Izvor: Blic, 09.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne plazi jezik i ne diži nos!
Ne plazi jezik i ne diži nos!
Govorili ili ne govorili, naše telo nas odaje. Telesni stavovi, gestovi, izrazi lica rečitiji su od reči i često, mimo naše volje, otkrivaju istinska osećanja prema drugima, skrivene namere, raspoloženja koja krijemo ili ne priznajemo... To se događa tako što prilikom druženja naše telesne radnje (postupci) postaju gestovi, a ti gestovi šalju poruke da nekog volimo ili preziremo, da nas seksualno privlači ili odbija, da smo razmetljivi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili škrti, da smo podigli nos ili se podrugujemo... Drugi čitaju takve signale i na osnovu pročitanog, zauzimaju stav prema nama.
Ali nisu svi vični razumevanju telesnog govora drugih. Kako se to uči pokazao nam je Dezmond Moris, filozof i antropolog, koji se posle proučavanja ponašanja životinja okrenuo ponašanju ljudi, i u antologiji tekstova 'Otkrivanje čoveka', dao iscrpna objašnjenja kako da tumačimo i čitamo tuđe gestove i ponašanja.
Hipnotizer zahteva slepu poslušnost: 'Slušajte moj glas!...', 'Vi sada osećate...' - tu nikad nema 'Molim vas, slušajte...' ili 'Mogli biste da osećate...' - nikad bilo kakve nedoumice ili diskusije, već samo naredbe. On tim sredstvima na neki način dovede čoveka u stanje totalne pokornosti i onda može da mu naređuje da se ponaša i onako kako su se nekada ponašali samo robovi.
To je, u mnogo blažoj formi, i tajna uspeha mnogih članova modernog društva koji imaju jake pozicije. Moćnik-parajlija, mafijaški 'kum', veliki glumac, vojni zapovednik i politički tiranin - svi oni odišu nekom pretnjom posebne vrste, koja se nekako usađuje u naš mehanizam pokoravanja i pretvara u nešto srodno lakšem hipnotičnom stanju. Najubojitije oružje koje mi imamo protiv toga je neuvažavanje i nepoštovanje takvih. Svaka ona kultura koja izgubi te kvalitete, ubrzo će biti opasno zapljusnuta valom pokornog ponašanja.
Podsmesi i dizanje nosa - načini na koje pokazujemo nepoštovanje i prezir.
Postoje mnogi, različiti načini na koje jedno ljudsko biće može da vređa drugo. Kad se vladamo pogano i mrsko, nema te druge životinje koja bi nam mogla biti ravna. Opseg i raznovrsnost naših ponižavajućih znakova su ogromni - a mi to umemo da pokazujemo čak i pre nego što počnemo da otvaramo usta.
Maltene svaka naša radnja može da deluje kao uvredljiv znak ako se vrši izvan svog odgovarajućeg konteksta - u pogrešno vreme ili na pogrešnom mestu. Ali oni specijalizovani uvredljivi znaci o kojima je ovde reč, nešto su drukčiji. Tu spadaju radnje koje su uvek uvredljive, bez obzira na to kakav im je kontekst. Tim radnjama se, od samog početka, pokazuje grubost, ruganje, prkos; pomoću njih se pecka, preti, izaziva ili ponižava. One, po svom intenzitetu, variraju od blage odbojnosti do surovog zastrašivanja.
Te radnje se takođe međusobno razlikuju zavisno od područja u kojima se vrše. Postoje neke koje se podjednako lako razumeju gotovo svugde u svetu - tu spadaju podsmeh i drsko unošenje u lice, ali ima i mnogih drugih koje ne možemo ni početi da tumačimo bez poznavanja specifičnih lokalnih običaja. Kako biste, na primer, protumačili gest u kojem se sastavljaju vrhovi prstiju sa palcem leve ruke, a ukrućenim kažiprstom desne ruke prelazi po prstenu koji obrazuju sastavljeni prsti? Ako su prateće radnje dovoljno neprijatne, možda biste i naslutili da je taj gest, na neki način, uvredljiv; ali njegovo pravo značenje će vam izmaći ukoliko slučajno niste iz Saudi Arabije. Da ste stvarno odande, vi biste se duboko uvredili, jer biste tačno znali da ta poruka glasi: 'Kurvin sine!' Tu simboliku objašnjava bukvalna fraza: 'Ti imaš pet očeva' - pet prstiju leve ruke su simboli petorice muškaraca na koje se tu misli.
Za čoveka sa strane, lokalni znaci ove vrste su toliko besmisleni da oni to ne znaju. Isto tako može da se desi da posetilac neke strane zemlje nesvesno uvredi meštane ako nenamerno napravi neki grub gest. Zato je poznavanje različitih uvredljivih znakova od dvostruke koristi. Da bi se shvatilo kako oni deluju, pomoći će nam njihova osnovna kategorizacija: 1. Znaci ravnodušnosti. Kaže se da društvo, kad želi da vam pokaže svoj prezir, prvo počne da vas ignoriše, a zatim, ako to ne pomogne, počne da vam se smeje, i na kraju vas, ako sve omane, i napadne. Iako je ovo i suviše pojednostavljeno, istina je da najblažu ali najviše negirajuću formu uvrede predstavlja pokazivanje ravnodušnosti. To se radi na taj način što se malčice smanji intenzitet očekivanih prijateljskih reakcija; zatim, ređim osmehivanjem i klimanjem glavom u toku razgovora; izbegavanjem pogleda češće nego obično; ili namernim i očiglednim okretanjem glave na drugu stranu. nastaviće se
