Izvor: Blic, 08.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najbolji nije uvek prvak!
Najbolji nije uvek prvak!
Milan Ždrale je jedan od naših najneobičnijih novinara i publicista čiji smo feljton o otkrićima koja su potresla svet nedavno objavili. Sada se predstavlja našim čitaocima feljtonom o fudbalskim uzbuđenjima koja su u proteklih 40 godina potresala Evropu. To su priče iz knjige 'EVROPA 2000', prve takve publikacije na prostorima bivše Jugoslavije u kojoj su na interesantan i dinamičan način predstavljena sva evropska prvenstva od 1960. do >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 2000. godine. To je priča o 10 evropskih šampionata na kojima su igrali najveći fudbaleri 20. veka: Krojf, Bekenbauer, Jašin, Platini, Džajić, Šekularac, Sušić, Blohin, Osim, Gulit, Van Basten... U knjizi se nalazi 5.000 podataka o junacima evropskih prvenstava, o susretima koji su potresali Evropu. To su i kolorne fotografije i ilustracije svih 16 reprezentacija, šeme njihovih sistema igre, kretanja igrača, taktike, te raspored šampionata. Knjiga je štampana u vrhunskoj kolor-tehnici, na velikom formatu i može se nabaviti po povoljnoj ceni. Izdavač knjige je 'PLANJAX' iz Tešnja, Federacija Bosne i hercegovine (tel: 0740 763-100 i 0740 763-312).
Pobedom u Firenci, reprezentacija Jugoslavije plasirala se u finale Evropskog prvenstva koje je odigrano na velikom Olimpijskom stadionu u Rimu, 8. juna 1968. godine. Pred više od 90.000 gledalaca vodila se velika sportska borba; naši su golom Džajića stekli prednost (1:0) u prvom poluvremenu. Igrali su odlično i prema stvorenim prilikama mogli su voditi i sa 3:0! Najveću šansu imao je u drugom poluvremenu Musemić kada ga je Aćimović proigrao, a naš centarfor zakasnio za pola metra da ubaci loptu u mrežu. Umesto lopte, Musemić je u punom naletu zatresao telom italijansku mrežu. Susret je završen bez pobednika 1:1. Treba podsetiti da je u finalu umesto povređenog Osima igrao Aćimović koji je na hitni telefonski poziv selektora Rajka Mitića stigao u 'večni grad'!
Bez Osima, Mitićeva ekipa bila je oslabljena i izvesno je da smo u finalu sa tim fudbalskim velemajstorom mogli postići znatno više. Naši su propustili veliku priliku, a u tome ih je omeo i švajcarski sudija Dinst koji je činio sve da pomogne Italijanima. Kada je video da će naši momci osvojiti evropski vrh, Dinst je pred kraj utakmice dosudio slobodan udarac za Italijane. Dok su se naši igrači nameštali u 'Živom zidu', Italijani su preko Domenginija izjednačili. Dinst je to s olakšanjem dočekao i odmah priznao gol, iako je bilo ispravnije da zatraži da se ponovi udarac.
U ponovljenom finalu, dva dana kasnije, Italijani su u ekipu uveli pet novih i svežih igrača, naši više nisu imali snage da u tako kratkom vremenu i treći put zablistaju. I u novom finalu sudija Ortiz de Mendibil (Španija) maksimalno je pomogao domaćinu. On je Italijanima dozvolio da postižu golove iz ofsajda! Italijani su pobedili 2:0 i postali zvanično prvaci Evrope, a svi koji su pratili završetak tog takmičenja bez dvoumljenja su konstatovali: Jugoslavija je moralni šampion Evrope! Naša ekipa bila je najbolja...
Za izvanredne igre Jugosloveni su dobili mnogo pohvala od svih izveštača. Treće takmičenje za prvaka Evrope donelo je dosta uzbuđenja i kvalitetan fudbal. Od starta do cilja bilo je dosta iznenađenja i uzbuđenja, a najveće je ono, svakako, 0:0 u Tirani kada je Albanija eliminisala selekciju SR Nemačke. Taj rezultat išao je nama u prilog i doneo nam odlazak u završnicu takmičenja.
U Trećem evropskom prvenstvu učestvovala je 31 zemlja. Nije bilo odustajanja. Odigrane su 102 utakmice, postignuto 311 golova, u proseku tri po utakmici. Na svim utakmicama bilo je (po broju prodatih ulaznica) 3.657.918 gledalaca. Taj broj je, svakako, znatno veći jer brojni posmatrači na stadione ulaze na službene propusnice, te po drugim brojnim osnovama.
Kapiten jugoslovenske reprezentacije Mirsad Fazlagić je bio jedan od najboljih u našem timu. Sa malo više sportske sreće i uz korektnije suđenje Jugoslavija bi osvojila vrh Evrope. O tome nam je Fazlagić mnogo godina kasnije pričao:
Bili smo najbolji, ali najbolji uvek nisu šampioni. Nama je sreća u prvoj finalnoj utakmici okrenula leđa, umesto 4:0 za Jugoslaviju bilo je 1:1! Nikada nisam prežalio tu veliku priliku. Jednostavno, bili smo najbolji!
JUGOSLAVIJA: I. Pantelić, Fazlagić, Damjanović, Pavlović, Paunović, Holcer, Petković, Trivić, Musemić, Aćimović, Džajić.
ITALIJA: Zof, Burgnič, Ferini, Gvarneri, Kastano, Domengini, Juliano, Anastazi, Lodeti, Prati. (Prvo finale, Rim, 8. juna 1968.).
Sudija: Dinst (Švajcarska).
JUGOSLAVIJA: Pantelić, Fazlagić, Damjanović, Pavlović, Paunović, Holcer, Hoćić, Trivić, Musemić, Aćimović, Džajić.
ITALIJA: Zof, Burgnič, Faketi, Rosato, Gvarneri, Salvadore, Domengini, Macola, Anastazi, De Sisti, Riva. (Drugo finale, 10. juna 1968. godine).
Sudija: Ortiz de Medibil (Španija). (Nastaviće se)
