se suditi za zločine na Kosovu.
"U razgovorima koje sam vodio sa generalom Perišićem on mi je potvrdio da je Milošević spremao rat za etničko čišćenje na KiM. Milošević je krenuo da stvara neregularna vojna, bezbednosna i državna tela, jer je znao da za svoju politiku na Kosovu neće moći da dobije podršku legalnih institucija. Glavno neregularno državno telo bila je državna komisija koju je osnovao Milošević lično. Njeni osnivači nisu bili ni Savezna, ni Republička skupština. Ova državna komisija je radila direktno pod Miloševićem, a neki članovi su došli na vlast da bi mogli da sprovode njegovu politiku na Kosovu. Većina mojih informacija o delovanju te komisije dolazila je od Perišića. Milošević je pažljivo odabrao određeni broj pojedinaca u koje je imao poverenja i formirao komisiju koja će izraditi i pripremiti plan za sprovođenje etničkog čišćenja na Kosovu. U komisiji su bili sledeći ljudi: sa civilne strane Nikola Šainović, Milomir Minić (sekretar skupštine i Miloševićeva tiha pesnica), profesor Ratko Marković, Dušan Matković (član SPS i direktor železare u Smederevu) i Zoran Anđelković iz SPS. Sa vojne strane u komisiji su bili general Ljubiša Veličković i general Nebojša Pavković. Članovi komisije su manje-više radili kao grupa sa punim Miloševićevim ovlašćenjem. Milošević je ovu komisiju izabrao uprkos protivljenju Zorana Lilića, Perišića, Stanišića i Dušana Mihajlovića. Ova grupa prenosila je naređenja koja je dobijala od Miloševića i njegove supruge Mirjane Marković.
U početku je to bila ad hok komisija. Mislim da je grupa bila formirana polovinom 1998. godine, ali nije bila formalizovana nekim parlamentarnim aktima. Ova komisija je bila primer kako je Milošević stvorio parainstitucije koje će sprovoditi njegovu politiku. Kada se završio sukob na Kosovu, komisija je prestala da postoji.
Nastavlja se
