Izvor: BKTV News, 20.Jan.2017, 16:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedeljni pogled: Inauguracija novog doba
Jedan od najznačajnijih medijskih događaja u Americi u ovoj godini sigurno je inauguracija novoizabranog predsednika Donalda Trampa.
Taj dogadjaj koji je pratilo mnogo kontroverzi – od najavljenih demonstracija protiv Trampa, do odbijanja velikog broja muzičkih zvezda da nastupaju na ovom dogadjaju, označava početak jednog očigledno novog doba u američkoj politici – doba Donalda Trampa.
Inauguracija Donalda Trampa kao novog američkog predsednika je i finale >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << sigurno najskandaloznijeg izbornog procesa u SAD-u u jednom dugom nizu godina (možda čak i u istoriji američkih izbora) – praćenog skandalima oba predsednička kandidata - i Trampa i Hilari Klinton, medjusobnim uvredama, osporavanjima i opstrukcijom pobednika na izborima, sumnjama u regularnost glasanja i izbornog rezultata, optužbama da su ruski hakeri svojim aktivnostima pomogli Trampu da pobedi itd.
Nije ni čudo što je takva kampanja, po istraživanjima, izrodila dva najnepopularnija predsednička kandidata u istoriji. I na kraju krajeva, donela iznenadjujuću pobedu često potcenjivanog autsajdera, ne samo od strane Demokratske stranke i liberalne javnosti u SAD-u, već i u samoj Republikanskoj stranci. Posle svečanog polaganja zakletve i nekoliko tradicionalnih balova koji će se održati u Vašingtonu, počinje period vladavine Donalda Trampa koji sa nestrpljenjem očekuju ne samo gradjani SAD-a (i koji su glasali i koji nisu glasali za njega), već i čitav svet.
Sada ostaje da se vidi kako će Donald Tramp, sa svojim novim kabinetom, početi da ispunjava svoja često kontroverzna obećanja iz predizborne kampanje. Političari iz EU i visoki zvaničnici NATO prilično su se zabrinuli proteklih dana čitajući pojedine komentare Donalda Trampa na Tviteru. Po njih ne baš ohrabrujuće Donald Tramp na poziciju najmoćnijeg čoveka sveta dolazi pod velikim političkih i svakim drugim pritiskom - kako "liberalne" američke javnosti, tako i saveznika SAD-a u EU, ali i NATO, kao i vodećih američkih medija.
Mnogo je i protivnika Trampovog stava o potrebi normalizacije odnosa sa Rusijom, čak i medju republikancima. Ostaje da se vidi u kojoj meri će Tramp uspeti da promeni već etabliranu američku spoljnu politiku za vreme Baraka Obame, i pokušati da promeni nepisano pravilo da je američka spoljna politika konstanta koja se teško menja i koja ne zavisi od volje jednog čoveka. Ipak, Tramp je tokom izborne kampanje, ali i tokom svoje poslovne karijere, pokazao i dokazao da nije nimalo naivan igrač, i da ima talenat i za političke igre.
Videćemo kako će se snaći u ovoj novoj ulozi – najmoćnijeg čoveka na svetu. Njegovi protivnici mu neće dati puno prostora za grešku.
Mali švajcarski alpski gradić i ski centar Davos nekoliko dana u januaru po tradiciji postaje ekonomski i politički centar sveta, u kome se na Svetskom ekonomskom forumu okuplja svetska političke i ekonomska elita. I ove godine, Forum u Davosu je okupio više od 3.000 učesnika iz preko 100 zemalja, medju njima i više od 2.000 političkih i poslovnih lidera, medju kojima je po prvi but bio i kineski predsednik Si Djinping, ali i odlazeći američki potpredsednik Džozef Bajden, američki državni sekretar Džon Keri, britanska premijerka Tereza Mej, ali i guverner Svetske banke Džim Jong i direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard, visoki zvančnici EU itd.
Po pravilu, na Forumu u Davosu učestvuju čelni ljudi najvećih svetskih kompanija i korporacija. Glavne teme ovogodišnjeg foruma nametnule su velike promene i skoro tektonski dogadjaji koji su se u svetu dogodili u proteklih godinu dana - pre svih Brexit, izbor Donalda Trampa za novog američkog predsednika, veliko nezadovoljstvo javnosti procesom globalizacije, niska stopa rasta i velika nezaposlenost.
Svetska politička i poslovna elita raspravljala je i o greškama koje su dovele do ovakvih političkih lomova, koji očigledno korenito menjaju sliku današnjeg sveta. Izuzetno je značajno što je i ove godine na Forumu u Davosu učestvovao i srpski premijer Aleksandar Vučić, koji se tokom ovog skupa susreo sa velikim brojem stranih državnika, ali i čelnim ljudima velikih multinacionalnih kompanija. Pre svega, premijer Vučić je bio medju retkim državnicima koji su u Davosu imali bilateralni sastanak sa kineskim predsednikom Si Djinpingom, a znamo koliko je za našu zemlju značajan razvoj ekonomskih odnosa sa Kinom.
Podsećamo da je Kina jedan od najvažnijih ekonomskih a tradicionalno i političkih partnera Srbije. Velika kineska kompanija „Hestil“ preuzela Železaru Smederevo, kineske kompanije su izgradila Pupinov most preko Dunava, Kina će finansirati izgradnju ,,brze pruge“ od Beograda do Budimpešte - jedan od najznačajnijih regionalnih projekata, kineske firme će učestvovati u izgradnji deonica na koridoru 11, postoji i interesovanje kineskih kompanija i za privatizaciju strateških preduzeća u Srbiji, poput RTB Bora i dr.
Takodje, pre svega u političkom smislu, veoma je značajn bio i sastanak premijera Vučića sa američkim potpredsednikom Džozefom Bajdenom. Ne treba posebno naglašavati koliko je važno održavati dobre odnose sa najvećom svetskom silom – SAD-om. Premijer je razgovarao i sa visokim zvaničnicima EU – Federikom Mogerini i Johanesom Hanom, što je posebno značajno u svetlu aktuelnih dogadjaja na Kosovu i Metohiji.
Sa druge strane, premijer Vučić je u bilateralnim susretima na marginama Foruma razgovarao sa velikim brojem čelnih ljudi najvećih svetskih kompanija, sa kojima se razgovaralo o mogućnostima za ulaganja u našu zemlju. Tom prilikom premijer je upoznao ključne ,,donosioce odluka“ sa rezultatima ekonomskih reformi u Srbiji, i potencijalima za ulaganje u našu zemlju.
Forum u Davosu je uvek bio odlična prilika da se najširem ekonomskom auditorijumu na svetu predstavi ono što je Srbija u ekonomskom smislu uradila poslednjih par godina i da se Srbija predstavi kao atraktivna investiciona destinacija. I zato je bilo veoma važno što je srpska delegacija na Svetskom ekonomskom forumu bila na najvišem nivou i što Srbiju na Forumu u Davosu predstavlja upravo premijer Vučić, i da je zbog toga Srbija na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu bila zaista veoma dobro prezentovana.
Pokušaj vlasti u Beogradu da obnove železničku liniju od Beograda do severne Mitrovice, zbog više nego neprimerene reakcije vlasti u Prištini, ozbiljno je zaoštrio situaciju na Kosovu i Metohiji. Odluka vlasti u Prištini da mimo medjunarodno verifikovanog dogovora, posalje specijalne policijske snage na sever Kosova, gde Srbi žive u većini, u pokušaju da spreče da putnički voz iz Beograda dodje do severne Mitrovice, bio je veoma opasan potez, koji su, na žalost, medjunarodni predstavnici na KiM tolerisali.
I ponovo je premijer Vučić pokazao diplomatsku mudrost, a sve u cilju održavanja stabilnosti u regionu, i doneo odluku da se voz vrati u Beograd, i spreči eskalacija situacije, i izbegne neki ozbiljniji sukob. Ovo je još jedan slučaj koji je pokazao neodgovornost vlasti u Prištini, i nespremnost da prihvataju dogovorene stvari i da ih sprovode u praksi. Više puta je istican sporazum po kome specijalne policijske snage, naoružane „dugim cevima“ ne mogu dolaziti na sever Kosova, bez odobrenja NATO i lokalnih srpskih vlasti, a koji vlasti u Prištini ponovo ne poštuju.
Putovanje koje smo čekali 18 godina: Reporteri BKTVNews u vozu bez voznog reda! (REPORTAŽA)
O neispunjavanju sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština da i ne govorimo. I medjunarodna zajednica i dalje primenjuje dvostruke standarde prema Beogradu i Prištini. Dok se prema Beogradu striktno insistira na ispunjavanju dogovorenog iz Briselskog sporazuma, vlastima u Prištini se konstantno toleriše često sabotiranje dogovora iz Brisela.
Zvanični Beograd je još jednom pokazao diplomatsku mudrost, i nije ishitreno reagovao na još jednu provokaciju koja dolazi iz Prištine, a koja je mogla da ugrozi stabilnost čitavog regiona. Medjutim, medjunarodna zajednica bi morala da shvati da ne može samo Beograd da vodi računa o regionalnoj stabilnosti, a da drugi učesnici samo kreiraju incidente, i to bez diplomatskih posledica po njih.
Ubedljivo najveće iznenadjenje dosadašnjeg toka Otvorenog prvenstva Australije u tenisu je sigurno eleminacija branioca trofeja i drugog igrača na ATP listi Novaka Djokovića u 2. kolu od 117-tog rangiranog tenisera na svetu Denisa Istomina iz Uzbekistana. Djoković nije ovako rano ispao na nekom grend slem turniru još od Vimbldona 2008. godine. A prognoze stručnjaka pred Australijski grend slem turnir su govorile da bi Djoković na svom omiljenom turniru mogao da ugrozi prvo mesto Endija Mareja, čemu je u prilog govorila i njegova pobeda nad prvim svetskim reketom u finalu na nedavnom turniru u Dohi.
Laka pobeda u prvom kolu nad Verdaskom nije nagoveštavala da bi epizoda u Melburnu mogla tako kratko da traje. Loš dan, nešto lošija forma posle neverovatnog prvog dela sezone prošle godine, koji je kulminirao osvajanjem Rolan Garosa, sigurno je da mogu biti opravdanja za ovo neočekivano ispadanje sa Australian opena. Činjenica je i da je Novak Djoković razmazio svoje navijače i navikao ih na neverovatne uspehe, koje je jednostavno nemoguće postizati u tako dugom kontinuitetu.
Novak Djoković je sigurno jedan od najvećih igrača u istoriji tenisa, i treba ga pustiti da u miru pronadje pravi put iz ovog rezultatski nešto manje uspešnog perioda. Sigurno je da je Novak Djoković spreman za još puno velikih uspeha i da je rani poraz u Melburnu bio samo loš dan velikog tenisera.
