Izvor: BKTV News, 12.Apr.2017, 18:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pajkićologija: O protestantima i protestvantima
Sasvim sam slučajno, na internetu, nabasao na neku duhovitu lingvističku raspravu koja se tiče učestale upotrebe neobičnog glagola čiji bi infinitiv mogao da bude, "protestvovati".
Pošto se on, kako shvatam, u ovdašnjim novinama koje retko konsultujem, počeo da upražnjava pored književnog oblika, "protestovati", javila se grupa tobožnjih lingvista koji žele da dokažu da je to legitiman oblik samom činjenicom da se sve više upotrebljava.
Taj argument je, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << svakako, idiotski jer bi tom logikom svaka rasprostranjena greška mogla da se unosi u knjiženi vokabular. U te greške bi spadale i izgovorne devijacije koje su posledica svakojakih hendikepa. Takav pristup bi vodio reformi jezika čiji bi populistički kriterijum nadmašio i samog Vuka, njegovu krilatica, "piši kako govoriš" bi mogla, u ovom trenutku, da bude za naš maternji jezik neuporedivo pogubnija nego je bila za njegovog vakta.
Ali, ovde mi je bitnije da skrenem pažnju na činjenicu da bilo kakav oblik jezičke reforme, makar i spontane, nema nikakve veze sa reformacijom mada demonstrira sklonost reformizmu. Reformacija (cuius regio eius religio) je bila izraz protesta prema rimokatoličkoj vertikali te se njene pristalice nazivaju protestantima.
Kao što jezičke reforme ne pripadaju reformaciji tako se ni učesnici svakojakih protesta ne mogu da nazivaju protestantima. Kako se to sve više čini pomislio bih da bi u duhu populističkog reformizma bilo prirodno da se svi ti koji protestvuju nazovu protestvantima, tako bi bili sigurni da nisu u pitanju neki luteranci, holandski kalvinisti ili mormoni... ima puno vrsta, mogao bih da kažem i sekti, ali bi to bilo pogrešno shvaćeno.
Zbog pogrešnog shvatanja ustaljenih termina, zbog klizanja njihovog značenja ili potpunog pražnjenja, Pol Valeri, tvorac poetskog aristokratizma, svojevremeno je predlagao da se izvede preispitivanje značenja većine termina. On je, uglavnom, ciljao na estetiku i dalje filosofiju, međutim taj bi poduhvat bio još dragoceniji u politici, ideologiji, konačno i na ulici gde se ove displine, vezane za istrošeni pojam demokratije, sve više praktikuju.
Sa uličnim protestima to počinje da biva sve očiglednije. Inače su takve manifestecije u prethodnim vekovima nazivane demonstracijama te su ih izvodili demonstranti. Demonstranti su pedesetih godina protestovali protiv komunizma, ali je teško da se pronađe bilo šta vezano za te građanske demonstracije, za razliku od njih šezdesetosmaške demonstracije koje su bile ultra-komunističke, zagovarani su Karl Marks i Crveni univerzitet, u pitanju je bio poklič u korist diktature proletarijata, permanentno se citiraju i glorifikuju, gle paradoksa, od zagovornika civilnog društva.
Ti zagovornici su se poslužili promenom termina da prikriju trag, šezdesetih su bili u ime Karla Marksa, Lenjina, itd. protiv buržoaskog društva, a sada su koristeći anglizam postali pobornici civilnog. I dalje, od devedestih, u nekoliko navrata su se na ulicama, trgovima i ušćima pojavljivali ovakvi ili onakvi demonstranti, oni su, dakle, demonstrirali.
Iako je protest bio u središtu njihove akcije, biće zbog problema sa preklapanjem, niko sem neukih nije upotrebljavao izraz, protestanti. Kako su bili, prevashodno, demonstranti onda su demonstrirali i nije moglo da dođe do takve smešne jezičke dileme, da li je ispravnije da se kaže protestovati ili protestvovati, u hrvatskoj bi ta dilema zvučala još rogobatnije, protestirati ili protestvirati ili je to, možda, prednost zapadne varijante "zajedničkog" jezika iliti "jezika" pošto je tu nonsens više nego napadan.
No, mene više interesuje pitanje protestantizma od protestviranja. Pošto svi rečnici u tzv. svetskim jezicima ukazuju na distinkciju između prototestanata (pripadnika protestantskih crkava) i protestera (onih koji protestuju protiv ovog ili onog) nije mi jasno zašto i mi, pored svih drugih, nismo usvojili tu neophodnu distinktivnu monemu. Pošto imamo akvizitere, distributere, osobito proletere kao i montere koji se razlikuju od montažera, zbog čega bi izbegavali da mladež i njima pridružene, nazivamo protesterima, u internacionalizaciji protesta, tipa svi protesteri ujedinite se, svakom na zapadu, izvan tzv. Zapadnog Balkana bi bilo jasno o čemu se radi.
Ako bi ostali na protestantima to bi moglo da izazove gnev Vatikana pa bi Srbi bili optuženi za širenje protestantizma. A, pored svih fabrikovanih krivdi ova bi nam bila suvišna. Sem, ukoliko u semiološkom grmu ne lezi zec.
Jer, semiološki posmatrano, jedno označavajuće, van homonima, stoji iznad jednog označenog. To bi značilo da mi neumitno klizimo ka protestantizmu i to usred Velikog posta.
Nadam se da tome nije služilo postepeno potiranje romantičnih demonstranata. Zato, ako je to lek, predlažem da nadalje protestvuju protestvanti kada više niko neće da demonstrira, kao nekad.
Pajkićologija: O zajedničkom srpskom jeziku
