Izvor: Blic, 18.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne hoda se po vazduhu
Ne hoda se po vazduhu
Svako od nas razmišlja i pamti i u snu i na javi, a retko ko se pita kako funkcioniše naš um i kako naš mozak svakodnevno pamti tolike informacije. Knjiga ' Trening uma i pamćenja' Ernsta Vuda (izdavač IP Babun) ne objašnjava samo to, već svakom zainteresovanom čitaocu može pomoći da izoštri svoj um i uveća mogućnosti sopstvenog pamćenja. Tehnike brzog pamćenja su deo drevne indijske baštine mudrosti jer su ih razvili indijski mudraci poznati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << po fenomenalnoj memoriji. Sa nekoliko nastavak iz ove knjige predstavljamo čitaocima Blica najvažnije tehnike pomoću kojih svako ko je zainteresovan, bez mnogo vremena i naprezanja, može višestruko da uveća svoju moć koncentracije i pamćenja.
Na putu do bakalnice neprekidno sam ponavljao ime namirnice strahujući da ću, ukoliko mi samo za tren isklizne iz svesti, potpuno zaboraviti kako se zove. Imao sam još manje poverenja u džepove mog uma nego u one koje je sašio krojač. Po ulasku u radnjicu, uprkos svim mojim naporima, ili bolje rečeno zahvaljujući njima, ugledavši ogromnog prodavca kako se nadvija nad mojom malenkošću, potpuno sam se ukočio i nisam ni znao da kažem zbog čega sam došao.
Poznavao sam mnoge studente kojima je ista vrsta straha ozbiljno ugrožavala uspeh na studijama. Ako treba nešto da se upamti najbolje je traženu stavku ili ideju jasno predstaviti u umu, zatim je pažljivo gledati nekoliko sekundi, i najposle je pustiti da potone u dubine uma, bez straha da će se izgubiti. Budite sigurni da ćete je sa savršenom lakoćom prizvati onda kada to budete poželeli.
Imaginacija je proces stvaranja mentalnih slika u umu. Te se slike_arhiva zovu 'misli', odnosno 'ideje'. Mišljenje je pak proces, to jest, kretanje uma. Mišljenje je dinamičan proces, a osnovna jedinica za mišljenje je jedna misao ili ideja koja je statična, poput slike_arhiva.
Da bi do procesa razmišljanja uopšte došlo, potrebno je da postoje misli ili ideje, odnosno mentalne slike_arhiva na osnovu kojih bi se proces odvijao. Stoga je za jezgrovito razmišljanje neophodno da te slike_arhiva budu snažne i jasne. U drugom delu našeg rada pozabavićema se metodima pomoću kojih se imaginacija uveliko može poboljšati. Na žalost, naviknuti smo da živimo u bezbojnom mentalnom svetu, u kome reči služe kao zamene za ideje. Umesto da ideju sa kojom se susrećemo živo vidimo u imaginaciji, mi je jednostavno mehanički imenujemo prestajući dalje njome da se bavimo. Ukoliko želimo da ovladamo umnim procesima i steknemo izvanrednu sposobnost stvaranja živopisnih umnih predstava, prvi nam je zadatak da se oslobodimo ove okorele navike.
No, hajde da prvo ispitamo sam proces razmišljanja. Dok razmišljamo, pažnja se prebacuje sa jedne na drugu misao, ili sa jedne na drugu grupu misli, s obzirom da je većina mentalnih slika složena. Tako, naše dinamično razmišljanje nalazi svoj oslonac u statičnim idejama, kao što prilikom hodanja čvrsto tle pruža oslonac stopalima. Ne može se hodati po vazduhu. U oba slučaja dinamičnoj je potrebna statična sila. Uz to, prilikom hodanja vi premeštate ravnotežu sa jedne na drugu nogu, što je proces koji se može uporediti sa procesom razmišljanja.
Pretpostavimo da moje misli idu ovim tokom: 'Mačka lovi miša, miš voli sir, sir se dobija u mlekari, a oko mlekare raste drveće. Između mačke i drveća ne postoji veza, ali je moj misaoni tok povezao mačku i drveće posredstvom miša, sira i mlekare.'
Sada, kada smo uočili razliku između misli, odnosno ideje i celokupnog procesa razmišljanja, možemo se okrenuti zadatku razvijanja moći imaginacije.
Započećemo naš kurs nizom vežbi sa ciljem da uvežbamo um da lako i brzo oblikuje celovite i žive mentalne slike_arhiva, ili ideje-slike_arhiva.
Svaki konkretni predmet nalazi svoj odraz u umu. Neumitnost ove pojave navodi nas da zaključimo kako u svetu misli vlada sledeći zakon: Koliko je slika u umu približnija stvarnome predmetu, toliko je i znanje o njemu preciznije. U praksi su, međutim, naše slike_arhiva prilično nejasne i neretko iskrivljene. Iz toga, naravno, proizilazi da je i naše znanje o mnogim stvarima neretko veoma maglovito, neprecizno i skučeno.
Neophodno je zato da našem zadatku pristupimo postepeno. Radi njegovog lakšeg savladavanja podelićemo slike_arhiva-ideje na četiri vrste. To su: jednostavno-konkretne ideje, kompleksno-konkretne ideje, jednostavno-apstraktne ideje, i kompleksno-apstraktne ideje. NASTAVIĆE SE
