Izvor: BKTV News, 10.Mar.2017, 19:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedeljni pogled: Na Balkanu i dalje trusno
Pregled događaja koji su obeležili sedmicu na izmaku.
Dok se u Srbiji zahuktava kampanja za predsedničke izbore, domaću ali i regionalnu javnost uzdrmao je pokušaj Hašima Tačija da mimo Ustava Kosova ali i suprotno stavovima NATO, EU i SAD-a kroz Skupštinu u Prištini pokuša da progura zakon o pretvaranju tzv. „bezbednosnih snaga Kosova“ u nekakvu „Vojsku Kosova“. Posle oštre diplomatske reakcije zvaničnog Beograda, Tači je doživeo iznenađenje od dosadašnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << saveznika. Pisma Jensa Stoltenberga, Evropske komisije i ambasade SAD-a iznela su jasan stav – nema formiranja tzv. „Vojske Kosova“ bez saglasnosti svih etničkih grupa na Kosovu i Metohiji (pre svega Srba), i bez ustavnih promena (kojih opet ne može biti bez glasova srpskih poslanika u Parlamentu u Prištini). „Hladan tuš“ za albanske zvaničnike u Prištini, koji su do sada navikli da njihovi ishitreni potezi skoro po pravilu imaju (ne)skrivenu podršku zapadnih sila. Iako je Hašim Tači priznao da Zapad sada ne podržava ovaj politički avanturizam, Skupština u Prištini je usvojila i deklaraciju u kojoj se traži oslobađanje Ramuša Haradinaja, koji u Francuskoj čeka odluku suda da li će biti isporučen Srbiji po osnovu poternice za ratne zločine protiv Srba i drugog civilnog stanovništva na Kosovu i Metohiji 90-tih godina. Ovim skupštinskim dokumentom se takođe traži od izvršne vlasti da do ispunjenja ovog zahteva bude prekinut Briselski dijalog sa Beogradom.
Stiče se utisak da poslednji, bez sumnje, ishitreni politički potezi vlasti u Prištini, pokazuju njihovu nervozu i želju da se na silu i na brzinu ostvare neki njihovi maksimalistički ciljevi. Sa druge strane, čini se da se stav međunarodne zajednice, pre svega zapadnih sila, prema vlastima u Prištini pomalo menja i da oni više nemaju baš „blanko“ podršku za sve što rade. Takođe se stiče utisak da vlasti u Prištini pomalo strepe od poteza nove američke administracije predsednika Donalda Trampa (čijeg protivkandidata na izborima – Hilari Klinton, su tako zdušno podržavali), i plaše se da bi dugoročno situacija mogla da se promeni. Interesantno je da je Priština u novim okolnostima formalno propustila rok da se prijavi za članstvo u UNESCO, očigledno svesna da ni ovaj put ne bi mogla da prikupi dovoljnu podršku da Kosovo postane punopravni član ove međunarodne organizacije, što im je, prema nezvaničnim informacijama, neformalno i predočeno sa Zapada.
Izgleda da se na horizontu ipak naziru neke nove geostrateške okolnosti koji će imati pozitivan uticaj na poziciju Srbije u pregovorima sa vlastima u Prištini, iako Albanci sa Kosova i dalje pokušavaju da opstruiraju ključne obaveze iz Briselskih pregovora – pre svega formiranje Zajednice srpskih opština.
Kao što se moglo i očekivati, Međunarodni sud pravde u Hagu, iz formalnih razloga odbacio je zahtev bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića za reviziju postupka za genocid u Bosni i Hercegovini protiv Srbije. I sud u Hagu konstatovao je da Sakib Softić nekadašnjih opunomoćenik BiH pred Međunarodnim sudom pravde, u ovom slučaju nema ovlašćenje i pravni legitimitet da u ime Bosne i Hercegovine preda ovaj zahtev i pokrene postupak, posebno ako se uzme u obzir činjenica da dva člana predsedništva BiH – pre svega Mladen Ivanić iz Republike Srpske, ali i Dragan Čović ispred hrvatskog naroda, nisu dali saglasnost za ovu inicijativu i može se reći političku avanturu Bakira Izetbegovića. I upravo ovaj unilateralni potez Izetbegovića dodatno je poremetio ionako narušene političke odnose u Bosni i Hercegovini između rukovodstva Republike Srpske i vlasti u Sarajevu, ali i naneo ozbiljnu štetu političkim odnosima između BiH i Srbije.
I ovaj potez Bakira Izetbegovića može se tretirati kao deo šire kampanje protiv Republike Srpske i njenog rukovodstva – setimo se samo skandala i političkih pritisaka oko obeležavanja 9. januara - Dana Republike Srpske.
Samo zahvaljujući mudrim političkim i diplomatskim potezima i vlasti u Srbiji, ali i vlasti u Banjaluci, koji su na ove provokacije odgovorili koordinisano, uzdržano i politički veoma zrelo, izbegnuto je ozbiljno narušavanje odnosa ne samo između BiH i Srbije, već i u čitavom regionu.
Posle neuspeha ovih političkih avantura Bakira Izetbegovića, njegovi politički protivnici među bošnjačkim političarima sada postavljaju pitanje i njegovog političkog opstanka. Ostaje da se vidi da li je na ovaj način Bakir Izetbegović u stvari napravio „političko samoubistvo“ ?
Politička „pat“ pozicija u Makedoniji i dalje traje. Posle odbijanja predsednika Makedonije Đorđa Ivanova da lideru opozicionog SDSM-a Zoranu Zaevu da mandat za formiranje nove vlade u Skoplju, uz podršku albanskih partija, još uvek nema nagoveštaja kako će se ova ozbiljna i veoma opasna politička kriza razrešiti. Predsednik Ivanov je svoju odluku obrazložio nemogućnošću da dodeli mandat političaru koji je spreman da formira vladu na osnovu tzv. „Tiranske platforme“ albanskih stranaka, koja predviđa uvođenje albanskog jezika kao drugog zvaničnog jezika u zemlji, izmenu državnih znamenja Makedonije, kako bi se u njih ubacili i albanski elementi, kao i ozbiljnu decentralizaciju zemlje u skladu sa zahtevima albanskih partija.
Posebno je interesantna informacija da je Zoran Zaev pristao na zahtev albanskih stranaka da nova vlada u Skoplju pokrene postupak protiv Srbije za nekakav „genocid nad albanskim narodom na prostoru Makedonije u periodu od 1912. do 1952. godine“. Iako je Zaev tu tvrdnju demantovao, albanske partije su saopštile da je i to pitanje deo političkog dogovora o formiranju nove vlade.
U međuvremenu, u velikom broju makedonskih gradova svakodnevno traju demonstracije, pre svega pristalica do sada vladajuće VMRO-DPME, sa zahtevom za očuvanje celovitosti Makedonije, a protiv dogovora koji je napravio Zaev sa albanskim partijama.
Sa druge strane, dosadašnji premijer i lider VMRO-DPME Nikola Gruevski smatra da je jedino rešenje za aktuelnu krizu raspisivanje novih vanrednih izbora, ili eventualno podrška njegove stranke manjinskoj vladi SDSM-a ali bez albanskih partija, uz odustajanje Zaeva od zahteva iz „Tiranske platforme“.
Ne treba sigurno zanemariti ni uticaj koji na ovu krizu imaju i politički predstavnici Albanaca iz Tirane i Prištine.
I nedavna poseta evropskog komesara za spoljne poslove Federike Mogerini Skoplju i njen zahtev predsedniku Ivanovu da promeni svoj stav i da mandat Zaevu nije urodila plodom. Kao ni slični zahtevi NATO-a i SAD-a. Sa druge strane, Zoran Zaev i predstavnici albanskih stranaka razmišljaju o mogućnosti da bez odluke predsednika Ivanova, sa svojih 67 poslanika formiraju novu vladu u Sobranju u Skoplju. Politički analitičari uglavnom se slažu da bi taj plan „B“ opozicije bio veoma rizičan i da bi mogao čak da bude „okidač“ za ozbiljne sukobe u Makedoniji. A onda ni Balkan više nije siguran. Makedonski politički „Rašomon“ i dalje traje.
