Izvor: Blic, 31.Mar.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pakao za Korejce umesto blagoslova
Pakao za Korejce umesto blagoslova
Za samo 26 godina, od 1975. do 11. septembra 2001, Amerika je imala više od 160 oružanih vojnih operacija. Činjenica da, u proseku svaka dva meseca SAD vode više od jedne oružane bitke van svojih granica razlog je zbog koga mnogi danas u svetu smatraju da je Amerika globalni siledžija i najmoćniji terorista, kaže Piter Skouen u'Crnoj knjizi Amerike' (uskoro izlazi iz štampe u Narodnoj knjizi iz Beograda (011/8487035; 3226427) 'SAD drži >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rekord na polju agresije, međunarodnog terorizma, masovnih ubijanja, mučenja, zloupotrebe hemijskog i biološkog oružja, narušavanja ljudskih prava...' Razmere američkih zločina su tolike da je jedan analitičar izjavio da 'Svakom američkom predsedniku od 1945. do danas treba suditi kao ratnom zločincu', a jedan fizičar sa Masačusetsa da je 'Američka zastava simbol terora i smrti, straha, destrukcije i ugnjetavanja'. Uprkos tome, kaže Skouen, većina Amerikanac još uvek ne dovodi u vezu američke zločine širom sveta sa događajem od 11. sptembra 2001. Feljton koji sledi donosi najzanimljivije stranice 'Crne knjige o Americi' kojima se opisuje strahote američkih intervencija, od bezrazložnog bacanja dve atomske bombe na Japan, do brojnih slučajeva u kojima su SAD 'sponzorisale državne terorizme i podražavale ubilačke diktature'.
Od većeg značaja je činjenica da, ako su ove tri zemlje 'osovine' u ičemu bile ujedinjene, to je bio stepen do kojeg su njihove vlade i okolnosti bile direktna posledica spoljne politike SAD. Crna istorija Amerike, naročito njena psihopatska sposobnost da menja strane i zažmuri pred patnjama, bile su ključ za raspoloženje u sve tri zemlje 11. septembra 2001.
Na kraju krajeva, Amerikanci treba da priznaju da se, zahvaljujući njihovoj intervenciji, danas na korejskom poluostrvu nalaze dva naroda umesto, istorijski i prirodno posmatrano, jedne nacije. Korejci su homogeni narod osobitog jezika; njihova je velika istorijska nesreća što se nalaze blizu Rusije, Kine i Japana, koji su ih svi neprestano napadali. Japan je to poslednji učinio, anektirajući Koreju 1910. i podvrgnuvši je svirepoj represiji, najozloglašenijoj po tome što su Korejke prisiljavane da budu 'žene za utehu' i udovolje seksualnim zahtevima japanskih oficira. Sjedinjene države, na veb sajtu svog Ministarstva spoljnih poslova, pripisuju sebi zasluge za 'oslobađanje' Koreje kada se Japan predao 1945, što je za Korejce trebalo da bude blagoslov. Bio je sve osim toga.
U danima nakon predaje Japana, Amerika i Rusija, navodni oslobodioci Koreje, delile su plen među sobom. Rezultat toga bila je podela na Južnu i Severnu Koreju. Kako se to dogodilo? Stejt department nudi čudno objašnjenje da je 'neočekivano rana predaja Japana dovela do momentalne podele Koreje na dve okupacione zone – Amerika je upravljala južnim delom poluostrva, a SSSR zonom severno od 38. paralele'
Japan se nije predao 'neočekivano rano'; on je hteo da se preda mesecima pre nego što su Amerikanci 6. i 9. avgusta 1945. bespotrebno bacili atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. Te bombe SAD su opravdavale time da je rat okončan ranije nego što bi inače bio; istini za volju, Japanci su se predali tačno onda kada se to od njih i očekivalo. Ubedljivije i preciznije objašnjenje kako je jedna homogena nacija isečena na dva dela iz političkih razloga može se naći u 'Oksfordskom priručniku za istoriju Sjedinjenih država'.
'Kako se rat na Pacifiku bližio svom kraju, američki zvaničnici brinuli su da bi predstojeći ulazak Sovjetskog saveza u bitku sa Japanom rezultirao ruskom okupacijom i dominacijom nad čitavim poluostrvom. Nekoliko sovjetskih trupa ušlo je u Koreju, kada je SSSR proglasio rat sa Japanom 8. avgusta 1945, ali one nisu napredovale brzo. Nedelju dana kasnije, Vašington je predložio Sovjetima da zauzmu zemlju najjužnije do 38. paralele a da SAD okupiraju ostatak. Sovjetski premijer Josif Staljin je pristao'.
I to je bilo to. Ono što je hiljadama godina bila jedna država, njeni okupatori su, improvizacijom i preko noći, pretvorili u pozornicu za agresiju između dve ideološki suprotstavljene frakcije. Proizvoljnom disekcijom porodice su podeljene na dva dela, baš kao što će se dogoditi i podizanjem Berlinskog zida u Istočnoj Nemačkoj 1961. godine. (Posete članovima porodica preko granice još uvek su dozvoljene samo po ćefu severnokorejske vlade.) Godine 1948, SAD su organizovale izbore na jugu, koji su doveli do stvaranja Republike Koreje. Na severu, Sovjeti su stvorili Demokratsku narodnu republiku Koreju (DNRK). Linija je, da tako kažemo, bila još dublje usečena.
Dve Koreje, američki izum, postaće ključni elemenat Hladnog rata. Vođa Severne, Kim Il Sung, pritiskao je Sovjete da finansiraju napad na jug, koji bi ujedinio poluostrvo. Dana 25. juna 1950, nakon što je i Kina podržala plan i obezbedila neophodne trupe, napad je preduzet. Korejski rat će trajati do 1953, tokom koga će biti ubijeno dva miliona civila i milion vojnika. Kinezi su imali stotine hiljada mrtvih, dok su Amerikanci izgubili više od 50.000 ljudi; njihovi ukupni gubici popeli su se na 142.000. Poluostrvo je ekonomski i fizički bilo opustošeno.
Nastaviće se...
