Izvor: Blic, 09.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obrt od bilion dolara godišnje
Obrt od bilion dolara godišnje
Vašingtonski Centar za nacionalne strateške informacije objavio je 1994. godine procenu da je godišnji prihod od organizovanog kriminala u celom svetu bilion dolara, koliko je otprilike tada iznosio i federalni budžet SAD. Jedna od ključnih crta organizovanog kriminala je da se bavi poslovima koji donose veliku zaradu. Vodi se jednostavnom ekonomskom logikom 'uložiti što manje, a zaraditi što više” i koristi, pritom, nedozvoljena sredstva. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Američki analitičar Tio je pre desetak godina ustvrdio da je organizovani kriminal 'preduzeće koje godišnje zaradi više od 10 najvećih američkih privrednih korporacija, među kojima su i ‘Dženeral motors’, ‘Standard ojl’ i ‘Dženeral elektrik’, a ta ogromna sredstva se dele tako da ogroman deo kolača prisvaja mali broj ljudi”.
'Delovanje organizovanog kriminala je rezultat zamršenih višegodišnjih tajnih dogovora vođenih s ciljem da se pribavi kontrola nad čitavim područjima aktivnosti i zgrnu ogromni profiti”, zaključila je američka Predsednička komisija za organizovani kriminal u izveštaju iz 1967. godine. Potpuna kontrola nad nekim poslom, monopol, jeste jedan od podrazumevajućih ciljeva organizovanog kriminala. Američka kriminalna familija 'Lupolos” koja organizuje ilegalno kockanje je na teritoriji koju kontroliše postigla savršenstvo. Oni koji se osmele da na tom području deluju samostalno, vrlo brzo će na vratu imati ili policiju ili bandu ili, ako je neophodno, i jedne i druge.Odsustvo tržišne utakmice je 'najveća prednost organizovanog kriminala”. Monopol je ono, piše Salerno, 'o čemu sanjaju svi poslovni ljudi, a zbog čega neki od njih završe u zatvoru”.Od ilegalnih delatnosti reket, koji je bio jedan od početnih poslova organizovanog kriminala pre više od jednog veka, u Americi donosi zaradu od 'samo” oko pet milijardi dolara godišnje. Kockanje, odnosno klađenje na konjskim trkama, lutrije i pogađanje sportskih rezultata donosi američkom organizovanom kriminalu oko 20 milijardi dolara godišnje. Jedan američki istraživač je izračunao da se samo na 115. njujorškoj ulici za minut proda heroina u vrednosti od 400 dolara, što je 96.000 dolara dnevno, 672.000 dolara nedeljno... Procenjuje se da je godišnja zarada od prodaje heroina u Americi 30 milijardi dolara.
Kriminalni sindikati švercovane cigarete na američko tržište plasiraju preko sopstvenih distributera, pre svega putem automata za prodaju. Duvan se kupuje u državama gde se proizvodi (Virdžinija, Severna Karolina, Kentaki) i gde su takse na cigarete niske, a prodaje se u Njujorku, Nju Džersiju i Masačusecu, gde su dažbine na cigarete veće. Procenjuje se da Njujork i druge države severoistoka SAD gube tako godišnje oko pola milijarde dolara zbog neplaćenih taksi, a da organizovani kriminal istovremeno ostvari profit veći od 100 miliona dolara.
Kada uđe u legalne poslove, organizovani kriminal odmah obezbeđuje dodatno 'ugrađivanje” koje, naravno, podrazumeva i troškove korupcije. Građevinarstvo SAD koje ima godišnji obrt od oko 230 milijardi dolara godišnje istovremeno ima, prema zvaničnim podacima jedne predsedničke komisije, troškove građenja uvećane za najmanje 20 odsto zbog uticaja kriminalnog podzemlja. Honkonške 'trijade”, kineska verzija mafije, smislile su, na primer, tipično postmodernu prevaru koja se zove 'grifting” i koja koristi. taktiku multinacionalnih, kompjuterskih komunikacija i međunarodne mreže nezakonitog bankarstva. Trijade snabdevaju 'grifter turiste” falsifikovanim kreditnim karticama i šalju ih da kupuju sve i svašta širom sveta – od Južne Afrike preko Azije i Zapadne Evrope do Kanade. Procenjuje se da je samo 1991. godine, kada još nije bio na vrhuncu, 'grifting” doneo trijadama 200 miliona dolara lažnih kupovina. O zaradama organizovanog kriminala slikovito govori i kretanje cene kokaina. On u dolini Hualaga u Peruu košta kao pasta 300 dolara po kilogramu, a kao baza 900 dolara. Već u Hualagi kokain na veliko košta oko 2.000 dolara za kilogram, , u Kolumbiji i okolini je već 5.000 dolara, a nakon izvoza u SAD košta 14.000 dolara za kilogram.
Monopol
Kriminolog Salerno određuje funkcije podmićivanja i nasilja. Onaj ko svim barovima ili kafićima, na primer, nametne svoje pivo ili sokove, najvećim trgovinskim lancima svoja jaja ili mleko ili viršle, firmama svoje obezbeđenje.., kao jedinu robu ili uslugu te vrste koju ovi nude ili koriste, taj ima monopol i može određivati cene kako želi. 'Da bi obezbedio takav položaj, on je morao da plati i podmićuje – da bi ga zadržao preti nasiljem”, piše Salerno. Građani večiti gubitnici
Prema najsvežijim zvaničnim procenama, od ukupne potrošnje cigareta u Srbiji oko 25 odsto je stiglo švercom, zbog čega budžet Srbije gubi godišnje oko 50 miliona evra. Srbija troši godišnje oko 20.000 tona cigareta, što znači da je oko 5.000 tona ili 5.000.000 kilograma prošvecovano. Građani Srbije, međutim, nakon što su ulični prodavci uklonjeni i kiosci sa nižim cenama pozatvarani, plaćaju za svaku paklicu punu cenu, kao da su na nju plaćene sve carine, takse, akcize i porezi. Razlika u ceni je za najskuplje cigarete bila i do 20 dinara po paklici, koliko su bile jeftinije kod uličnih prodavaca. Sada te pare nisu ni u budžetu, ni kod građana – pušača, nego na nekom trećem mestu. Primer sitnog šverca je granični prelaz Gradina, gde dnevno oko 1.000 ljudi peške prenosi cigarete. Pod uslovom da svako od njih prenese po kilogram cigareta i da to radi svaki dan, godišnje prenesu 365.000 kilograma. Da postoje još dva približno frekventna prelaza, godišnje bi sitan šverc uneo u zemlju oko 1.000 tona cigareta. Preostalih oko 4.000 tona prošvercovanih cigareta je onda posao koji se radi na veliko – šleperima i drugim vozilima.
