Izvor: Blic, 06.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obrali bostan s obranim mlekom
Obrali bostan s obranim mlekom
Privilegije, korupcija, pljačka, podmetanja samo su neka obeležja većine humanitarnih organizacija koje zemljama Trećeg sveta danas pružaju pomoć. Humanitarne organizacije su veoma često poslednje utočište prevaranata. Jedan afrički izbeglica pita: 'Zašto se na svaki američki dolar pomoći mora da prikači i 20 Amerikanaca'. Zaposleni u UN su za dva dana primali više nego što su njihovi programi pomoći ugroženim obezbeđivali prosečnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kambodžancu za 27 meseci trajanja programa. To su samo neke konstatacije iz knjige 'Gospodari siromaštva' Grahama Henkoka, (IP 'Plavi krug', Beograda, IP 'Neven', Zemun; Brankova 13-15, tel: 011/633-066; 430-809; 064/13-69-514) o kojoj je kritičar New York Times Book Review napisao: 'Kada bi knjige imale ruke, ova bi svoje ispružila da zadavi funkcionere Ujedinjenih nacija dok je ovi krišom, uvijenu u braon papir, budu čitali za svojim kancelarijskim stolovima'. Iz feljtona koji sledi čitaoci Blica će moći da steknu neke predstave o tome kuda odlazi novac koji svake godine prikupe najbogatije zemlje za pomoć najsiromašnijima na planeti.
Lekovi za čišćenje i lekovi protiv loše probave predstavljaju omiljene artikle agencija koje priskaču u pomoć izgladnelima. Mari de Suniga, zdravstveni radnik iz Nikaragve tvrdi: 'Kad god se šalje pomoć u lekovima, izgleda da stiže prevelika količina mleka od magnezijuma. Čini mi se da ga stiže toliko da bismo njime mogli da okrečimo bolnice”. Nedavno su agencije za pomoć isporučile jednom izbegličkom logoru u Hondurasu nekih 800 kutija hrane za bebe i dodatka za pojačanje ishrane kojima je istekao rok trajanja. Obrano mleko u prahu, koje su multinacionalne kompanije veoma mnogo koristile u Trećem svetu tokom ranih sedamdesetih godina, ima mnogo nižu nutricionističku vrednost nego majčino mleko; međutim, reklamne kampanje navele su mnoge majke u zemljama u razvoju da odustanu od dojenja i okrenu se bočici, što je imalo za posledicu smrt velikog broja dece od neuhranjenosti. Vitaminizacija obranog mleka može da pomogne umanjivanju problema. Međutim, faktor koji komplikuje situaciju je to što ovakvo mleko mora da se meša sa vodom, a voda je često veoma zagađena. Majke u siromašnim sredinama često niti znaju da treba, niti imaju mogućnosti da prokuvavaju vodu pre nego što je pomešaju sa mlekom u prahu. Ovaj artikal i dalje ostaje veoma popularna stavka u okviru pomoći koja se šalje u mnogim vanrednim situacijama. Prema specijalnom izveštaju tima revizora EEZ iz 1987. godine, 'Bocvana je primila oko 800 tona nevitaminiziranog obranog mleka u prahu, što je u potpunoj suprotnosti sa osnovnim zdravorazumskim merilima. Pošto je mleko bilo namenjeno direktno deci u školama i manjim klinikama, trebalo je da bude vitaminizirano kako bi se sprečio rizik od ozbiljnih stomačnih tegoba.”Mauricijus je isto tako primio 500 tona nevitaminiziranog obranog mleka u prahu. U ovom slučaju, Kontrolni tim je konstatovao: 'Dodavanje vitamina je bilo od presudne važnosti, jer je mleko u prahu bilo namenjeno neposrednoj distribuciji među 100.000 lica iz osetljivih kategorija. Ugovor o isporuci koji je sklopljen sa vladom veoma je jasno nalagao da vitamini moraju biti dodati, ali je Generalni direktorijum za razvoj pri Evropskoj komisiji propustio da pomene ovaj zahtev u nalogu koji je uputio Generalnom direktorijumu Evropske komisije za poljoprivredu. Drugi primer humanizma Evropske komisije koji se izvitoperio, odnosi se na 15.000 tona kukuruza koji su utovareni u luci Avr i poslati u glađu izmučeni Mozambik. Priikom dolaska je zaključeno da je kontigent bajat, da sadrži previše smrskanih zrna, nečistoća i buđi i da je, prema tome, krajnje nepogodan za ljudsku ishranu. Isporuka od 26.000 tona kukuruza, koja je kao pomoć u hrani bila poslata narodu Nigera, takođe je bila predmet interesovanja kontrolora, koji su sa žaljenjem zaključili da ta hrana 'ne bi bila prihvatljiva ni kao stočna hrana.” Godine 1982, Džibuti, mala afrička zemlja pogođena sušom, smogla je snage da bez okolišanja odbije pomoć od 974 tone evropskog pšeničnog brašna proglašenog nepodobnim za ljudsku ishranu. Evropska ekonomska zajednica, međutim, bila je odlučna u nameri da nekako nametne gladnim Afrikancima ovaj kontingent, pa je tako najzad uspela da nagovori Zairce da ga prihvate mada tek dve godine kasnije, 1984. godine. Tokom 1983. godine, Maroko je najzad upotrebio za proizvodnju sapuna 240 tona ulja koji mu je za ishranu ranije prosledila Evropska ekonomska zajednica. Pronađeno je da je ovo ulje posedovalo 4 puta više aerobičnih klica nego što je bilo dozvoljeno evropskim standardima. Istovremeno, Tunis je primio 345 tona ulja još opasnijeg sastava: sadržalo je visok procenat peroksida, a pored toga, bilo je i kontaminirano fekalijama.
nastaviće se
