Izvor: Blic, 24.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pamćenje teških reči
Pamćenje teških reči
Svako od nas razmišlja i pamti i u snu i na javi, a retko ko se pita kako funkcioniše naš um i kako naš mozak svakodnevno pamti tolike informacije. Knjiga ' Trening uma i pamćenja' Ernsta Vuda (izdavač IP Babun) ne objašnjava samo to, već svakom zainteresovanom čitaocu može pomoći da izoštri svoj um i uveća mogućnosti sopstvenog pamćenja. Tehnike brzog pamćenja su deo drevne indijske baštine mudrosti jer su ih razvili indijski mudraci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poznati po fenomenalnoj memoriji. Sa nekoliko nastavak iz ove knjige predstavljamo čitaocima Blica najvažnije tehnike pomoću kojih svako ko je zainteresovan, bez mnogo vremena i naprezanja, može višestruko da uveća svoju moć koncentracije i pamćenja.
Zatim dolazi na red reč 'bel' (bell zvono). Ponovite je tri puta, misleći samo na taj zvuk. Mislite o nekim rečima koje zvuče kao 'bel', recimo 'bal', 'bol' ili najpre 'belo'. Zar nije bela boja dominantna u ceremoniji venčanja? I zar tada ne zvona zvona u crkvi? Povezujemo znači: bel=belo=venčanje=crkva=zvono. Još jednom ponovite reč tri puta misleći o ovom nizu ideja.
Sada je na redu reč 'vud', koja zvuči kao 'vod', zamišljamo vojnike koji stoje mirno i nepomično u redu kao drvo-red. Lako je povezati: vud=vod=red=drvored=drvo.
Reči koje se moraju naučiti nisu uvek tako lake kao ove, ali ako neko vreme praktikujete ovaj metod, kao kada tražite reč u ukrštenim rečima, bićete u stanju da pronađete rešenje za svaku reč. Naročito obratite pažnju na slog na kome je akcenat u reči. Uzmimo za primer neku tešku reč iz sanskrita.
'Kama', što znači strasna želja, zvuči kao srpska reč 'kama' nož, a nju je teško povezati sa strasnom željom. Sledeća reč koja zvuči slično jeste 'koma', i sada možemo razmišljati u terminima suprotnosti: kama=koma=nepokretnost odnosno suprotnost u odnosu na strasnu želju koja tera na akciju.
'Prana' znači vitalnost, kao naša reč 'prano', 'oprano', što asocira na čistoću odnosno zdravlje, to će reći vitalnost.
Ali ove su reči dosta lake; da pokušamo nešto teže.
'Đagat' znači univerzum. Liči na našu reč 'đogat' konj. Česti su prikazi mitskih konja na kojima jašu bogovi demijurzi, tvorci univerzuma.
Zatim 'bakti', obožavanje, kao baka, koja, kao što sav svet zna, obožava svoje unuke.
Za dobro pamćenje je korisno da se prilikom povezivanja reči otkriju i imenuju putevi misli koji ih povezuju. Razmišljanje o tome koji put misli veže dva pojma, automatski pomaže pamćenju. Jer, svaki drugi pristup pamćenju je bolji od običnog 'bubanja'.
Evo da navedemo još nekoliko primera gde se primenjuju putevi misli.
'Harmija', palata 'armija' (počasna straža ispred palate IV put zakon asocijacije).
'Pada', stopalo 'pedala' (stopalo koje gura pedalu opet IV put zakon asocijacije).
'Kama', strast 'koma' (suprotnost I put zakon vrste).
Otkrićete pomoću ovog metoda da možete s lakoćom da upamtite veliki broj stranih reči za samo jedan sat, a vaša memorija uopšte neće biti opterećena. Uz to ćete upamtiti reči bolje nego da ste ih učili napamet.
U nekim jezicima imamo dodatnu nevolju u obliku rodova imenica. Ima nekoliko načina koji olakšavaju pamćenje ovoga. Učenik može sebi da pomogne tako što će da ispiše listu imenica muškog roda crvenim mastilom, ženskih zelenim mastilom, a srednjih crnim.
Sledeći metod takođe može da vam bude od pomoći. Rod mnogih reči će se utisnuti u vaš um i bez posebnog ulaganja napora, kao što je slučaj i sa detetom koje spontano uči jezik, no neke vam reči mogu predstavljati problem. Stoga je uputno da kod takvih reči izvršite malu analizu.
Recimo, na sanskritu 'padma' znači lotos, i ta reč je srednjeg roda. To nas nagoni da razmišljamo na sledeći način: Lotos je čvrst dok se probija kroz mulj i vodu da bi izbio na površinu, a nežan je dok njegovi meki listovi i latice počivaju na vodi; tako možemo zaključiti da se njegovi muški i ženski kvaliteti poništavaju otuda je neutralan to jest srednjeg roda.
Da ponovimo još jednom ono što smo do sada već nekoliko puta naglasili. Za pamćenje nije važno da vaše asocijacije budu dubokoumne i logične. Za razliku od običnog bubanja čak i samo razmišljanje o vezama između pojmova koje treba upamtiti umnogome pospešuje proces pamćenja.
Pregledali smo i pomalo isprobali neke jednostavne eksperimente sa ciljem da imaginaciju učinimo živom i pouzdanom. Takođe smo upošljavali imaginaciju kako bi naučili i upamtili razne stvari koje su možda bile nove za nas. Sada ćemo videti kako se koristi imaginacija kada želimo da zapamtimo više stvari u nizu i to odjednom.
Ljudi imaju mnoštvo podsetnika, ali im se oni nikad ne nađu pri ruci onda kada je to potrebno.
Pretpostavimo da se nalazimo u društvu neke osobe koju pamćenje odlično služi, koja svom umu ne dozvoljava da luta, i razgovor se u jednom momentu povede o slonovima. Tada će se u umu takve osobe verovatno pojaviti sledeća jezgrovita misao: 'Slon je velika četvoronožna životinja, biljojed, sisar, koja nastanjuje Cejlon, Indiju i Afriku.' I u trenu će njen um pustiti svoje pipke oko svake pojedinosti te definicije, pri čemu će joj velika količina informacija u vezi slonova biti dostupna u svakom pogledu.
Takva memorija je poput rečnika, samo što taj rečnik sadrži toliko podataka koliko u jednu knjigu sigurno ne može stati; nadalje, ovaj rečnik se uvek otvara na stranici gde se nalazi reč ili ideja koja nam trenutno treba.
Ponekad se u praksi dogodi da učenik mora da upamti veći broj stvari koje može da rasporedi po volji, na primer, niz stranih reči. Ali češće mu u zadatak padne da zapamti stvari po određenom redosledu, kao recimo kada treba da nauči sled istorijskih događaja ili poglavlje neke knjige odnosno lektire. Ovo se često dešava i u praktičnom životu, kada je ujutro potrebno zapamtiti puno stvari koje valja obaviti u toku dana. NASTAVIĆE SE
