Izvor: Blic, 07.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzičari kupili polovne kamione
Muzičari kupili polovne kamione
Privilegije, korupcija, pljačka, podmetanja samo su neka obeležja većine humanitarnih organizacija koje zemljama Trećeg sveta danas pružaju pomoć. Humanitarne organizacije su veoma često poslednje utočište prevaranata. Jedan afrički izbeglica pita: 'Zašto se na svaki američki dolar pomoći mora da prikači i 20 Amerikanaca'. Zaposleni u UN su za dva dana primali više nego što su njihovi programi pomoći ugroženim obezbeđivali prosečnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kambodžancu za 27 meseci trajanja programa. To su samo neke konstatacije iz knjige 'Gospodari siromaštva' Grahama Henkoka, (IP 'Plavi krug', Beograda, IP 'Neven', Zemun; Brankova 13-15, tel: 011/633-066; 430-809; 064/13-69-514) o kojoj je kritičar New York Times Book Review napisao: 'Kada bi knjige imale ruke, ova bi svoje ispružila da zadavi funkcionere Ujedinjenih nacija dok je ovi krišom, uvijenu u braon papir, budu čitali za svojim kancelarijskim stolovima'. Iz feljtona koji sledi čitaoci Blica će moći da steknu neke predstave o tome kuda odlazi novac koji svake godine prikupe najbogatije zemlje za pomoć najsiromašnijima na planeti.
S druge strane, ništa se nije moglo progovoriti o kontingentu od 4.500 tona butera koji je 1986. godine EEZ prodala Libiji, bogatom izvozniku nafte, po veoma subvencioniranoj ceni od 16 penija po funti. Ova transakcija, u vrednosti od više od 7 miliona funti, uključila je i 700 tona govedine, takođe prodate po subvencioniranoj ceni Libijcima koji su u vrhu svetske liste po dohotku po glavi stanovnika. Braneći transakciju, Evropska komisija je tvrdila da je bilo jeftinije da subvencioniše cenu prvoklasnog butera i mesa Libiji nego da ove artikle drži na skladištu u Evropi. Poslanik britanskog Parlamenta Toni Marlou zapitao je ovim povodom: 'Ali, šta je sa siromašnima? Šta je s onima koji umiru od gladi u Trećem svetu?”
Tužna je istina, kao što su i revizori uz žaljenje zaključili, da humanitarna pomoć koju Evropska komisija pruža siromašnima, predstavlja samo 'spisak katastrofa” u kojem su birokratske greške, neefikasnost, rasipništvo, neadekvatnost i neoprostiva zakašnjenja – svakodnevna pojava.
Juna 1983. godine, Evropska komisija je primila zahtev za pomoć iz Indonezije koja je imala veoma slabu žetvu te godine. U odgovaru na ovaj zahtev, Indoneziji je poslato 15.000 tona pšenice – ali tek avgusta 1984. godine, iako je do tad već bila okončana i naredna žetva. Posle uragana na Mauricijusu, Komisija je 25. marta 1981. godine kao 'hitnu pomoć u hrani” poklonila ovoj zemlji 2.000 tona žitarica. Kontingent je stigao posle 15 meseci – 20. juna 1982. godine. Marta meseca 1981. godine, Kina je zatražila hitnu pomoć za svoju provinciju Hubei, pogođenu sušom. I pomoć je stigla, ali tek jula 1982. godine. Slično tome, mada se u Evropskoj ekonomskoj komisiji znalo da će se zalihe zambijskog kukuruza u potpunosti istrošiti do aprila 1983. godine, nove pošiljke počele su da pristižu tek jula te godine. U slučaju Mozambika, 1988. godine je utvrđeno da je hitna pomoć u hrani iz svih izvora, uključujući i Evropsku ekonomsku komisiju, u proseku do te zemlje putovala oko 9 meseci. Tom prilikom je, takođe, uočena jedna druga pojava: Kad bi kontingent naposletku ipak stigao, donator bi često insistirao da pomoć ide baš onoj provinciji za koju je bila prvobitno namenjena, iako se dešavalo da je do tad ta provincija primila i više pomoći nego što joj je bilo potrebno, a neka druga zapala u krizu. Ovakav pristup je prouzrokovao velike probleme poljoprivrednicima u Mozambiku kada su uz velike teškoće ipak uspeli da proizvedu nešto žitarica: hrana koju su poklonili donatori, potpuno im je uništila šanse na tržištu i ostavila ih bez zaslužene zarade. U rukama humanitaraca dobre volje, ali sa malo znanja, pomoć u hrani često donosi više štete nego koristi, kao što je već pokazano. Prema jednoj studiji američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID), Gvatemala je primila 41.000 tona hrane posle katastrofalnog zemljotresa. Veoma malo poljoprivrednih proizvoda koje ova centralnoamerička zemlja proizvodi bilo je uništeno u ovom zemljotresu. Štaviše, lokalni farmeri su te godine ostvarili rekordnu žetvu. Tako se dogodilo da je najvidljiviji efekat humanitarne pomoći upućene Gvatemali posle zemljotresa bilo to što je došlo do potpunog kolapsa cena na domaćem tržištu žitarica, što je u velikoj meri doprinelo daljem osiromašenju domaćih proizvođača. 'Pomoć muzičara” (Band Aid), dinamična dobrotvorna organizacija koju je u Velikoj Britaniji osnovao Bob Geldof vođen iskrenom željom da pomogne gladnima Trećeg sveta i rešen da izbegne haotične situacije koje su gore opisivane, sama je bacila preko 4 miliona funti poklonjenog novca u transakciji kupovine 80 polovnih kamiona za Sudan. Pokazalo se da su ovi kamioni, kupljeni u Kuvajtu, bili u tako lošem stanju da su bili praktično neupotrebljivi. Uloženo je 5 meseci i mnogo dolara da bi se popravili.
nastaviće se
