Izvor: Blic, 12.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osam stotina vojnih baza na planeti
Osam stotina vojnih baza na planeti
Za samo 26 godina, od 1975. do 11. septembra 2001, Amerika je imala više od 160 oružanih vojnih operacija. Činjenica da, u proseku svaka dva meseca SAD vode više od jedne oružane bitke van svojih granica razlog je zbog koga mnogi danas u svetu smatraju da je Amerika globalni siledžija i najmoćniji terorista, kaže Piter Skouen u'Crnoj knjizi Amerike' (uskoro izlazi iz štampe u Narodnoj knjizi iz Beograda (011/8487035; 3226427) 'SAD drži >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rekord na polju agresije, međunarodnog terorizma, masovnih ubijanja, mučenja, zloupotrebe hemijskog i biološkog oružja, narušavanja ljudskih prava...' Razmere američkih zločina su tolike da je jedan analitičar izjavio da 'Svakom američkom predsedniku od 1945. do danas treba suditi kao ratnom zločincu', a jedan fizičar sa Masačusetsa da je 'Američka zastava simbol terora i smrti, straha, destrukcije i ugnjetavanja'. Uprkos tome, kaže Skouen, većina Amerikanac još uvek ne dovodi u vezu američke zločine širom sveta sa događajem od 11. sptembra 2001. Feljton koji sledi donosi najzanimljivije stranice 'Crne knjige o Americi' kojima se opisuje strahote američkih intervencija, od bezrazložnog bacanja dve atomske bombe na Japan, do brojnih slučajeva u kojima su SAD 'sponzorisale državne terorizme i podražavale ubilačke diktature'.
U 'Hitnom besu' iz 1983, Amerikanci su predvodili napad na Grenadu, da bi zaštitili svoje studente medicine i ostale građane SAD u ovoj ostrvskoj državi, kao i da bi vratili predstavničku vladu, koju je, državnim udarom, svrgla pobunjenička frakcija marksističko-lenjinističke vlade. Ukupno 5.000 marinaca uspešno je obavilo zadatak, uprkos otporu od strane '1.200 Grenađana, 780 Kubanaca, 49 Sovjeta, 24 Severnokorejca, 16 Istočnonemaca, 14 Bugara i tri ili četiri Libijca'. Operaciju je omela loša obaveštajna služba, dok su američki novinari bili besni što im vojska nije dozvolila da prisustvuju invaziji. Operacija je trpela i zbog loših vojnih komunikacija: u najsmešnijem trenutku napada, jedan komandant na terenu morao je da okrene međugradsku, komercijalnu liniju, za Fort Brag u Severnoj Karolini i traži vazdušnu podršku za svoje ugrožene trupe. Naoružani vojni helikopteri stigli su taman na vreme.
'Intenzivni pogled' iz 1984. u kome su američki minolovci poslati u Crveno more da izvade mine koje su tamo postavili Libijci.
'Zlatni piton' iz 1990, poznat i kao 'Čelična kutija', u kojoj je američka vojska transportovala 100.000 toksičnih hemijskih artiljerijskih granata iz Zapadne Nemačke u Džonston atol. To je značilo kretanje broda sa smrtonosnim naoružanjem oko jednako opasnog rta Horn.
Operacija 'Sjajno prisustvo' započela je 1998. i predstavlja angažovanje američkih snaga i raketnih baterija 'patriot' u Izraelu.
Operacije 'Obezbedi komfort', 'Obezbedi komfrot II' i 'Severna straža', predstavljaju američku primenu zone zabrane letova severno od 36. paralele u Iraku. To je zajednička operacija 1.100 američkih vojnika i još 1.400 vojnika koalicionih partnera a njen cilj je zaštita Kurda u severnom Iraku od vojske Sadama Huseina. Operacija je započela 1991. i u 2001. još uvek je trajala. To je najmanje što SAD mogu da urade, pošto je sedamdesetih godina CIA prvo ohrabrila Kurde da ustanu protiv iračke vlasti a potom ih napustila po izbijanju iransko-iračkog rata (1980-88). Amerika je htela da u ratu zadrži neutralnu stranu pa tako nije ništa učinila kada je 1988. Husein gasom usmrtio desetine hiljada Kurda sateranih u severni deo zemlje. Američki zvaničnici odbili su da se sastanu sa vođom Kurda nakon ovih napada iz straha da ne razljute Huseina. Genocid počinjen gasom je 1990, kod administracije Džordža Buša Starijeg, postao povod za napad (cause celebre) kada je Irak napao Kuvajt i prouzrokovao Zalivski rat. Operacija 'Severna straža', o kojoj se malo zna, podrazumevala je skoro svakodnevne borbene letove protiv iračke vazdušne odbrane, koji su uglavnom isprovocirani iračkom agresijom, obično u formi protivvazdušnih raketa.
Operacija 'Pustinjski soko', u kome američke snage obezbeđuju rakete 'patriot' i vojnike za njihovu zaštitu u Saudijskoj Arabiji.
Ima i drugih lista američkih vojnih operacija koje pokrivaju poslednjih 225 godina; ne sadrže sve iste informacije, ali sve otkrivaju dramatičan porast aktivnosti od 1975. Ono što upada u oči jeste potcenjivačka (barem u SAD) činjenica da Amerika nemilosrdno čuva vojno prisustvo širom sveta, koje je naročito uvećano nakon Vijetnamskog rata. Prema Čalmersu Džonsonu, autoru gorepomenute knjige 'Uzvratni udarac: Cena i posledice američke imperije', prvi put objavljene 2000, 'stotine hiljada američkih trupa, opremljenih najnaprednijim naoružanjem na svetu, ponekad i nuklearnim, smeštene su u šezdeset jednoj bazi u devetnaest zemalja sveta, koristeći najužu definiciju Ministarstva odbrane o ‘najznačajnijim objektima’; ako bismo ubrojali i svaki objekat u kome se nalaze predstavnici američke vojske, ta brojka bi se povećala na više od osam stotina [baza]'.
Na svetu ima malo, možda čak nijedna, nacija koje ne žive u prisustvu američkih vojnika i vojne infrastrukture. Jedna od najaktivnijih regija u tom smislu je ona koju čine dva tuceta nacija pod upravom CENTCOM-a, Centralnog komandnog štaba Sjedinjenih džava u Tampi, na Floridi. CENTCOM nadgleda sve američke vojne akcije u Bahreinu, Iraku, Kuvajtu, Omanu, Kataru, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim arapskim emiratima, Jemenu, Džibutiju, Etiopiji, Eritreji, Keniji, Sejšelima, Somaliji, Sudanu, Egiptu, Jordanu, Avganistanu, Iranu i u bivšim sovjetskim republikama - Kazahstanu, Kirgistanu, Pakistanu, Tadžikistanu, Turkmenistanu i Uzbekistanu. Drugim rečima, on je zadužen za onaj deo sveta koji se, nakon napada od 11. septembra, našao u centru pažnje. nastaviće se
