Izvor: Blic, 29.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nespretni nikogović kao predsednik
Nespretni nikogović kao predsednik
Za samo 26 godina, od 1975. do 11. septembra 2001, Amerika je imala više od 160 oružanih vojnih operacija. Činjenica da, u proseku svaka dva meseca SAD vode više od jedne oružane bitke van svojih granica razlog je zbog koga mnogi danas u svetu smatraju da je Amerika globalni siledžija i najmoćniji terorista, kaže Piter Skouen u'Crnoj knjizi Amerike' (uskoro izlazi iz štampe u Narodnoj knjizi iz Beograda (011/8487035; 3226427) 'SAD drži >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rekord na polju agresije, međunarodnog terorizma, masovnih ubijanja, mučenja, zloupotrebe hemijskog i biološkog oružja, narušavanja ljudskih prava...' Razmere američkih zločina su tolike da je jedan analitičar izjavio da 'Svakom američkom predsedniku od 1945. do danas treba suditi kao ratnom zločincu', a jedan fizičar sa Masačusetsa da je 'Američka zastava simbol terora i smrti, straha, destrukcije i ugnjetavanja'. Uprkos tome, kaže Skouen, većina Amerikanac još uvek ne dovodi u vezu američke zločine širom sveta sa događajem od 11. sptembra 2001. Feljton koji sledi donosi najzanimljivije stranice 'Crne knjige o Americi' kojima se opisuje strahote američkih intervencija, od bezrazložnog bacanja dve atomske bombe na Japan, do brojnih slučajeva u kojima su SAD 'sponzorisale državne terorizme i podražavale ubilačke diktature'.
Severna Koreja je korisno žrtveno jagnje za mnogobrojne interese Vašingtona.
Čalmers Džonson
Možda je najveći dokaz da bi vlada Sjedinjenih država želela da u američku politiku vrati staro osećanje iz vremena Hladnog rata iznet u sada već istorijskom govoru predsednika Džordža V. Buša o stanju nacije, od 29. januara 2002, kada je Iran, Irak i Severnu Koreju nazvao 'osovinom zla'. Na vrhuncu svog antikomunističkog krstaškog rata, Ronald Regan je bivši Sovjetski savez nazvao 'imerijom zla' (ili 'zlom imperijom' - u zavisnosti od toga ko ga citira). Reganov uprošćen pogled na Sovjete, zasnovan na njegovom isto tako pojednostavljenom razumevanju istorije, zapravo je sasvim odgovarao njegovim mentalnim mogućnostima. Čak ni njegova savest, koja i nije bila na visini, nije stajala na putu njegovim ambicijama. U krugovima američkih desničara Reganova 'ograničenost' smatra se zaslužnom za zadavanje poslednjeg udarca sovjetskom režimu. Ako je politika pojednostavljivanja upalila kod Prevaranta, mogla bi i kod Buša, predsednika koga i u zemlji i van nje smatraju nespretnim nikogovićem kome je zapao posao predsednika.
Nakon 11. septembra Bušov negativni imidž šeprtlje preokrenut je njegovim reganovskim odgovorom na napade. Odmah je stavio do znanja da ne može da bude neutralnih. Naredni dani trebalo je da budu 'veličanstvena borba dorba i zla'. Svim nacijama Buš je poslao poruku da su ili uz Sjedinjene države, u njihovoj borbi protiv terorizma, ili su uz teroriste. Javnost je reagovala i stepen Bušove popularnosti dostigao je isti nivo koji je imao Regan dok je bio na položaju. Američki saveznici, duboko saosećajući sa njihovim patnjama, dopustili su da SAD, barem na neko vreme, razmišljaju moralno umesto njih. Krajem januara 2002, dok su operacije u Avganistanu napredovale bolje od očekivanog, Buš je pokušao da, u svom govoru o stanju nacije, ojača nov autoritet svoje zemlje. Posluživši se Reganovim rečima, trudio se da postigne ton dostojan jednog predsednika rešenog da svet oslobodi od prisustva zla.
'Vlasti u Severnoj Koreji naoružavaju se raketama i oružjem za masovno uništenje, dok u isto vreme izgladnjuju svoje građane. Iran agresivno traži to oružje i izvozi teror, dok nekolicina neizabranih guši nade Iračana u slobodu. Irak nastavlja da se razmeće svojim neprijateljstvima prema Americi i da podržava teror. Iračke vlasti više od decenije planiraju kako da proizvedu antraks, nervni gas i nuklearno oružje. Reč je o režimu koji je već upotrebio otrovni gas da bi ubio hiljade svojih zemljaka - ostavljajući leševe majki šćućurenih oko svoje mrtve dece. O režimu koji je pristao na međunarodne inspektore, koje je potom izbacio. O režimu koji nešto krije od civilizovanog sveta. Takve države, zajedno sa svojim terorističkim saveznicima, obrazuju osovinu zla, i svojim naoružavanjem prete svetskom miru. Tražeći oružje za masovno uništenje, ti režimi predstavljaju ozbiljnu i rastuću opasnost. Oni bi to oružje mogli da dostave teroristima i tako im obezbede sredstva za utoljavanje mržnje. Oni bi mogli da napadnu naše saveznike ili pokušaju da ucene SAD. U svakom slučaju, cena ravnodušnosti bila bi ravna katastrofi.'
Ali, umesto da ojača autoritet SAD posle 11. septembra, ovaj govor izazvao je suprotan efekat. Skoro da ste mogli da čujete kako u savezničkoj koaliciji splašnjava raspoloženje. Francuska, Nemačka i Britanija tokom narednih nedelja su skromno reagovale na ono što su videle kao prostu upotrebu ratnohušačkih prideva koji su ograničavali savezničke opcije na jednu jedinu strategiju - upotrebu sile. Osećali su da Amerika koristi koaliciju kao ukras za vojni plan, zahtevajući od svojih evropskih saveznika da uguše svako protivljenje svojih građana američkim ciljevima. To nije ličilo na savez ravnopravnih partnera. Tipičan je bio odgovor Joške Fišera.
Nastaviće se...
