Izvor: BKTV News, 13.Feb.2017, 20:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pajkićologija: Dogodiće se sutra
U jednom razgovoru koji je imao sa "olraund" intelektualcem i tvorcem mnogih best-selera, Umbertom Ekom, otvatrajući diskusiju o budućnosti knjige kao medijuma iliti činjenice, čuveni francuski scenarista, omiljeni Bunjuelov saradnik, Žan-Klod Karijer, odlučio je da otvori diskusiju pozivajući se na zaključke nekog futurističkog samita, u Devosu, 2008.
Tu je jedan od futurologa izneo hipotezu da će u narednih 15 godina doći do krupnih pomeranja na svetskoj sceni, npr. >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << da će cena barela nafte doseći 500 dolara, zatim će afričke zemlje postati ekonomske sile, nestaće knjige i voda će postati tržišno sredstvo. Ne razumem se u naftu, ali preostale tri stvari se očigledno sporije razvijaju.
Međutim, čini mi se bitnije od ostvarenja tih vizija, da u njima nije bilo najava bilo kakvih nuklearnih katastrofa. Kako stvari stoje, danas, možda ih uskoro i neće da bude. Ali, treba imati u vidu jednu zlokobnu činjenicu. Bilo bi potrebno puno prostora da se nabroje sva očekivanja koja iskazuje svetska javnost, najpre mi Srbi sa Kosovom i Metohijom pa onda sa Republikom Srpskom, a onda svi unesrećeni narodi, siroti migranti i mnogi drugi povređeni i poniženi narodi izmučeni svakojakim pošastima, od bombardovanja, opšteg nasilnog razaranja, do prirodnih neumitnih katastrofa, svi se nadaju ili strepe ili vibriraju između strepnje i nade, predpostavljajući šta donosi Trampova pobeda, kuda će s njim Amerika i onda šta će da se odigra na toj superiornoj opoziciji, USA – Rusija koju sada personifikuju Tramp i Putin. Ali, dok ugroženi narodi i njihove manje socijalne celine sa svojim posebnim nadanjima, veruju ili podozrevaju da sleduju neke konkretne promene koje imaju značaj za njihovu (za našu) egzistenciju, dva su se lidera, u prvim kontaktima orijentisali na najvažniju stvar za njihovu lidersku poziciju.
Oni su raspravljali o uslovima za dalje širenje produkcije nuklearnih bojevih glava. Tu zastrašujuću stvar koja se od brutalnog američkog bobmbardovanja Japana 1945. razvila u abnormalnu trku u nuklearnom naoružanju o kojoj sada prebrajajući bojeve glave raspravljaju Tramp i Putin, dvojica ljudi u čijim rukama je sudbina naše planete, ljudi večma nastoje da ne primećuju, da ne bi i onako jezovitu egzistenciju podigli na nesnošljiv nivo.
Pajkićologija: Od Rusije do Amerike i natrag
Ta se trka u nuklearnom naoružanju doživljava kao neka elektronska igrica koju privilegovano mogu da igraju samo lideri, čas ovaj, čas onaj koji pobedi na izborima. Sada je eto Obama dao Trampu da nastavi igricu, a Tramp, pak misli da je Obija, ne Kenobija, Putin nadigrao pa da treba da se neka faza nuklearnih raketa ili njihovih glava ili šta već razmesti sa znatnijom dozom fer-pleja. Kao da pripreme za uništenje čovečanstva, za generisanje apokalipse mogu da računaju sa fer-plejom?! Ili, zaista, mogu.
Moj omiljeni jevrejski SF pisac, Isak Asimov, koji je neka vrsta oponenta Openhajmeru, tvorcu smrti, u svojoj knjizi "Život u svemiru", dakle, njega interesuje život, a ne smrt, suprotno "Menhetn projektu" iza kojeg su stajali, Ajnštajn, F. Ruzvelt, Openhajmer i mnogi drugi inženjeri zločinačkog oružja, iznosi jednu utopijsku zamisao. On, sanjajući šansu da se upoznamo sa nekim drugim, beskrajno udaljenim, vaseljencima, objašnjava da je samo kretanje kroz svemirsko prostranstvo prilika da se susretnemo sa nekim drugim galaktičkim žiteljima koji su kao i mi došli na sličnu ideju. Uostalom na toj para-naučnoj premisi su i bazirani Lukasovi, "Ratovi zvezda". Naime, Asimov je tvrdio da bi oslobođena sredstva od apsolutnog nuklearnog razoružanja bila dovoljna da se u zemljinoj orbiti instaliraju dva veštačka satelita koji bi bili, kao staništa, artificijelni dvojnici naše planete. Da bi mogli da se nasele i kada generacije rođene tamo izgube nostalgiju otplove "mlečnim stazama".
Pajkićologija: Srpska filmska golgota – od Hitlera do Tita
To je svakako grandiozna i teško zamisliva ideja, ali je pri-zemnija prilika da se sredstva usmerena u produkciju oružja čija je jedina funkcija da u jednom hipotetički nadolazećem ratu razore sve što nam je pojmljivo, usmere za dobrobit ugroženog čovečanstva. Ne postoji nijedan razlog izvan finansijske vertikale moći koji bi sprećio realizaciju takve, svako će da kaže, utopije. Ali, ako je na vrhu piramide moći žudnja za opštom katastrofom, šta nama smtnicima preostaje sem nade da je upitanju velika prevara, da su i Tramp i Putin samo, kao i njihovi prethodnici, koalicioni nuklearni partneri, monopolisti i trgovci najskupljim materijalom (istini za volju katastrofičnim) za koje su ideologija i druge političke koještarije samo prašina za zamajavanje neinicirane rulje zgurane u kojekakve kvazi-državne celine.
Toliko o MMF-u i svakojakim poglavljima... Itd. I sl.
Pajkićologija: U Isidorinoj auri
