Izvor: Blic, 17.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema čudesnog izlečenje problema
Nema čudesnog izlečenje problema
Treba li nam psihoterapeut? Većina će odgovoriti: 'Ne! Daleko bilo'. To je predrasuda. Ma koliko dobro psihički funkcionisali - ima li toga uopšte - rad na sebi, na sopstvenim osećanjima, mislima, ponašanju nikome ne bi bio suvišan. Ali mnogi imaju otpor da to shvate jer zaziru od psihologa i psihijatara. Knjiga'Psihoterapijski lavirint' psihoterapeuta Tatjane Šešum (011/344-0110; 063/606-412) razjašnjava mnoge peripetije oko naše samoprocene >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mentalnog zdravlja, tradicionalnog otpora ljudi prema psihoterapiji. Na osnovu iskustva najboljih svetskih psihoterapeuta i psihologa Šešum ne objašnjava samo kako da pronađemo pravog psihoterapeuta i zaštitimo sebe od zloupotrebe i neznanja u psihoterapijskim savetovalištima, već podjednaku pažnju posvećuje pitanju kako možemo saznati novo i nepoznato o sebi i sami rešiti neke svoje probleme.
Terapeut takođe nikada ne bi trebalo da vas dodiruje bez vaše dozvole i na načine koji su bilo kakvi sem prijateljski. Pod tim se pre svega misli na rukovanje, dodirivanje po ramenu u smislu podrške i eventualno poneki prijateljski zagrljaj. Ako vam je i takvo ponašanje lično neprijatno potrebno je da to saopštite svom terapeutu.
Ako ikada imate problem, neslaganje ili zamerku potrebno je da o tome otvoreno diskutujete sa terapeutom. S obzirom da se to obično javlja u jednom tako dubokom odnosu koji se razvija u terapiji sve je to deo ozdravljujućeg procesa. Ali ako vaš terapeut na vaše primedbe ne obraća pažnju ili ih ne uzima za ozbiljno tada je to nešto što može da bude opravdani uzrok vaše zabrinutosti.
Terapeutska očekivanja. S obzirom da je terapija dvosmerni proces tj. odnos dvoje ljudi i terapeuti imaju očekivanja od svojih klijenata. Iako to varira od terapeuta do terapeuta neka osnovna očekivanja su sledeća:
Terapeut očekuje da se klijent pojavi u zakazano vreme na razgovor.
Takođe, da na vreme otkaže zakazani termin ukoliko nije u stanju da na razgovor dođe. Većina terapeuta očekuje da iznosite svoja osećanja i doživljaje što otvorenije i iskrenije možete.
Da aktivno radite na rešavanju problema zajedno s njim. Što podrazumeva i završavanje zadataka za koje ste se zajedno dogovorili da ćete ih u međuvremenu uraditi.
Da razmišljate o terapiji između razgovora, kao i da budete spremni da razgovarate o bilo čemu što smatrate značajnim, a u vezi je sa tim razmišljanjem.
Šta da ne očekujete? Nemojte očekivati čudesno izlečenje ili razrešenje svih svojih problema jer se to neće desiti. Dakle, nemojte očekivati čuda od svog terapeuta bez obzira šta vam on govori jer ih nećete dobiti. Ako malo trezvenije i sami razmislite videćete da ako je bilo potrebno vreme da se određena bolest ili problem razvije isto tako potrebno je vreme da dođe do promene na bolje.
Nemojte očekivati od svog terapeuta da vam bude prijatelj van terapije. To može u nekim situacijama iskomplikovati terapiju i zato se većina terapeuta toga kloni i izbegava.
Kako da uputite na terapiju nekoga do koga vam je stalo, kad izgleda da on to ne želi? Kada vidite da je nekome do koga vam je stalo potrebna pomoć teško je odlučiti šta činiti. Pravljenje kao da se ništa ne dešava i da ništa ne primećujete je postalo uobičajena praksa u modernim društvima i velikim, otuđenim gradovima. Međutim, u prošlosti kada su proširene porodične zajednice bile dominantne, stariji bi se sastali i razgovarali šta im je činiti u takvim situacijama. Uvek je nešto preduzimano. Međutim, u modernim civilizacijama naša realnost je izolovano društvo u kome je svaki pojedinac sam za sebe.
Mislim da je neophodno to promeniti i jedan od koraka koji svako od nas može napraviti u tom pravcu je otvaranje prema svojim bližnjima i upućivanje poruke: 'Stalo mi je do tebe, mogu li da ti bilo kako pomognem?'
Kada se treba umešati? Mnogi ljudi se danas plaše da se mešaju u tuđe probleme jer naša moderna društva insistiraju na autonomnosti i individualnosti. Međutim, ako ste zaista zabrinuti za nekoga onda bi to trebalo i da toj osobi saopštite. Nemojte se obeshrabriti ako reakcija ne bude onakva kakvu ste očekivali. Čak i ako vam kažu da gledate svoj posla znajte da je u redu ponuditi pomoć iako ona u tom trenutku nije prihvaćena. To ne znači da ona uopšte neće biti prihvaćena. Bitno je da ste je vi ponudili i da osoba koja vam je draga zna da se na vas uvek može osloniti.
Mnogi ljudi se danas ustručavaju da ponude pomoć jer nisu sigurni da znaju pravi način kako to da urade. Posebno u situacijama kada je osoba do koje nam je stalo u emotivnom bolu. Bitno je da se setite da možda ta osoba ima neke predrasude o terapiji i da je takođe važno i kako ćete joj to predložiti. Evo nekih sugestija kako bi to eventualno moglo da se uradi. Pročitajte što više možete o problemu koji muči dragu osobu.
Nastaviće se...
