Izvor: Blic, 04.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pljačkanje Srbije pod zaštitom DB
Pljačkanje Srbije pod zaštitom DB
Suprotstavljenost kriminalističke policije i Državne bezbednosti Srbije tokom proteklih tridesetak godina i periodi u kome je neka od službi imala premoć, prema mišljenju Marka Nicovića, nekadašnjeg načelnika u SUP Beograd, određivali su stanje bezbednosti u Srbiji i razvoj organizovanog kriminala.
Nicović smatra da dok je kriminalistička policija bila snažna i nezavisna, podzemlje je bilo pod kontrolom, a kada je primat >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preuzela DB počinje specifična sprega vrha vlasti i kriminalaca i nastanak organizovanog kriminala.
Početkom sedamdesetih godina, odlukom tadašnjeg rukovodstva SFRJ, prednost srpske DB je razbijena i razvijana je kriminalistička policija. U predvečerje raspada Jugoslavije početkom devedesetih godina, vlast sa Slobodanom Miloševićem na čelu svesno je, prema Nicoviću, potisnula kriminalističku policiju, dala primat tajnoj službi i krenula na uspostavljanje saradnje sa podzemljem. Kriminalci su bili neophodni srpskoj vlasti da bi obavljali prljave paravojne i parapolicijske zadatke na ratištima, a zauzvrat su dobijali privilegije u Srbiji. Posredničku ulogu je preuzela DB Srbije.
- Ljudi iz DB nisu bili vični novoj situaciji u kojoj su se našli. Dok jedan kriminalistički policajac svaki dan ima brojne kontakte sa podzemljem i stalno rešava najrazličitije situacije, pripadnik DB se u svojoj normalnoj praksi sa takvim slučajevima sretao jednom u tri - četiri meseca. Kriminalci su bili tvrđi, iskusniji, mentalno spretniji, a prošli su, kako smo to govorili, školovanje na zapadu. Željko Ražnatović Arkan je među prvima uvideo korisnost saradnje sa Državnom bezbednošću, a ubzo se stvorila plejada kriminalaca koji su sarađivali sa 'službom”, imali njihove legitimacije i moć koju to nosi. U jednom periodu, naši kriminalci su se masovno vraćali iz inostranstva, a njihovi prijatelji su ih uvlačili u posao da 'službom”. Ovde su videli mnogo bolju priliku za zaradu i privilegije – objašnjava Nicović.
Dva događaja koji su se odigrali u razmaku od nekoliko godina najbolje ilustruju promene koje su se odigrale i izmenjen odnos kriminalističke policije i DB. Prvi slučaj, hapšenje Arkana i osuda zbog jednog ne previše teškog krivičnog dela, bio je osamdesetih godina dok je kriminalistička policija imala prednost.
- Poznato je da je Ražnatović ranije sarađivao sa DB. U liftu zgrade pištoljem je udario po ruci jednog čoveka, a mi smo ga odmah uhapsili zbog toga. Stane Dolanc, u to vreme predsednik Izvršnog biroa CK Saveza komunista Jugoslavije, inače jedan od najmoćnijih ljudi u državi, odmah je došao i tražio da se Arkan pusti na slobodu. Branko Kostić, tadašnji šef SUP - a, po mišljenju mnogih najbolji načelnik u istoriji beogradske policije, odgovorio je Dolancu negativno - priča Nicović.
Arkan je ubrzo osuđen na 11 meseci zatvora i poslat je na odsluženje kazne.
- Dok je Ražnatović bio u zatvoru, beogradska kriminalistička policija je zabranila ljudima iz DB da ga posećuju i zapretila upravniku zatvora da ne sme da ih pušta unutra. Odmah nakon što je odslužio tu kaznu, Arkan je besan pljunuo saobraćajca na Slaviji i odmah dobio još mesec dana zatvora. U to vreme poruka podzemlju je bila jasna i oni su je razumeli. Ako Dolanc nije mogao da izvuče Ražnatovića, ni ostale kriminalce niko nije mogao da oslobađa. Zbog toga su oni morali da sarađuju sa policijom i da je obaveštavaju šta je novo u svetu kriminala. Kada se desi neko ubistvo ili razbojništvo, beogradska kriminalistička policija bi, kao i svaka druga u svetu, 'pritisla' podzemlje koje bi odmah izbacilo kandidata koji je to učinio - govori Nicović.
Zahvaljujući tome što je policija bila decentralizovana, ni Dolanc ni tadašnji srpski ministar unutrašnjih poslova nisu mogli da traže oslobađanje bilo koga. Međutim, 1991. godine usvajanjem novog zakona o unutrašnjim poslovima koji je ceo MUP podredio jednom čoveku – ministru, taj odnos je promenjen.
Jedan drugi događaj, prema Nicoviću, najbolje ilustruje novu hijerarhiju u policiji.
- Imali smo 1991. godine seriju pljački i oružanih razbojništava u Beogradu u stanovima Mađara, Hrvata i Muslimana. Čim smo uhvatili sedmoricu pljačkaša, zovu nas i Sokolović i Stojičić i traže da ih pustimo. Kažu, to su naši ljudi, bili su na ratištu. Mi ih pitamo šta ćemo sa krivičnim delima koja su ovi počinili, a Sokolović i Stojičić odgovaraju da će oni to da preuzmu. Sada je njihovo naređenje bilo po zakonu i morali smo da ih oslobodimo, a ti kriminalci nikada nisu bili gonjeni – navodi Nicović.
Organizovani kriminal u Srbiji, prema Nicoviću, posledica je saradnje vlasti i podzemlja i nesnalaženja DB koja je trebalo da ih kontroliše. 'Zaplena' broda punog nafte
- Početkom devedesetih, mnogo puta se dešavalo da uhapsimo nekoga, a onda nas zove neki načelnik iz DB i objašnjava kako je sada važan strateški trenutak za Srbiju i da moramo da ga pustimo. Uz to, ispostavi se da taj kriminalac ima legitimaciju DB i da je pukovnik u Vojsci Republike Srpske Krajine. U to vreme, Arkan je sa grupom naoružanih ljudi jednostavno 'zaplenio' na Dunavu brod pun nafte i nije odgovarao - priča Nicović. Dobrovoljci za bogaćenje
- Svuda u svetu policija ima kontakte sa kriminalcima, jer su oni njene oči i uši u svetu podzemlju. U istoriji postoje primeri saradnje država sa kriminalnim vođama kada je to u višem interesu, kao na primer prilikom iskrcavanja Amerikanaca na Siciliju u Drugom svetskom ratu. Međutim, ta saradnja je uvek oročena i precizno definisana, pri čemu policija uvek ima glavnu reč. Kada su, početkom devedesetih godina, masovno 'pretrčali' u okrilje Državne bezbednosti, domaći kriminalci su odmah stekli moć da rade šta hoće na ratištu i u Srbiji, a dobili su priliku da basnoslovno zarađuju. Ubrzo su potpuno preuzeli taj odnos i Državnu bezbednost pretvorili su svoj servis. Većina onih koji su se obogatili učinili su to uz znanje i odobrenje Državne bezbednosti i tako se formirao organizovani kriminal kakav danas imamo u Srbiji - smatra Nicović. Nemoćni Stane Dolanc
Posle zahteva za puštanje Arkana iz zatvora, razgovor između Staneta Dolanca i Kostića tekao je, prema Nicoviću, na sledeći način:
- Ne druže sekretaru, Arkan mora u zatvor zbog toga što je učinio - rekao je Kostić.
- Da, ali viši interes zemlje je u pitanju. Mora na slobodu - kazao je Dolanc.
- Ne, viši interes zemlje je da Beograd bude miran grad. Kriminalci ne mogu da rade ta hoće - bio je Kostićev odgovor posle kojeg je Dolanc otišao.
