Izvor: Danas, 18.Jan.2015, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otvorena Pandorina kutija
Pri dolasku voza u Peklarn, oko 2 sata noću, priroda se pridružila žalosti. Nastala je velika oluja.
Žan Pol Bled: FRANC FERDINAND (13)
Ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda uvelo je svet u Prvi svetski rat. Ko je on zapravo bio? Da li je reč o doslednom katoliku koji je zazirao od Mađara i Italijana? Nadvojvoda je zdušno zagovarao mir, bio je uveren u potrebu da se dinastija reformiše. Autor nastoji da odgovori na pitanje da li je Franc Ferdinand bio čovek koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << je mogao da spase Austriju. Predstavljajući nam neobjavljena dokumenta i malo poznate izvore Bled nam rasvetljava zanimljivu ličnost ovog čoveka. Knjigu su preveli s francuskog Tamara Valčić Bulić i Aleksandra Tadić, a objavili su je NNK Internacional i DAN GRAF iz Beograda.
Svi oni koji su išli na ovo poslednje putovanje na poslednji oproštaj sa pokojnicima, deca, rođaci, prijatelji, pokušavaju da se zaštite na maloj stanici. Ipak, uprkos besu prirodnih sila, treba preći Dunav da bi se došlo do Artštetena na drugoj obali, gde sahrana treba da se obavi. Kompletna posada pogrebnih kola ukrcava se na brod. Nastavak ima danteovski prizvuk. Usred prelaska Dunava, jedan od konja, obuzet panikom od udara groma, otrgne se i kovčezi zamalo da ne upadnu u reku. Neverovatno je izbegnuto, ali scena kao da ima proročku težinu u približavanju kataklizme u koju će Evropa potonuti i koja će odneti Monarhiju.
Misa se služi od 9 sati u kapeli dvorca. Nadvojvoda Karlo je svojim prisustvom hteo da istakne snagu veze koja ga je vezivala za njegovog strica. Među učesnicima je mesto zauzeo i Ferdinand Karl. Isključen iz carske porodice i prognan iz monarhije posle svog braka sa Bertom Čuber, dobio je od Franca Jozefa, na usrdnu molbu Marije Terezije, posebnu dozvolu da dođe iz Minhena da bi svog starijeg brata ispratio na poslednje putovanje. Za one koji ga nisu videli desetak godina, on je jedva prepoznatljiv. Nagrižen tuberkulozom, pošto je odbio lečenje koje je Ajzenmenger hteo da mu prepiše pre njegovog odlaska iz Beča, ostaje mu samo još nekoliko meseci života.
Kada se misa završila, sledi i poslednji čin ceremonije. Dva kovčega u rukama nose muškarci od kapele do kripte kroz počasni špalir sastavljen od rođaka i prijatelja. Oni su sišli uskim stepeništem kojem se Franc Ferdinand podsmevao. Posle poslednjeg pozdrava zvanica, tišina večnosti sada obavija pokojnike u Artštetenu. Zamrznuti u smrti, Franc Ferdinand i Sofija počivaju jedno pored drugog, kako su i živeli, a njihova sjedinjenost ilustrovana je natpisom, urezanim u nadgrobni kamen:
JUNCTI CONNUBIO
FATIS JUNGUNTUR ET EISDEM
Kada je ceremonija završena, zvanice se vraćaju u Beč. Među njima je i troje dece pokojnika koje Franc Jozef želi da primi u Šenbrunu. Posle tog susreta, deca se vraćaju u Konopište, gde će, poverena tutorstvu njihovog ujaka grofa Jaroslava Tun-Hoenštajna i pod budnim okom vernog Janačeka, provesti četiri naredne godine. Ona tamo nastavljaju svoje školovanje: dva dečaka će polagati godišnje ispite Šotenštifta do mature. Iako ne pripadaju kući Habzburga, Franc Jozef bdi nad njihovom budućnošću, obezbeđujući im godišnju dotaciju od 400.000 florina. Ove sume se ulažu u zemljište i nepokretnosti, u prvom redu u Beču i u provincijama sadašnje Austrije. Pokazaće se posle 1918. koliko su ovi izbori bili razboriti. Pošto će ih čehoslovačka država izjednačiti sa Habzburzima, Hoenbergovi će izgubiti sva dobra koja su imali u Češkoj, a to znači Konopište i Hlumec. Nasuprot tome, republika Austrija uzeće u obzir njihov poseban status. Oni će moći da zadrže svoja imanja i biće im dozvoljeno da u njima borave.
Posle sahrane u Artštetenu, poslednja reč nije izrečena. Reč sada dobijaju političari, diplomate i vojnici. Ubistvo Franca Ferdinanda je otvorilo Pandorinu kutiju. Mesec dana kasnije, dan za danom, Austrougarska ulazi u rat za koji je mislila da će moći da ostane lokalnog karaktera, ali koji će umesto toga munjevitom brzinom postati i međunarodni rat. Za nekoliko dana, požar zahvata najveći deo evropskog kontinenta. Snage koje su do sada suzdržavane, makar to bilo s mukom, ovog puta ruše sve brane. Poreklo drame će biti brzo zaboravljeno, kao što je svojevremeno brzo zaboravljeno špansko nasleđe koje je, međutim, bilo uzrok francusko-nemačkog rata 1870. Među vojnicima u rovovima retki će biti oni koji će uopšte znati ime ovog austrijskog nadvojvode, čija je smrt izazvala kataklizmu.
Nastavlja se
