Izvor: Blic, 20.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne razmišljajte rečima
Ne razmišljajte rečima
Svako od nas razmišlja i pamti i u snu i na javi, a retko ko se pita kako funkcioniše naš um i kako naš mozak svakodnevno pamti tolike informacije. Knjiga ' Trening uma i pamćenja' Ernsta Vuda (izdavač IP Babun) ne objašnjava samo to, već svakom zainteresovanom čitaocu može pomoći da izoštri svoj um i uveća mogućnosti sopstvenog pamćenja. Tehnike brzog pamćenja su deo drevne indijske baštine mudrosti jer su ih razvili indijski mudraci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poznati po fenomenalnoj memoriji. Sa nekoliko nastavak iz ove knjige predstavljamo čitaocima Blica najvažnije tehnike pomoću kojih svako ko je zainteresovan, bez mnogo vremena i naprezanja, može višestruko da uveća svoju moć koncentracije i pamćenja.
U ovom procesu potrebno je da dočarate svaki mogući oset, a naročito treba da vodite računa da ne mislite rečima, to jest da ne imenujete stvari ili osete. Predmet nije ništa drugo do skup različitih oseta, a vodena imaginacija će osposobiti um da spozna tu činjenicu.
Možda će neki učenici morati isprva da potpomažu svoj misaoni proces rečima, odnosno pitanjima. U tom slučaju pitanja se mogu postavljati, ali odgovori treba uvek da budu u obliku slike_arhiva. Svaka faza vežbe treba da bude urađena promišljeno, bez žurbe, ali ne lenjo, nego energično. Misao ne sme da ostane sirova ruda, već treba da se pretvori u čist metal, savršeno izliven. Može se uzeti i tabla na kojoj će biti ispisana pitanja: Šta vidiš, kakvi su obrisi predmeta, kakav mu je oblik, boja, veličina i položaj, da li se kreće ili miruje? Ako je u pitanju čulo sluha, onda učenik treba da je u stanju da precizno opiše šta čuje, da li je zvuk prigušen ili zvonak, i kakva je boja tona? Ako je u pitanju čulo dodira, da li je predmet hrapav, gladak, tvrd, mekan, vruć, hladan, težak, lagan? Ako je u pitanju čulo mirisa, da li je slan, sladak, gorak, ljut, kiseo? I napokon, koja je od navedenih odlika najistaknutija?
U ovoj poslednjoj vežbi vizualizacije pozornica je bitna jer vam omogućava da uočite predmet izolovano od drugih predmeta, a sam čin ulaska na binu pomaže vam u intenziviranju koncentracije koja je preduslov svake uspešne vizualizacije.
Imajte na umu da sve ove vežbe treba raditi postepeno. Dok ne postignete zadovoljavajući rezultat u jednoj vežbi nemojte prelaziti na sledeću. Sistem vežbi koji sam izložio nije predviđen da se uradi u kratkom roku. On može da se protegne i na nekoliko meseci.
Kada završite sa ovim ciklusom vežbi uvidećete da vam prilikom čitanja ili razmišljanja više nije toliko teško da neku situaciju propratite jasnom i živopisnom slikom, odnosno da držite pažnju na jednoj stvari ne obraćajući pažnju na sve ostalo što inače remeti pažnju. Udubljujući se u neku priču, moći ćete kristalno jasno da vidite damu ili gospodina kako se pojavljuju na vratima, silaze niz stepenice, prelaze ulicu, ulaze u kola, itd, kao na filmu. Možda vam se na početku učini da rezultate postižete sporo, ali upamtite da uspeh zavisi od količine vežbanja.
Utonite lagano u koncentraciju zamišljajući pri tom one delove sobe koji bi se u fizičkim okolnostima inače nalazili u vašem vidokrugu; zatim prestanite da posvećujete pažnju isturenijim objektima, postepeno sužavajući vidokrug na postolje sa statuetom. Najzad, sasvim suzite svoj vidokrug, ostavljajući u svom duhovnom oku jedino još malenu sliku statuete, posve zaboravljajuži na ostatak sobe.
Ukoliko vam ni tada vaša misao ne ostane bistra, nemojte očajavati. Nemoguće je kao makazama iseći delić slike_arhiva u imaginaciji, tako da sve ostalo ostane prazno. Uvek će se tu i tamo pojavljivati obrisi drugih stvari, ali će biti slabašni i izvan fokusa.
Upravo u trenutku kada usmerite celokupnu pažnju na neki fizički predmet, odjednom i ostale stvari koje ga okružuju postanu maglovito vidljive, pa tako i kada budete usmerili pogled na statuetu, razne će se slike_arhiva istovremeno pojaviti u vašem vidokrugu. Ali to ne treba da vas zabrinjava sve dok statueta predstavlja centar vaše pažnje i fokus vaše mentalne vizije. U vezi s tim veoma je efikasno upotrebiti formulu: 'Nije me briga'.
Ako tokom vežbanja dopustite da vas ova pojava zabrine, okolni predmeti će odgurnuti statuetu sa centra pozornice, i to upravo zbog toga što im poklanjate pažnju. Zato, bacajući letimične poglede, neprekidno držeći pažnju na statueti, obratite im se rečima: 'O, još ste tu? Dobro, ostanite ako želite, ili me ostavite na miru. Meni je ionako sasvim svejedno', i one će lagano i neprimetno iščeznuti. Ne ispraćajte ih. Ne pokazujte čak ni zadovoljstvo zbog njihovog odlaska.
Uvek nastojte da predmet vaše imaginacije bude potpuno prirodan ne dodajući i ne oduzimajući mu ništa od njegovih uobičajenih osobina. Ako je to čvrsta stvar, neka ona i u vašoj imaginaciji ostane čvrsta, a ne mekana poput tkanine. Ako je obojena, učinite da te boje u vašoj imaginaciju ostanu živopisne. Osetite težinu predmeta kao da ga držite u rukama. Stvari koje su prirodno nepokretne i u vašoj viziji treba da ostanu takve, dok pokretne stvari treba da nastave da se kreću kao drveće čije se grane lelujaju i listovi šuškaju na vetru, kao ribe koje plivaju ili ptice koje lete, ili ljudi koji hodaju i pričaju, ili kao reka sa žuborećim talasima na čijoj se površini prelama mesečeva svetlost. NASTAVIĆE SE
