Izvor: Blic, 21.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pamćenje neobičnih ideja
Pamćenje neobičnih ideja
Svako od nas razmišlja i pamti i u snu i na javi, a retko ko se pita kako funkcioniše naš um i kako naš mozak svakodnevno pamti tolike informacije. Knjiga ' Trening uma i pamćenja' Ernsta Vuda (izdavač IP Babun) ne objašnjava samo to, već svakom zainteresovanom čitaocu može pomoći da izoštri svoj um i uveća mogućnosti sopstvenog pamćenja. Tehnike brzog pamćenja su deo drevne indijske baštine mudrosti jer su ih razvili indijski mudraci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poznati po fenomenalnoj memoriji. Sa nekoliko nastavak iz ove knjige predstavljamo čitaocima Blica najvažnije tehnike pomoću kojih svako ko je zainteresovan, bez mnogo vremena i naprezanja, može višestruko da uveća svoju moć koncentracije i pamćenja.
Sada je na redu da vidimo kakvu ulogu igra imaginacija u procesu razumevanja i pre svega pamćenja novih ideja.
Pretpostavimo da treba da naučimo slova stranog alfabeta, ili neke druge, nama nepoznate podatke, kao na primer: izgled i imena biljaka, minerala ili osoba, obrise, odnosno geografske oblike zemalja. Vrlo je teško upamtiti nepoznate podatke, ukoliko ih prethodno, uz pomoć imaginacije, ne učinimo poznatim.
U ovom delu svog izlaganja osloniću se na izvanredna opažanja izvesnog majora Bjenovskog, koji je svoju tehniku povezivanja pojmova izneo na svetlost dana pre jednog veka. Kao prvi primer, major Bjenovski naveo je njemu vrlo blizak pojam 'stola', pojam čvrsto utisnut u njegovom umu, čije su mu odlike dobro poznate. U poređenju sa pojmom 'stola', pojam 'slon', rekao je on, manje mu je blizak. Na osnovu ovog zapažanja major Bjenovski je različite stvari razvrstao prema stepenu bliskosti na šest vrsta, i to kroz sledeće simbole:
Ideja ili mentalna slika predstavljena je krugom, a njena prepoznatljivost, koja varira od osobe do osobe u zavisnosti od stečenih iskustava svake od njih, naznačena je brojem zraka koji izlaze iz kruga.
Major Bjenovski nastavio je da pruža primere ideja iz svog vlastitog iskustva, hoteći da naglasi postepeno opadanje prepoznatljivosti ideja, počev od ideje stola, preko mastionice, lava, zodijaka i slona sve do ideje činčile na sledeći način:
Na dijagramu se vidi kako je za majora najpoznatija ideja stola, zatim, na red dolazi mastilo, i tako dalje, opadajućim nizom sve do činčile, koja je za njega najmanje poznati pojam.
Za praktične svrhe učenja i pamćenja dovoljno je da napravimo poređenje između dva predmeta. Naš cilj u učenju nekog pojma i naš prvi korak da ga zapamtimo biće da preinačimo nepoznato u poznato. U svakodnevnom životu se od nas najčešće traži da upamtimo i povežemo dva pojma. U umu se ne može nešto dodavati na ništa; pojam koji treba da naučimo mora biti upoređen sa nekim drugim, nama poznatim pojmom, odnosno treba ga pridodati vec poznatom pojmu. I celokupan proces ucenja se zapravo sastoji u zbližavanju prethodno nepoznatog sa prethodno poznatim.
Na osnovu svojih razmatranja Major Bjenovski je formulisao ono što je nazvao tri načina pamćenja, a to su:
(1) Povezivanje poznatog sa poznatim, kao, na primer, lampa i pas, ili čovek i reka.
(2) Povezivanje poznatog sa nepoznatim, kao u primerima krava i obelus, zeleni list i hlorofil.
(3) Povezivanje nepoznatog sa nepoznatim, kao na primer scutatum i periantijum i sl.
Bilo bi zgodno na ovom mestu citirati ilustrativnu pričicu majora Bjenovskog u vezi sa tri načina pamćenja: 'Uzmimo za primer nekog londonskog izdavača koji godinama prati štampu. Nemoguće je zamisliti da takvom čoveku nisu poznata imena vodećih poslanika Donjeg Doma. On zna sve o biografijama, pisanim delima, i političkim principima dr Bouringa, ser Roberta Pila, lorda Melburna, itd.
Sa druge strane, pretpostavimo takode da je u mnogim prilikama lično video ove osobe, prilikom nedeljnih bogosluženja, večernjih izlazaka u operu, poseta muzejima itd, te da su se njihove fizionomije, njihovo držanje, i sve ostalo što je za njih karakteristično, savršeno urezali u njegovo pamćenje. No, on jednostavno nije te iste likove povezao sa dobro poznatim imenima.
Pretpostavimo štaviše da su oni čak i povremeni kupci njegovih izdanja, mada on i dalje ne sluti da su njegove mušterije upravo ona imena čije govore proučava, čije političke stavove hvali ili kudi, itd.
Njemu su dobro poznata njihova imena; zna podosta i o događajima vezanim za njih. Dok su kupovali njegove knjige on ih je vidao i sa njima razgovarao. Medutim, još uvek nije imao prilike da uvidi kako iza imena naših poslanika stoje likovi koji su mu tako dobro poznati.
Prilikom posete galeriji iz koje se vidi Donji Dom, tokom rasprave o nekom važnom pitanju, dešava se da po prvi put imena i ličnosti koje stoje iza njih bivaju dovedeni u vezu u njegovom umu. Predsedavajući, koji je ujedno i njegova mušterija, upravo staje za govornicu, na šta naš izdavač uzvikne: 'Pa da li je moguće da to nisam znao!?'
Njegovo iznenađenje je ogromno dok posmatra kako se dr Bouring, ser Robert Pil, lord Melburn i drugi obracaju Domu.
Jer, on ih sve poznaje, vida ih u svojoj knjižari, razmeni po koju reč sa njima, ni ne sluteći o kojim se imenima radi.
Sada je konačno povezao njihova imena sa njihovim ličnostima.
Pored njega sedi neki drugi izdavač koji je tek doputovao iz Kvebeka. Ovaj gospodin poznaje imena ovih istaknutih poslanika, ali sve do tog trenutka nije imao priliku da vidi nijednog od njih.
On pokušava da upamti imena i fizionomije govornika na ovom skupu.
U jednom uglu Doma sedi Kinez, koji je upravo stigao u London, i koji takode želi da upamti imena, lica, ponašanje, odeću, i ostale običaje 'varvara' koji pred njegovim očima govore i izglasavaju zakone. Nastaviće se
