Izvor: Blic, 01.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Navučen na seks
Navučen na seks
Zašto smo više napredovali u kuvanju nego u seksu? Kako su neki ljudi postali imuni na usamljenost? Zašto je radoznalost ključ slobode? Otkud nam ideje gostporimstva? Zašto su prijateljstva između mušakaraca i žena tako krhka? Kako su ljudi pronalazili izlaz iz usamljenosti, straha i besciljnosti nekada, a kako to čine danas? To se neka od pitanja na koja daje odgovor Teodor Zeldin, u izuzetno zanimljivoj knjizi 'Intimna istorija čovečanstva', koju su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preveli Robert Rakočević i Olga Sabo, a objavila beogradska izdavačka kuća 'Geopoetika', Dositejeva 13, (011/635-646, 328-4267, e-mail: geopoet@eunet.yu). Neobična erudicija i ogroman istraživački trud Zeldina omogućili su čitaocima ove knjige i feljtona, koji donosimo, da sagledaju kako se razvijalo ljudsko intimno iskustvo i kako smo došli do današnjih načina osećanja i mišljenja.
Njegov tvorac je rekao, što su gledaoci i razumeli, da to nije film o homoseksualcu
koji se zaljubljuje u devojku, već o 'uznemirenom čoveku, koji kopa duboko po svojim protivurečnostima'. Siril Kolar, koji je napisao scenario, režirao ga i igrao glavnu ulogu, Žana, postao je kultni heroj, ne samo nova verzija Džejmsa Dina, ne samo neumorni buntovnik bez razloga, već i onaj što ide korak dalje, sposoban da razume vlastiti problem i da o njemu govori tako da bude jasno i onima koji se ne nalaze u istom tragičnom ćorsokaku. Kolar je očajnički vapio da pobegne od nedostatka cilja: 'Osećao sam se kao da prolazim kroz život poput onih američkih turista koji projure kroz zemlje tako da 'odrade' što je moguće više gradova, [i] bio sam potpuno sam.' Spavao je sa što je moguće više muškaraca, ali svaki je susret bio samo još jedna 'tragedija što se beskrajno ponavlja'. Želje su mu bile 'kao ostrva, događaji bez glave i repa'. Premda mu je erotsko uzbuđenje donosilo kratkotrajni osećaj 'svemoći', 'moj silazak u pakao bio je samo igra senki... guze, grudi, genitalije i stomaci koje sam milovao nisu pripadale nikome.' Jedva da je ikada i razgovarao sa tim ljubavnicima. Jedino je bilo važno trenutno zadovoljenje želje, i sve što je mogao da postigne bio je orgazam, 'kratki trenutak sreće'. Ubrzo je uvideo da ne može da spava ako prvo ne doživi orgazam i shvatio da je 'navučen na seks kao kokainski zavisnik na svoju drogu'. Jednom je uzeo kokain kako bi pospešio želju i odložio orgazam; mučenje ga je podsetilo na to da je živ, ali ni to nije bilo dovoljno. Sa užasavanjem je primetio kako lako seks sklizne u nasilje, kako nasilje postane uzbudljivo, što ga je dovelo do toga da se samom sebi smuči.
Međutim, Kolar je bio inteligentniji od Džejmsa Dina: počevši kao matematičar, studirao je tehniku, pa je odustao od toga da bi postao vođa rok grupe, objavio dva romana kod vodećeg francuskog izdavača, Fransoaz Verni, snimio nekoliko filmova, nastavio da čita knjige, a onda postao glumac u trenutku kad je više glumaca odbilo da kalja svoj imidž učestvovanjem u Les Nuits Fauves, osuđujući film kao preterano iskren. Kolarov značaj jeste u tome što je bio rešen da se ne stidi zbog toga što mora da bude toliko različitih osoba, iako neprestano sumnjajući u to da u ma kojoj od njih ima darovitosti, a nije tajio ni činjenicu da je njegov film autobiografski. Onda kad se on zaljubljuje u devojku koja se žali da je ne voli dovoljno, on priznaje da je ona samo 'u sendviču između mene i mene'. Kad se ona konačno uda za drugog čoveka, koga ne voli, ali s kojim može makar da sudeluje u izgradnji kakve-takve budućnosti, on je dovoljno smeo da ospori posvuda propovedanu veru da je ljubav rešenje za sve probleme.
Kad se uporedi kako se žene trude da u udvaranju deluju na muškarce sa tim kako se muškarci udvaraju muškarcima, seksualna želja se javlja u novom svetlu: ona nije tek neodoljivi uragan, niti kakva zmija koja igra samo na svirku određene vrste zmijskih krotitelja. Previše je pojednostavljeno reći da svaki pojedinac mora bespomoćno da otkriva na šta se on ili ona 'pali'. Želju nije ništa teže objasniti nego ukus. Vekovima je ona bila vanredno prilagodljiva i mnogostruka, služila u suprotne svrhe, igrala različite uloge tokom istorije – kao kakav glumac, i komičar i tragičar – katkad lake, podražavajući otrcane klišee, a ponekad i ogledne, zamršene, hotimice misteriozne. Ovo upućuje na to da su jednako moguće i drukčije veze, drukčija uzbuđenja.
Da bi to postalo jasnije neophodno je da se bolje upozna ona avet što je proganjala toliko veza u prošlosti – želja da se ima moć nad drugima.
KRAJ
