Izvor: BKTV News, 19.Dec.2016, 19:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pajkićologija: Lift za gubilište
Filmski centar mi je na konkursu ponovo odbio dva projekta.
To nije neobično, tako je išlo tokom cele moje karijere. Jedva da razumem kako mi je realizovan bilo koji, od deset, scenarija. Lakše razumem odbijanja pa i ovakva kada su u pitanju minimalna sredstva za razvoj scenarija.
Jedan od dva projekta je bio "Obznana". Razumem da tu priču o teroristi Aliji Alijagiću koji je ubio srpskog ministra, Milorada Draškovića, još uvek ne žele da puste.
Reč >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << obznana i dalje ne postoji u srpskom, kako komunističkom, tako i "postkomunističkom" jeziku, ali zaista ne mogu da shvatim zbog čega mi je odbijen projekat, za dokumentarni film, o Svetislavu Ivanu Petroviću, može biti, najznačajnijem srpskom glumcu koji je igrao u stotinjak evropskih i holivudskih filmova, od debitantskog, Kertisovog, "Ibermenša" – do Malovog, "Lifta za gubilište".
Zbog toga što je igrao i u nekoliko UFA- mjuzikla, Tito je izvoleo da zabrani prikazivanje njegovih filmova u njegovoj Jugoslaviji pa se to, valjda po inerciji proteglo i na sve potonje etatističke celine. Poslednji film u kojem je imao epizodnu ulogu, "Lift za gubilište" se povremeno prikazivao u kinoteci pošto je valjda izmakao pažnji cenzorskih tela.
Za Titove ere je bilo svakojakih cenzura. Npr. jedna je komisija bila zadužena za smanjivanje broja kadrova u kojim se pojavljuju crkve, jedan mi je cenzor – operativac pričao da je njegov zadatak bio da izbacuje pominjanje KGB-a, kaže, CIA prolazi, a KGB se izbacuje, itd.
Biće da je postojao neki revnosnik koji je prezao da S. I. Petrović ne promakne kroz neki kadar. U tolikom oprezu, koncentraciji na platno, izgleda da je svima promaklo da je Svetislav Ivan Petrović igrao u jednom filmu koji je sniman na teritoriji komunističke Jugoslavije, u Sloveniji.
Ali je, taj film, "Dalmatinska svadba", posle nemačke premijere zabranjen za prikazivanje u Jugoslaviji. Argument komisije je bio fascinirajući, nisu verodostojne predstavljeni dalmatinski običaji. Dok su valjda u jugoslovenskim partizanskim filmovima verodostojno prikazivane svakojake ofanzive i naučno-fantastične mistifikacije partizanskih akcija.
PAJKIĆOLOGIJA: Tesla i Tramp
Bilo kako bilo, zbog angažmana u UFA- melodramama i zbog etnografskih promašaja u "Dalmatinskoj svadbi", naša publika je uskraćena da se upozna sa glumačkim opusom jedne od najinteresantnijih, najintrigantnijih figura svetske kiematografije. Ako se ima u vidu da je Svetislav Ivan Petrović krenuo putem filmske slave pošto se vratio iz Velikog rata, da se, kao patriota po pravilu potpisivao ćirilicom, onda može da se predpostavi da nije samo nekoliko nemačkih uloga uticalo na njegovu diskvalifikaciju, pokušaj brisanja iz istorije.
Činilo mi se da je, sada, kada već, u njegovom rodnom mestu, Novom Sadu, jedna ulica nosi njegovo ime, došlo vreme da se konačno i filmska publika upozna sa širokim dijapazonom filmskih likove koje je, uz mnoge svetske zvezde, ostvario, Svetislav Ivan Petrović, jedini srpski glumac u istoriji, sa velikom internacionalnom karijerom. Iz nekog razloga, članovi nadležne komisije u Filmskom centru nisu smatrali da taj projekat, prevashodno, ideolški i filmološki, edukativan, zaslužuje podršku.
To me veoma demoralisalo, iz filmoloških i egzistencijalnih, zapravo, simboličkih, razloga. Film sam zamislio pod nazivom "Od Ibermenša do Lifta za gubilište“ stoga što su to dva okvirna nalova u njegovoj bogatoj karijeri, a umislio sam da, pošto živim u jednoj, da kažemo, bauhaus građevini, iz Nedićeve ere, kada su se zidale zgrade sa stilom (nedovoljno je visoka pa nema lift) da scenaristički honorar uložim u montiranje lifta da bih obezbedio bolesnoj supruzi pravo pristupa stanu na četvrtom spratu, jer razne opštinske uprave ne uspevaju to da izvedu, a nama se uspinjanje uz stepenice pretvorilo u uspon ka gubilištu.
Pošto nemam nameru da odustanem od te ideje, čekaću nove komisije jer bih želeo da u zgradu rađenu za Nedića ugradim tablu na liftu s imenom Svetislav Ivan Petrović. Liftovi su još od nemog filma, od Pudovkina i nemačkog kameršpila, simboli kinestetike, filmske umetnosti pokreta, a S. I. Petrović je pored Slavka Vorkapića, najuspešniji Srbin u istoriji filma.
PAJKIĆOLOGIJA: DUH BALKANIJE
