Izvor: Danas, 08.Jul.2015, 21:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partije se finansirale iz prljavog novca
Goran kaže da uradim kako je rečeno, da pokupim izjave pa sa njima kod okružnog tužioca Radeta Terzića. Skrećem Goranu pažnju da je snimak napravljen neovlašćeno i da to predstavlja posebno krivično delo, da bi prvo trebalo uzeti izjavu od operativca koji se nalazi na početku snimka. Ne može se odmah skočiti na Jovu i na nepoznata lica sa filma.
"Gorane i tebi je to jasno. Kada počnemo da paramo taj džemper, počevši od operativaca iz centrale Službe, ko zna gde >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ćemo završiti. Em neovlašćeno snimanje, em ga stvorila Služba, a to nikada na sudu nije bio dokaz. Ti znaš Gorane da smo takve stvari koristili samo u operativne svrhe."
"Ama, deda, nemoj da drviš. Rečeno je da goniš ovu gospodu i tačka."
Pokušao sam još jednom da ga ubedim da se ne petljamo u to, ali nije vredelo. Nekoliko naših centara u Srbiji privelo je osobe sa snimka, uključujući i Jovu Glamočanina. Predočili su im navedenu situaciju i tražili da se izjasne o svemu tome. A oni, svi kao u horu, kažu da su od svog šefa Jove Glamočanina dobili pare za izbornu kampanju i da u tome ne vide ništa niti čudno niti sumnjivo. I tu je bio kraj. Praktično rekli su jednu važnu istinu. U to vreme nije postojao Zakon o finansiranju političkih stranaka i može se reći da su se partije mahom finansirale iz najprljavijeg novca kome niko nije mogao da utvrdi poreklo. A sad taj račun treba da plati Jova Glamočanin.
Sa izjavama odlazim lično kod okružnog tužioca Radeta Terzića. Ne znam da li sam mu doneo i kasetu ili je kasetu već video na isti način kao i ja. Pročitao Rade sve izjave:
"Deda, do krivične prijave, ako do nje dođe, puno posla i to neizvesnog. A pitanje je da li možete dokazati to što ste naumili. A ko je dao nalog da se ovi ljudi tajno snimaju? Moraš i u to da uđeš. Ja mislim da vi imate pametnijeg posla. Šta je sa Ćuruvijom, šta je sa Stambolićem? Rešavajte to, pa ćemo posle da rešavamo i probleme skrivene kamere."
Rečeno - učinjeno. Spakovali smo to u naše arhive i nastavili nerešene poslove oko ubistva na Ibarskoj magistrali i ostalih nedela koje je učinila Jedinica za specijalne operacije u vreme Radeta Markovića.
Dakle i za Tanića i za Glamočanina rađena je kompromitacija od strane Službe. Istina različitim povodima, i obojica će se naći u ulozi haških insajdera i proći će onako kaku su prošli. Tanić je svojim svedočenjem obezbedio životnu egzistenciju, a Jova je dokazao da se komunisti ne daju lako na sudu i da i dalje priznaju samo sud partije.
I tu nije kraj sa pričom o skrivenoj kameri.
Koju godinu kasnije, nakon nastupa Bebe Popovića u Insajderu na TV B92, gde se on osvrće na ovu filmsku priču, pozvan sam u gradski SUP na informativni razgovor. Svrha razgovora bila je da potvrdim ili negiram navedenu filmsku priču. Pored operativaca iz GSUP-a razgovoru je prisustvovao i zamenik okružnog tužioca Saša Nikolić. Bio sam prilično iznenađen njegovim prisustvom i pitao sam ga u kom svojstvu je prisutan i gde se nalazi zakonsko uporište u tome.
Veseli tužilac reče da je uporište u članu 225, a ja mu odgovorih da mi ga pročita. Kada je to i uradio kažem mu:
"Vidite gospodine tužioče da vas tu nema."
"Zbunio sam se, radi se o članu 226", kaže zaista zbunjeni tužilac.
Tražim da mi i taj član pročita. On to i čini.
"Eto vidite, ni u tom članu vas nema, gospodine tužioče. Meni lično vi ne smetate, ali nemojte se pozivati na osnov koji ne postoji."
Nastavlja se
