Izvor: Blic, 18.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne okrivljujte i ne optužujte drugog
Ne okrivljujte i ne optužujte drugog
Treba li nam psihoterapeut? Većina će odgovoriti: 'Ne! Daleko bilo'. To je predrasuda. Ma koliko dobro psihički funkcionisali - ima li toga uopšte - rad na sebi, na sopstvenim osećanjima, mislima, ponašanju nikome ne bi bio suvišan. Ali mnogi imaju otpor da to shvate jer zaziru od psihologa i psihijatara. Knjiga'Psihoterapijski lavirint' psihoterapeuta Tatjane Šešum (011/344-0110; 063/606-412) razjašnjava mnoge peripetije oko naše >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samoprocene mentalnog zdravlja, tradicionalnog otpora ljudi prema psihoterapiji. Na osnovu iskustva najboljih svetskih psihoterapeuta i psihologa Šešum ne objašnjava samo kako da pronađemo pravog psihoterapeuta i zaštitimo sebe od zloupotrebe i neznanja u psihoterapijskim savetovalištima, već podjednaku pažnju posvećuje pitanju kako možemo saznati novo i nepoznato o sebi i sami rešiti neke svoje probleme.
Jasno sebi razjasnite razloge zašto nudite pomoć dotičnoj osobi. Budite svesni koja je vaša motivacija. Bez obzira koja vrsta odnosa je u pitanju (da li ste supružnik, komšija ili možda kolega) i koju vrstu emocija osećate pored zabrinutosti (možda ste ljuti,povređeni ili jednostavno frustrirani) veoma je važno da sebi iskreno priznate razloge zašto želite da ta osoba dobije pomoć. Ako vam je tako lakše zapišite na parčetu papira sve razloge koji vam padnu na pamet. Ako se pojave rečenice tipa: 'Želim da se promeni da ja zbog njega ili nje više nemam problema', moraćete da razmislite da li su vaši razlozi zaista altruističke prirode ili se u svari samo brinete o sebi. Ovo ne znači da ne smete da imate i neki lični interes u pomaganju osobi do koje vam je stalo već da to ne bi trebao da bude vaš glavni razlog nuđenja pomoći.
Najbolje je započeti rečenicama koje ukazuju na promene u izgledu ili ponašanju dotične osobe, a koje su vam skrenule pažnju da se nešto dešav: 'Kako si u poslednje vreme? Ili: Zaista bih volela da znam da li si dobro jer mi je stalo do tebe?' Ili nešto treće u tom stilu.
Kako god da započnete razgovor obratite pažnju da ne okrivljujete i ne optužujete osobu sa kojom razgovarate. Na primer nećete kazati: 'Ti si alkoholičar i potrebna ti je stručna pomoć', već ćete reći:'Volela bih da nas dvoje imamo bolji odnos a vidim da nam alkohol u tome smeta'.
Imajte na umu brojne mogućnosti kada su u pitanju osećanja druge strane. Drugim rečima, pokušajte da budete što otvoreniji za njih. Na primer, većina ljudi oseća neprijatnost (i čitav niz drugih osećanja) kada se pomene psihoterapija. Takođe može se javiti strah od otkrivanja porodičnih tajni, kao i strah da će vaš odnos propasti samo zbog toga što je pomenuta psihoterapija.
Ako su u pitanju bračni problemi ili ako je u pitanju neki individualni problem a vi ste u ulozi partnera toj osobi, takođe može postojati strah da ćete se vi udružiti sa terapeutom protiv nje ili njega, a sve u nameri da njoj ili njemu dokažete da je loša osoba ili da greši. Takođe, ako je u pitanju bračna problematika, a vaš partner kaže da on ne doživljava odnos na isti način kao vi, podsetite ga da su svi odnosi stvoreni od najmanje dvoje ljudi i da će on biti od velike pomoći terapeutu ako pristane da vam se pridruži na terapiji vas radi.
Ako vaš partner i dalje tvrdi da je sve u redu i da nema problema najbolje je konkretno navesti promene ili situacije koje su sa njegove strane kod vas izazvale zabrinutost. Opet uz vođenje računa da se druga strana ne okrivljuje jer je to najsigurniji način da se njena odbrambenost i defanzivnost još više učvrste. Pokušajte da joj stavite do znanja da vi verujete da život može biti bolji.
Takođe je dobra ideja da uložite napor da svojoj dragoj osobi što više olakšate donošenje odluke da se obrati za pomoć tako što ćete joj pribaviti sve potrebne informacije o terapeutima, njihove brojeve telefona, cene i specijalnosti. Takođe, ako dotična osoba bude spremna da izrazi svoje strahove i otpore prema terapiji budite spremni da sa njom o tome porazgovarate ukazujući joj i na drugačiji način razmišljanja o svemu.
I na kraju uvek budite spremni da osoba do koje vam je stalo odbije bilo kakvu vrstu pomoći. U tom slučaju jedino što vam preostaje je da poštujete njegovu odluku. To je lakše reći nego uraditi. Posebno kada su u pitanju jako bliske osobe čije ponašanje direktno utiče i na nas. U tom slučaju imate dve mogućnosti. Jedna je da vi sami potražite pomoć i da naučite konstruktivne načine nošenja sa problemima koje zajednički život sa dotičnom osobom stvara. Drugi je da razmislite pod kojim uslovima biste bili spremni da napustite taj odnos. Jako je važno da ne pretite ili postavljate ultimatume koje niste spremni da ostvarite. Ako ipak odlučite da izađete iz tog odnosa pobrinite se da u tom periodu obezbedite sebi dodatnu podršku. Ponekad se dešava da je ostavljeni partner toliko besan ili potresen zbog vaše odluke da odluči da se ipak uključi u terapiju ali nemojte previše računati na to.
Nastaviće se...
