Izvor: Blic, 19.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podalje od pisama zahvalnosti
Podalje od pisama zahvalnosti
Životni put Kolina Pauela predstavlja amarički nacionalni mit. Rođen je 5. aprila 1937. godine u Njujorku, školu rezervnih oficira započinje tokom studija geologije na državnom univerzitetu, nakon čega se opredeljuje za vojnu karijeru. Učestvuje u Vijetnamskom ratu, a potom postaje najmlađi general američke vojske i najmlađi načelnik generalštaba 1989. godine. Prvi je Afroamerikanac na ovom položaju u istoriji Amerike. Jedan je od arhitekata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pustinjske oluje, a danas je državni sekretar. Donosimo najzanimljivje fragmente iz biografije Pauela Kolina koju je napisao majstor ovog žanra Džozef E. Persiko, a objavila beogradska izdavačka kuća BMG.
Sa dolaskom Božića, pisma i paketi zakrčili su potpuno vojni poštanski sistem. Sve što se može i ne može zamisliti stiglo je u paketima, od losiona za sunčanje i krema protiv uboda insekata, do zaleđenih pica, jelki, lopti za bejzbol, hirurških rukavica, frizbija, 200 hiljada lizalica, hrane za jevrejske praznike. Arnold Švarceneger me je molio da mu dozvolim da pošalje jedan avion opreme za teretane- bicikle i tegove- za vojsku. Objasnio sam mu da te nedelje prenosimo municiju i da ću probati sledeće nedelje da napravim mesta u avio kargu za njegove poklone. To sam kasnije učinio.
Pisma koja su pisali učenici bila su dirljiva, a bilo ih je toliko da potope brod. Na hiljade pisama je stiglo adresirano samo sa : 'Bilo koji američki vojnik'.Jedno od njih, sećam se, da je pisala učiteljica, koja je svim srcem izrazila koliko je ponosna na vojnike. Desilo se da je na pismo odgovorio vojnik sa hormonalnim izlivom, opisavši učiteljici slikovito kako bi on voleo da joj se oduži za ljubaznost. Učiteljica se žalila ministarstvu odbrane, pa smo morali da upozoravamo njegovog komandira da ga drži podalje od pisanja pisama zahvalnosti.
Bujica je došla do tačke kada je, da bi dostavili poštu i pakete vojsci, svakodnevno stizalo tri ili četiri prepunjena aviona C-5 Galaksi, koje zovu 'leteći magacini'. Trudili smo se, zbog podizanja morala, da isporučujemo sve što se pošalje. Amerikanci su se trudili oko vojske kao da su hteli da nadoknade nemarnost u Vijetnamskim godinama. Nastala je prava eksplozija žutih traka, koje su Amerikanci vezivali na drveće, kuće, svoje jakne i odeću, u znak nacionalnog jedinstva, nezapamćenog od perioda drugog svetskog rata.
Razni vidovi rada na dizanju morala vojske uvek su dobrodošli, dok su neke druge pojave bile iscrpljujuće. Naime članovi Kongresa pojavljivali su se često u potrazi za činjenicama, trošeči Švarckopfovo dragoceno vreme do te mere, da je Čejni morao da interveniše u Kpaitol hilu, sa zahtevom da se ovakve posete obustave. U ovom periodu desilo se da je tabloid 'Nacionalna istraga' objavio članak sa naslovom: 'Buš i Sadam su rođaci'.U članku se iznosi rodoslovni 'dokaz' da je Džordž Buš rođak engleske kraljice i Sadama Huseina. 'Husein i predsednik Buš imaju zajedničkog pretka, koji datira još iz vremena krstaških ratova,' stoji u članku. Ove vesti su podstakle Predsednika da pusti u opticaj poruku za tim Saveta za nacionalnu bezbednost, u kome stoji: 'Na odluke koje donosim neće uticati moje srodstvo sa Sadamom Huseinom. To se takođe odnosi i na moje srodstvo sa kraljicom.'
Pravnici su stupili na scenu. Spisak ciljeva za vazdušne napade nismo mogli da kompletiramo bez odobrenja službe generalnog saveta Pentagona. U jednom preliminarnom spisku nalazio se slavoluk koji su Iračani podigli u slavu pobede nakon osmogodišnjeg rata sa Iranom, kao i džinovsku Sadamovu statuu. Oba spomenika nalazila su se u Bagdadu. Moj pravni savetnik, pukovnik Fred Grin, došao je kod mene sa četom pravnika. Posle pregledanja spiska, odobrili su sve ciljeve, osim slavoluka i staue. 'Žao mi je generale,' rekao je Fred, 'ali njih ne možete da dirate.'
'Zašto da ne?' upitao sam zbunjen.
'Zato što biste u tom slučaju bombardovali kulturne spomenike, koji nisu od vojnog značaja.'
'Kakve kulturne spomenike? Ma dajte molim vas. Treba pokazati tim ljudima da Sadam nije svemoguć.'
'Žao mi je generale, ali neće moći,'bilo bi to isto kao kad bi neko bombardovao Linkolnov spomenik, ili spomenik Vašingtonu. U suprotnosti je sa međunarodnim zakonom o vođenju rata.'
Tako su slavoluk i statua precrtani sa spiska ciljeva. Kada sam objasnio Čejniju šta se desilo, on je mahao glavom i komentarisao: 'Pravnici vode rat?' nastaviće se
