Izvor: BKTV News, 17.Feb.2017, 18:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedeljni pogled: Predizborni preokret
Pročitajte pregled događaja koji su obeležili sedmicu na izmaku.
Posle odluke Predsedništva SNS-a da za kandidata te stranke na predstojećim predsedničkim izborima predložila lidera stranke i premijera Srbije Aleksandra Vučića, izgledalo je da nas očekuju izbori za novog šefa države sa malo neizvesnosti i sasvim izvesnom pobedom Aleksandra Vučića u prvom krugu. Takav stav je dodatno pojačan činjenicom da su Vučića kao zajedničkog predsedničkog kandidata podržale >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << i druge stranke, članice vladajuće koalicije, poput SPS-a, PUPS-a, SDP-a i drugih. Očekivalo se da će posle tako jednodušne podrške stranke i koalicionih partnera i dogovor sa dosadašnjim predsednikom Tomislavom Nikolićem oko kandidature na predsedničkim izborima biti jednostavan.
Međutim, u senci obeležavanja Dana državnosti Srbije – Sretenja, u javnosti odnosno u pojedinim medijima, se pojavila nezvanična informacija da će se dosadašnji predsednik Nikolić kandidovati na predsedničkim izborima, i pored jasnog stava SNS-a da je njihov kandidat Vučić. Taj iznenađujući potez aktuelnog predsednika države izazvao je puno uzbuđenja na domaćoj političkoj sceni (iako još uvek nije zvanično potvrđen). Iz kabineta predsednika Srbije stigla je samo informacija da predsednik Nikolić očekuje da će sa premijerom Vučićem biti postignut dogovor po tom pitanju.
Sa druge strane, iz SNS-a je stigla praktično aklamativna podrška svih opštinskih odbora stranke kandidaturi Aleksandra Vučića za predsednika. I svi koalicioni partneri su takođe još jednom podržali Vučića kao jedinstvenog kandidata vladajuće koalicije.
Još uvek nije dovoljno jasna pozadina jedne ovakve odluke predsednika Nikolića. Neki analitičari smatraju da na ovaj način predsednik Nikolić pokušava da „podigne ulog“ u pregovorima sa premijerom Vučićem (ukoliko prostora za dalje pregovore ima). Jer je, prema istraživanjima javnog mnjenja, ali i prema aktuelnoj političkoj situaciji, jasno da aktuelni predsednik Nikolić, kao samostalni kandidat, nema neke šanse na predstojećim predsedničkim izborima, ukoliko na njima kandidat najveće političke stranke – SNS-a bude premijer Vučić. Sondaže javnog mnjenja jasno govore da pobeda premijera Vučića na predsedničkim izborima ne bi bila ugrožena ni kada bi aktuelni predsednik Nikolić ponovo bio kandidat za mesto šefa države. Posebno zbog činjenice da Vučić ima snažnu i jasnu podršku stranke, ali i svih koalicionih partnera u sadašnjoj vladajućoj koaliciji.
Jasno je da aktuelni predsednik Srbije ne može bez podrške najjače političke stranke da računa na rezultat vredan pažnje na predstojećim predsedničkim izborima, posebno zbog činjenice da će premijer Vučić u kampanju ući „na krilima“ respektabilnih rezultata Vlade Srbije u poslednjih par godina – kako u ekonomskom, tako i u političkom smislu. I nesumljivo, apsolutno većinske podrške birača, što pokazuju sva istraživanja javnog mnjenja.
Utoliko više ovakva odluka predsednika Nikolića izlazi iz sfere političke realnosti. Osim ukoliko iza takve odluke ne stoje neki drugi, u ovom trenutku, nevidljivi razlozi.
Bilo je očekivano da će novi američki predsednik Donald Tramp naići na mnogo prepreka na početku svog mandata, i da mu američka javnost ali i poraženi centri moći neće dati mira, pa ni onih uobičajenih političkih 100 dana za uspostavljanje vlasti. Iako je Donald Tramp od početka svog mandata počeo da radi na ispunjavanju nekih od svojih osnovih političkih obećanja iz kampanje, odmah na početku svog mandata se suočio i sa prvim ozbiljnim opstrukcijama svojih odluka, kao što je to bila odluka suda iz Sijetla da obustavi primeni uredbe o zabrani ulaska imigranata iz sedam islamskih zemalja u SAD, što je izazvao veoma burnu reakciju Trampa. Ubrzo je usledio i pritisak javnosti na savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Finlija, na osnovu optužbi da je razgovarao sa ruskim ambasadorom u SAD u decembru prošle godine, o mogućnostima za ukidanje američkih sankcija Rusiji, i to baš u vreme kada je odlazeća administracija Baraka Obame pripremala nove sankcije Rusiji zbog navodnih ruskih hakerskih napada tokom američkih predsedničkih izbora. Majkl Flin je u početku odbacivao te optužbe, ali je očigledno pritisnut dokazima bio primoran da podnese ostavku. Analitičari ocenjuju ovaj slučaj kao još jedan primer netrpeljivosti između novog američkog predsednika i obaveštajnih službi. Ipak, u jeku političke borbe na američkoj političkoj sceni, administracija Donalda Trampa počinje da uspostavlja i direktne kontakte sa Moskvom. Tako je na marginama konferencije ministara spoljnih poslova zemalja članica G20 u Bonu održan i prvi direktan sastanak novog američkog državnog sekretara Reksa Tilersona i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova. Naravno da niko nije očekivao da će se na tom prvom sastanku napraviti neki suštinski dogovor, ali je jasno da između SAD i Rusije ima zaista mnogo tema o kojima se treba i mora razgovarati, i o kojima dve velike sile moraju napraviti neki dogovor. I sigurno je da proces normalizacije odnosa između SAD-a i Rusije neće i ne može ići brzo. Jasno je i da se zvaničnoj Moskvi ne sviđa ni najnoviji stav SAD-a po pitanju Ukrajine, ali je to krizno žarište sigurno jedna od tema o kojoj će dve velike sile raspravljati.
Dodela nagrada Britanske akademije za filmsku i TV umetnost (BAFTA) još više je učvrstila prognoze za „viđene“ dobitnike najvažnije filmske nagrade „Oskara“, koje će biti po tradiciji dodeljene u „Dolbi teatru“ u Los Anđelesu 26. februara. I u slučaju nagrade BAFTA, slavodobitnik je romantični mjuzikl Dejmiena Šazela „La La Land“ koji je osvojio nagradu za najbolji film, režiju, fotografiju i originalnu muziku, kao i Ema Stoun za glavnu žensku ulogu. Posle „Zlatnog globusa“, BAFTE i nagrada drugih strukovnih udruženja, jasno je da je Šazelov mjuzikl viđeni veliki pobednik svečane dodele „Oskara“, za koji je nominovan u čak 14 kategorija, i to kao treći film u istoriji nagrade Američke akademije za film – posle Kameronovog „Titanika“ i filma „Sve o Evi“ iz 1950. godine.
Očekivana je i nagrada BAFTA za glavnu mušku ulogu za Kejsi Afleka, koji je za rolu u ovoj drami dobio i „Zlatnog globusa“, tako da je i on viđeni dobitnik zlatne statuete u ovoj cenjenoj kategoriji. Pojedini kritičari kao eventualno iznenađenje za „Oskara“ vide samo Denzela Vošingtona za ulogu u njegovom rediteljskom projektu „Fences“. Iz tog filma glavni favorit za nagradu „Oskar“ je Viola Dejvis, koja je osvojila i nagradu BAFTA za sporednu žensku ulogu.
Interesantno je da je nagradu BAFTA za sporednu mušku ulogu dobio indijski glumac Dev Patel (poznat iz „Milionera iz blata“) za ispirativnu ulogu u filmu „Lion“, mladića koji se vraća u Indiju da nađe svoju biološku majku. Ova nagrada znatno povećava njegove šanse da i na dodeli u Los Anđelesu bude pobednik.
U svakom slučaju, jasno je da je „La La Land“ glavni favorit predstojeće dodele „Oskara“. Ali „Oskar“ ne bi bio to što jeste, da iznenađenja nisu moguća, i da se nisu često dešavala. Čak i prošle godine, kada je „ Spotlight“ odneo pobedu ispred favorizovanog „The Revenanta“ u kategoriji najboljeg filma godine. Možda bi upravo stilizovani SF Denija Vilneva „Arrival“, koji ima osam nominacija, mogao da pomrsi račune Šazelovom mjuziklu, koji, ruku na srce, ima elemente klasičnog oskarovskog filma. U borbi za nagradu za najbolju režiju iz prikrajka vreba i oskarovac Mel Gibson sa režijom ratne drame „Hacksaw Ridge“, o ratnom junaku – „pacifisti“ iz bitke na Okinavi, kojom je napravio zaista zapaženi comeback u svet režije, posle puno godina, ispunjenih skandalima u privatnom životu. „Hacksaw Ridge“ je istovremeno i povratak Mela Gibsona žanru ratnog filma, posle zapaženog i prilično komercijalnog filma „We Were Soldiers“.
U noći „Oskara“ sve je moguće – možda će biti očekivano i „već viđeno“, a možda nas opet čekaju neka velika iznenađenja. U tome je i čar najveće svetske filmske nagrade. Neizvesnost do samog kraja.
