Izvor: Blic, 24.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neočekivane koristi od belog luka
Neočekivane koristi od belog luka
Zdravlje, vitka linija, energija, snaga, vitalnost... stvar su naših gena, ali u velikoj meri i naše ishrane. Hrana ima moć da podstiče um i podiže raspoloženje; ona može u naš mozak da ubrizga energiju od koje ćemo misliti brže i raditi bolje; može da smiri našu napetost i leči naše bolesti. Uz sve to, hrana je veliki zagađivač našeg organizma. Svetski bestseler 'Hrana vaš čudesni lek' Džina Karpera (Narodne knjige iz Beograda, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tel: 011/3227-426;3226-427), koji je u među vremenu postao i domaći bestseler, uči nas kako da hranom lečimo naše bolesti: srca, bubrega, jetre, stomaka..., ali i kako da izlazimo na kraj s našim svakodnevnim stanjima kao što su pospanost, depresija, rasejanost, nemoć, bezvoljnost. U hrni je sve pa Karper, oslanjajući se na najozbiljnija istraživanja uzvikuje: 'Hrana je lek 21. veka!'
Kod ljudi koji su jeli preko 250 grama hrane iz mora nedeljno utvrđena je otprilike upola manja sklonost ponovnom začepljenju arterija nego kod oni koji su jeli samo 50 grama.
Deset načina borbe ribljeg ulja protiv oboljenja srca:
- Sprečava slepljivanje (agregaciju) krvnih pločica (trombocita)
- Smanjuje sužavanje krvnih sudova
- Povećava protok krvi
- Snižava fibrinogen (faktor zgrušavanja)
- Povećava fibrinolitičku aktivnost (rastvaranje ugrušaka)
- Sprečava oštećenje ćelija kiseoničkim slobodnim radikalima
- Snižava trigliceride
- Podiže nivo korisnog XDL holesterola
- Ćelijske membrane čini elastičnijim
- Snižava krvni pritisa
Korisno:
Beli luk popravlja stanje začepljenih arterija. Redovno unošenje belog luka može da spreči začepljenje arterija i, što je još važnije, može da popravi nastalo oštećenje, pomažući u ozdravljenju arterija, kaže Arun Bordija (Arun Bordia), kardiolog na indijskom Medicinskom fakultetu 'Tagore'. Dr Bordija je otkrio da davanje belog luka zečevima sa 80 odsto arterijskog začepljenja smanjuje taj stepen začepljenja, poboljšavajući delimično stanje arterija.
Dejstvo belog luka je potom ispitivao na grupi od 432 pacijenta sa oboljenjem srca, od kojih se većina oporavljala posle srčanog napada. Polovina njih jela je dva ili tri sirova ili kuvana češnja belog luka svakodnevno tokom tri godine. Cedili su sok iz belog luka i dodavali ga mleku kao 'jutarnji tonik', ili ga jeli barenog ili seckanog. Drugi deo grupe uopšte nije jeo beli luk. Posle godinu dana, nije bilo razlike između ove dve grupe u broju srčanih napada.
U drugoj godini, međutim, smrtnost među onima koji su jeli beli luk opala je za 50 odsto, a u trećoj 66 odsto! Srčani napadi koji nisu imali fatalan ishod takođe su opali, za 30 odsto u drugoj godini i za 60 odsto u trećoj. Zatim krvni pritisak i holesterol u krvi opali su za 10 odsto kod grupe koja je uzimala beli luk. Oni su imali i manji broj napada angine pektoris - bola u grudima. Kod osoba koje nisu jele beli luk nije bilo značajnijih kardiovaskularnih promena.
Dr Bordija smatra da redovno uzimanje belog luka smanjuje arterijski plak i sprečava dalja oštećenja. Glavno oružje belog luka je verovatno skup antioksidanasa - kažu da ih ima najmanje petnaest - koji mogu da neutrališu agense koji uništavaju arterije.
Napomena: kuvani beli luk je, tvrdi dr Bordija, bio isto toliko delotvoran u sprečavanju srčanih napada i smrti koliko i sirovi.
Snažniji s belim lukom. Od belog luka možete imati neočekivane koristi. Dr Bordija kaže da je kod onih koji su jeli beli luk bilo i manje bolova u zglobovima i u telu, i da su bili manje skloni astmatičnim napadima. Osećali su se snažnijim, imali veću energiju, libido i apetit. Posebno je bilo upečatljivo smanjenje bola kod onih sa degenerativnim oboljenjem zglobova. Pet odsto je odustalo od daljeg učešća u studiji, žaleći se na pečenje pri mokrenju, krvarenje iz hemoroida, nadražaj creva i gasove. Više je žalbi na smetnje bilo kod onih koji su uzimali sirovi beli luk nego kod onih koji su jeli kuvani.
Svuda u svetu, unošenje belog luka povezuje se sa manjim brojem obolevanja od srčanih bolesti. Studija koju su 1981. godine uradili istraživači na Univerzitetu Zapadni Ontario, a koja je obuhvatala ispitivanje načina ishrane petnaest zemalja, pokazala je da oni narodi koji jedu više belog luka imaju manji broj oboljenja srca.
Korisno: Lekovi u jezgrastom voću. Pojedite nekoliko plodova jezgrastog voća dnevno kao sredstvo protiv obolenja srca, savetuje dr Gari Frejzer (Gary Fraser), profesor na Univerzitetu 'Loma Linda' u Kaliforniji. U studiji koja je obuhvatila 31.208 adventista, dr Frejzer je našao da se jezgrasto voće ističe kao namirnica broj jedan kod onih osoba koje ne dobijaju srčane napade. Oni koji su jezgrasto voće jeli najmanje pet puta nedeljno imali su otprilike upola manje izgleda za srčani napad i smrt od infarkta nego oni koji su ga jeli manje od jednom nedeljno. Čak i uzimanje ovog voća jednom nedeljno smanjuje rizik od srčanog napada za 25 odsto. Od svih vrsta jezgrastog voća koje se jelo u ovoj ispitivanoj grupi, oko 32 odsto bio je kikiriki, 29 odsto badem, 16 odsto orasi i 27 odsto ostali slični plodovi.
Nastaviće se...
