Izvor: Danas, 13.Jul.2015, 10:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neutralisanje albanskog stanovništva
Operacija etničkog čišćenja koju su oni formulisali konspirativno se zvala operacija Potkovica. Plan operacije je pozajmljen iz planova JNA za odbranu zemlje u slučaju vojne pretnje sa jugoistoka. Plan je bio orijentisan na sve situacije sledećim redom:
1. Za slučaj da agresor napada sa jugozapada
2. Za slučaj da albansko stanovništvo na Kosovu pruži podršku agresoru.
Drugim rečima, ako agresor napadne sa jugozapada i ako albansko stanovništvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << pruži podršku agresoru, stupa plan JNA koji predviđa da se albansko stanovništvo neutrališe tako što će se postaviti kontrola u tim pravcima. Kada poređaju mesta onda se dobije oblik potkovice, pa se zato i dao takav naziv operacije. Ovaj bezbednosni plan poslužio je kao inspiracija i osnova za etničko čišćenje kosovskih Albanaca. Plan je međutim modifikovan zato što agresor spolja nije postojao.
Modifikovani plan predviđao je neutralisanje albanskog stanovništva na Kosovu uprkos činjenici da nije bilo stranog agresora. Osim toga, dok je plan JNA za odbranu zemlje predviđao neutralisanje područja u kom su Albanci bili većinsko stanovništvo, operacija Potkovica predviđala je njihovo proterivanje i ubijanje."
Čovek jednostavno ne može biti ravnodušan prema ovom Tanićevom kazivanju, a tu, pre svega, mislim na formulacije vezane za državnu komisiju, a posebno na one delove koji se odnose na planove odbrane SRJ od agresije, što se po njemu baziralo na doktrini JNA koja tih godina odavno nije postojala. Po Taniću - doktrina je doktrina. Ali, idemo redom.
Sada mi je potpuno jasno zašto su haški istražitelji u razgovoru sa mnom više puta insistirali na operaciji "Potkovica", o mojim saznanjima o toj državnoj komisiji. Zaista o tome ništa nisam znao. Tanić promoviše državnu komisiju i vremenom haško Tužilaštvo od njega pravi zajedničku komandu koja će Šainoviću, Lukiću, Lazareviću, Pavkoviću i Ojdaniću doneti visoke kazne pred haškim sudom.
Nemam ništa protiv onoga što je govorio Tanić i onoga što je utvrdilo haško Tužilaštvo i krstilo kao zajednička komanda. Međutim, interesantno je kako se prema tom ozbiljnom pitanju odnosila naša država dajući određena dokumenta o tom slučaju.
Tako se Savezno ministarstvo pravde obratilo tužiocu Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju odgovarajući na njegovu notu, a po pitanju zajedničke komande i iznelo sledeće podatke:
"Zajednička komanda na KiM formirana je po naredbi predsednika SRJ juna 1998. godine bez posebnog dokumenta.
Navedena komanda funkcionisala je do oktobra iste godine, a nakon toga održano je nekoliko nezvaničnih sastanaka na kojima je uglavnom analizirana trenutna bezbednosna situacija.
Prema saznanjima vojnih organa dokumenta iz zajedničke komande za KiM iz delokruga vojnih pitanja po prestanku rada iste krajem 1998. godine predata su tadašnjem šefu kabineta predsednika SRJ.
Objekti u kojima bi se mogla nalaziti navedena dokumenta razoreni su i uništeni tokom agresije NATO na SRJ.
Ukoliko bude novih saznanja o ovom predmetu kancelarija će biti blagovremeno obaveštena."
Da ovo pismo nije uputilo Savezno ministarstvo pravde, i to Haškom tribunalu, čovek bi mislio da se radi o grupi građana koji ne znaju šta da rade u dokolici. Pa i neke Tanićeve izjave delovale su smislenije. On se bar trudio da svoje svedočenje pokrije nekim dokumentom, da se pozove na pojedine političare, visoke funkcionere vojske i tajne službe. Dakle, kaže Savezno ministarstvo pravde "nemamo ništa napismeno, a to što nemamo stradalo je u bombardovanju". Važna je saradnja sa Hagom. Godina više ili manje, onima koji čekaju, presude nije važna. I sto batina po tuđim leđima nije mnogo.
Nastavlja se
