Izvor: BKTV News, 15.Feb.2017, 15:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na Sretenje: Susret nas sa nama (KOLUMNA)
Danas nije 29. novembar kada smo uz bogatu trpezu praznovali sećanje na uspostavljanje federalnog uređenja Jugoslavije. Danas je Sretenje.
To je dan kada se susrećemo sami sa sobom, mi sa nama, sa sopstvenim nacionalizmom. Ovaj datum je jedan od najbitnijih u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.
Pored toga što je Dan državnosti, on je i Dan ustavnosti Srbije, Dan Vojske Srbije, kao i dan sećanja na početak srpske revolucije (odnosno Prvog srpskog >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << ustanka).
Hronološki gledano 15. februara 1804. godine počeo je Prvi srpski ustanak; 15. februar 1835. donet je Sretenjski ustav, prvi ustav Srbije, jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba. Njime je u Srbiji ukinut feudalizam (među prvima u Evropi) i ujedno je predstavljao najistočniji odblesak Francuske revolucije.
Osnovna socijalno-psihološka funkcija nacionalizma je formiranje i učvršćivanje nacionalnog identiteta, kao i buđenje i jačanje nacionalne svesti radi homogenizacije i učvršćivanja nacionalne države. Snažna nacionalna svest podrazumeva ljubav prema svojoj naciji, dobro poznavanje nacionalne istorije, kulture i isticanje nacionalnih obeležja.
U sebi sadrži snažno osećanje kada se van svakog strančarenja svi zajedno zalažemo za nacionalni prosperitet.
I da ponovimo tu čarobnu reč – prosperitet! On je jedino moguć ukoliko balkansku ''Pandorinu kutiju'' više niko i nikada ne pokuša da otvori. Lako je biti Srbin u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Kraljevu, Valjevu, Vranju i Nišu. Treba puno smelosti da bi se izgovorilo da si Srbin u Kosovskoj Mitrovici, Zagrebu, Sarajevu, Mostaru.
Sve nam to ukazuje na veliku balkansku nesreću. Niti su Srbi kao manjina srećni van svoje matice, niti su se drugi narodi bivših jugoslovenskih republika rešili svojih kompleksa. Još se nije prašina slegla posle Trampovog ulaska u Belu kuću, a zlonamerni zapadni mediji već šire paniku kako nacionalizmi balkanskih naroda mogu da se probude ako ''svetski policajac'' okači batinu o klin.
To naravno ne znači da će druge sile, poput Turske ili SAD, odustati od ostvarenja svojih interesa na Balkanu, a to jedino mogu postići podgrevanjem nacionalizama naroda koji se vekovima ''biju i mire'' na ovoj svetskoj vetrometini. General KFOR-a Đovani Fungo, Balkan upoređuje sa stabilnim vulkanom po kome možete hodati, ali unutra, magma ide veoma brzo, tako da morate biti svesni da može biti pukotina.
Ukoliko posmatramo bez predrasuda politiku koju vodi vlada Aleksandra Vučića, onda nedvosmisleno možemo zaključiti da se Srbija trudi da sarađuje sa svim zemljama u regionu. Politika sukoba nije alternativa normalnom životu, a i građani su svesni da bez konačnog pomirenja Balkan neće moći da ide u korak sa zemljama razvijenog sveta.
Negativne pojave nacionalizma danas podstiču zapadni mediji koji, za račun svojih poslodavaca, žele da balkanske narode drže zauvek zarobljene u sopstvenoj nesreći. To im može lako poći za rukom, jer među Balkancima ima puno onih koje zna da obuzme sve ono negativno što nosi dinarski psihološki tip ličnosti, sve ono što nas i danas karakteriše kao ''građane drugog reda'' u zemljama ''starih demokratija''.
Zato Sretenje nije samo dan kada treba da se odmaramo i da praznujemo. To je dan kada treba duboko da se zamislimo sami sa sobom nad sopstvenom sudbinom.
Epidemija Balkanizacije: EU više nije ono što je nekad bila (KOLUMNA)
