Izvor: Danas, 08.Jun.2015, 12:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neproduktivni karakter celetoida
Da bi se razumela navedena definicija pozitivne slobode, neophodno je objasniti pojam spontanosti. Spontana aktivnost nije prinudna aktivnost, na koju pojedinca nagone njegova izdvojenost i nemoć, to nije aktivnost automatizovane ličnosti koja misli, dela i oseća se kako drugi od nje očekuju, tj. koja nekritički usvaja obrasce sugerisane spolja.
Spontana aktivnost je aktivnost autonomne ličnosti koja podrazumeva ono što latinski koren ove reči znači - po slobodnoj volji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Ovakva aktivnost ne može da deluje u okviru tuđih emocionalnih, čulnih i intelektualnih doživljaja, kao ni u nečijoj volji. Ona je izraz integrisane ličnosti, sposobne da podnese izdvojenost svoga ja, i sposobne da ravnomerno razvija sva tri aspekta identiteta (misaoni, emotivni, delatni aspekt). Spontanost ne znači da pojedinac radi šta mu se prohte i kad mu se prohte. Baš zato što ona podrazumeva da su i misaoni i emotivni procesi podjednako razvijeni i sjedinjeni u celinu, osoba je kadra da proceni kada će nešto reći i uraditi. To je spoj emotivne i socijalne inteligencije u sferi delanja. Spontana osoba neće povrediti drugu osobu ili uraditi sebi nažao samo da bi realizovala ono što je zamislila (jer ima emotivnu inteligenciju, koja uključuje i empatiju). Spontana aktivnost neophodna je za postizanje autonomije koja je u srži slobode "za" (pozitivne slobode), jer podstiče kreativnost, intimnost i bliskost i jedan je od načina na koji čovek može da se oslobodi usamljenosti i iracionalne sumnje. U spontanom ostvarivanju svoga ja čovek se nanovo sjedinjuje sa svetom, ali i sa sobom.
U savremenoj kulturi naglasak je na obrnutom. LJudi danas proizvode ne da bi uživali u stvaralačkom procesu proizvodnje već u materijalnom. Iz toga proizlazi shvatanje da su lična svojstva ljudi poistovećena sa robom koja se može prodati za novac, ugled i moć. Čovek je danas otuđen od svojih stvaralačkih aktivnosti. Time on propušta jedino zadovoljstvo koje mu može pružiti sreću - doživljaj aktivnosti u datom trenutku. Pozitivna sloboda podrazumeva puno potvrđivanje čovekove jedinstvenosti i posebnosti. LJudi se rađaju jednaki kao ljudska bića, a različiti po svojim fiziološkim, mentalnim, fizičkim nasleđem, a uz to dolazi i različiti sklop iskustava koja stiču. Poštovanje jedinstvenosti pojedinca može se realizovati kroz poštovanje stvaralačkog procesa kao najdragocenije dostignuće ljudske kulture, koje je danas ugroženo i u opasnosti. To dalje podrazumeva da je i odnos između ljudi solidaran i baziran na empatiji, a ne odnos gospodara i potčinjenog. Potreba za slobodom je urođena, ona ima svoju dinamiku, ako je osujećena onda će čovek težiti rušilaštvu, potčinjavanju ili dominaciji, ako se realizuje čovek će težiti dobru i jedinstvu sa sobom, svetom i prirodom. Ako se ljudska sloboda zasnuje na slobodi "za", i čovek može slobodno i potpuno da razvije svoje lično ja, osoba će biti zdrava i iščeznuće nagon za društvenim rušilaštvom (sem kod umobolnih osoba)
Celetoidi imaju neproduktivan karakter, jer on nije u službi moći za realizovanjem svih snaga i potencijala već u moći nad stvarima i snagama izvan njih samih. Ovo nužno vodi potčinjavanju pre svega anonimnim autoritetima kao što je javno mnjenje. LJubav i mišljenje, koji su sastavni deo produktivnog karaktera, nisu kod celetoida produktivni. LJubav se kod njih svodi na individualnu ljubav i to uglavnom na narcističnu ljubav. A srž humanističke orijentacije je da individualna ljubav teško može biti ostvarena bez ljubavi prema čovečanstvu uopšte. Takva ljubav je sebična i površna. Celetoidi ne preuzimaju odgovornost i ne poštuju voljene osobe jer to podrazumeva izdizanje iz egoizma i brigu za razvoj ličnosti drugih. Mišljenje koje se svodi na inteligenciju bez razuma nije produktivno mišljenje. Kod celetoida je zastupljeno je mišljenje "ja sam onakvim kakvim me želite", što se preliva na sve sfere života. Takvo mišljenje lišeno je objektivnosti i dubine i ne može imati dimenziju apstrakcije, već se isključivo odnosi na postizanje kratkoročnih i praktičnih ciljeva. Neobjektivnost u mišljenju ogleda se kroz njihovu subjektivnu percepciju realnosti i doživljaja. Ako su medijski eksponirani oni su neko, u suprotnom su ništa.
Nastavlja se
