Izvor: Blic, 07.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na rubu nuklearnog uništenja
Na rubu nuklearnog uništenja
Životni put Kolina Pauela predstavlja amarički nacionalni mit. Rođen je 5. aprila 1937. godine u Njujorku, školu rezervnih oficira započinje tokom studija geologije na državnom univerzitetu, nakon čega se opredeljuje za vojnu karijeru. Učestvuje u Vijetnamskom ratu, a potom postaje najmlađi general američke vojske i najmlađi načelnik generalštaba 1989. godine. Prvi je Afroamerikanac na ovom položaju u istoriji Amerike. Jedan je od arhitekata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pustinjske oluje, a danas je državni sekretar. Donosimo najzanimljivje fragmente iz biografije Pauela Kolina koju je napisao majstor ovog žanra Džozef E. Persiko, a objavila beogradska izdavačka kuća BMG.
Pozvao sam Milera i preneo naređenja. Dobio sam mnogo 'ali-ali-ali'. Rekao sam mu da ću objasniti sve kasnije. Za sada zadatak nam je bio da odvedemo sekretara dole u pentagonski studio na drugom spratu i da se uključimo u njegov prvi nastup u prvoj emisiji 'Danas'.
Iako je svet možda bio na rubu nuklearnog uništenja, prvo pitanje Brajana Gambela koje je postavio Veinbergeru bilo je o psima iz Vašington Posta. Veinberger je ležerno odgovorio da se tako nešto ne može desiti. Već je izdao naređenje da se program otkazuje, ako ga je uopšte i bilo. Svi ostali intervuji koje je imao toga dana, počinjali su sa tim istim pitanjem. Svaki put Vajnberger je ubeđivao naciju da vojska neće ubijati male kuce, bez obzira na to koliko je svetao cilj projekta.
Vajbergerova reakcija toga jutra bila je intuitivna. On nije sazvao panel diskusiju hirurga, psihijatara, veterinara i predstavnike Društva za zaštitu životinja da pretresaju temu. Momentalno je prepoznao da u zemlji koja voli pse kao kućne ljubimce, bez obzira koji je razlog za projekat, ta ideja neće moći da se svari. Zato je ideju ubio odmah. Pošta je bila preplavljena pismima. Telefonski pozivi su blokirali centralu Pentagona. Uvodnici i komentari u novinama pevali su ode Vajnbergeru. Vajnberger je postao heroj. Naučio sam lekciju o odnosima sa javnošću direktno od velikana.
Neke su teme svetinja. Drugo, neka je u pitanju i najgora tema za javnost, ako reaguješ brzo i direktno, možeš prodati crno za belo.
Vajnberger mi je dao svoj dokumenat da ga podelim članovima Saveta za nacionalnu odbranu. U ovom dokumentu je primenio svoje impresivne pravničke intelektualne sposobnosti da bi napravio analizu kada treba, a kada ne treba slati vojsku Sjedinjenih država u druge zemlje. Odbijale su ga fraze kao što je '' ili 'prisustvo', jer su one na kraju označavale stavljanje američkih vojnika u rizik, bez jasnog zadatka. Protivio se kako se vojska iskorišćava u najgorem smislu te reči. Predložio je šest testova koji bi pomogli u određivanju kada poslati američke vojnike.Vajnbergerov protivnik, Džordž Šulc, omalovažio je Vajnbergerov pristup. Mesecima sam posmatrao ironiju njihove prepirke. Državni sekretar često je bio spreman da primeni američku vojnu silu, čak i na ničijoj zemlji, kao u Libanu. U čemu je svrha održavanja vojne sile, ako s vremena na vreme ne demonstriraš svoju moć? Na drugoj strani bio je čovek koji je odgovoran za vojsku, koja će po potrebi nastradati, koji se bori da to bude samo u presudnim situacijama.
Ne samo da je Vajnberger želeo da proturi svoju koncepciju unutar administracije, želeo je da tog leta krene sa konceptom u javnost. Počeli smo sa istraživanjem mogućih govornica, međutim, operativci iz Bele kuće stornirali su sve mogućnosti za takve kontroverzne govore, dok se ne završi predsednička kampanja. Tek pošto je predsednik Regan ponovo izabran za Predsednika, Vajnberger je 28. novembra nastupio u Nacionalnom pres klubu. Pošao sam sa njim da ga čujem kako objašnjava testove koje predlaže 'kada procenjujemo primenu borbenih jedinica vojske Sjedinjenih država u drugim zemljama.'
1) Primeniti naše trupe samo ukoliko su naši interesi ili interesi naših saveznika ugroženi.
2) Ako primenjujemo našu vojsku, onda treba obezbediti sve uslove da pobedimo.
3) Ne ulaziti u poduhvat bez jasnog političkog i vojnog cilja.
4) Moramo biti spremni da menjamo učešće ukoliko se menjaju ciljevi, jer se u ratovima dešavaju promene.
5) Primenjivati samo učešće koje podržava narod Sjedinjenih država i kongres
6) Primenjivati američku živu silu samo kao krajnje rešenje.Ukratko, da li je nacionalni interes ugrožen? Ako je odgovor 'da', onda idemo i to da pobedimo. U protivnom, nećemo ići.
Klauzevic bi mu aplaudirao. U budućnosti, kada je savetovanje predsednika o postavljanju naših borbenih snaga postalo moja ingerencija, Vajnbergerov pravilnik pokazao se kao dobar vodič.
Bad Mek Ferlejn, Savetnik za nacionalnu bezbednost, objavljivao je u svom planu besmrtnost 'kisindžerizma”. Kisindžer je, kada je bio na poziciji savetnika za nacionalnu bezbednost, zajedno sa predsednikom Niksonom, uspeo da uradi nemoguće – otvorio je vrata komunističke Kine, koja su bila zatvorena generacijama. nastaviće se
