Izvor: Blic, 24.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muke s bečkom beštijom
Muke s bečkom beštijom
Ljubavi i bračne prevare srpskih vladara verovatno su, za šire čitateljstvo, zanimljivije stranice naše istorije od njenih političkih borbi i ratova. I dok o ratovima i bunama imamo brojna dela i udžbenike, knjiga prof. dr Radoša Ljušića prva je kod nas koja ovoreno govori o ljubavnim avanturama i prevarama srpskih vladara iz dinastije Obrenovića, Karađorđevića i Petrovića. I nije reč samo o ljubavima već i o rodoskrvnim vezama, ubistvima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz očajanja, polnim bolestima i mnogim drugim pojavama. U nekoliko nastavaka donosimo najzanimljivije epizode iz ove knjige, koju je objavio 'Zograf' iz Niša i koja je, za kratko vreme, doživela dva izdanja. Knjiga se može poručiti na telefone izdavača 018/570-373; 570-225 ili na adresu IP 'Zograf', Majora Gavrilovića 1, 18000 Niš.
Budući da se knez tih dana nalazio na lečenju u Hajdelbergu do njega, nepažnjom, nije stigla presuda, pa su na zahtev bezobzirnog Krauza bečke vlasti zaplenile kneževe stvari u njegovoj kući. Knez Mihailo uložio je mnogo napora da spreči licitaciju i Bečlije poštedi jednog skandala. Pavši u očajanje, on je pisao knezu da prihvati presudu i isplati Sidoniju, jer će se u protivnom, on morati seliti iz Beča. Tu pomoći druge nema, pisao je mladi knez starom knezu.
Potom se Obrenović nagodio sa Sidonijinim advokatom, plativši joj još jednom za svagda 4.000 forinti za izdržavanje deteta (1851). U pismima sinu Mihailu on je Sidoniju oslovljavao sa 'češka životinja' i sa 'to đubre'. Poučen ovim, kao i prethodnim iskustvom, knez Miloš se potrudio da više ne plaća dvostruke alimentacije, ali je i dalje zapadao u zamršene ljubavne i novčane afere.
Treća poznata kneževa bečka ljubav bila je Marija Graf, s kojom je bio u ljubavnim odnosima tokom 1847. godine. Početkom naredne godine rodila mu je kćer, kojoj su dali ime Marija Klara Graf. Kad se potom Marija Graf preselila u Grac knez je majci isplatio u jednoj novčanoj sumi izdržavanje i vaspitanje deteta. Dalja sudbina majke i kćeri nije poznata.
Najviše briga zadala je knezu Milošu njegova sledeća ljubavnica Ana Rafelzberger. Uoči same Revolucije 1848. godine ovo mlado i izuzetno lepo devojče upoznao je već u poodmaklim godinama bivši srpski knez. Bila je bez oca i živela je skromno s majkom. Uzevši je da brine o njegovom bečkom domazluku, knez je s njom sklopio ugovor, koji je Ana potpisala, a Obrenović je udario tri krsta, budući da je bio nepismen. Uz to, ona nije znala srpski, a on nije znao nemački. Da bi je oslobodio za normalnu komunikaciju, odmah je angažovao Đuru Daničića da joj bude profesor srpskog jezika. I učitelj i đak bili su prilježni.
Njihovi početni odnosi bili su harmonični i knez je imao puno poverenja u mladu Švabicu. Uputivši se u Zagreb, s namerom da se približi Srbiji u to nemirno vreme, on je ostavio ključeve od svoje blagajne i svog stana mladoj domostrojiteljici. Kad se vratio zatekao je sve ispravno i u najboljem redu. Poverenje u Anu bilo je učvršćeno.
Sačuvana je prepiska između kneza i Ane, vođena u početku s puno pažnje i nežnosti. Obrenović se mladoj ljubavnici obraćao s 'Ljubezna Ana', ona njemu s 'Dragi moj i dobri Gospodaru' ili 'Mili i dragi moj Gospodaru' ili 'Moje blago, moje srce, dobri i mili Gospodaru'! Evo nekoliko rečenica iz jednog njenog pisma (1849): 'Danas uzimam s velikom žalosti ovo pero u ruke. Vrlo mi se razžalilo, da ne bi više mogla vesela i zadovoljna biti, da je sve tvoje blago moje.
To bi me samo moglo umiriti i razveseliti, kad bih kod tebe bila, tvoje mile oči gledala i milostive tvoje ruke ljubila, koje mi toliko milosti čine, da ih ne mogu nikad zaboraviti.
Kad će doći vrijeme, da te opet vidim? Ovako često sama sebe pitam.
Ja mislim da se nijedno rođeno tvoje dijete toliko za tebe ne brine i toliko ne žali kao ja, koja istom od neko doba sa tobom živim. Kako je teško meni, što ti ne mogu ove riječi sama iz usta upravo kazati, da bi ih još bolje razumio, koje ovako silno u srcu svojem osećam.
Hartija je mrtva, a što se po njoj piše, nije tako silno i milo kao glas onoga, koji ovako silno osjeća kao ja... Ja ću se jednako truditi tebi da ugodim, da ti zasladim one dane, koje sa tobom provedem'.
Ovo, kao i mnoga druga Anina pisma pisana su knezu koji je tih dana boravio u Petrogradu, a potom na Krimu, Daničićevom rukom. Uz pismo poslala je knezu i svoj portret, a on njoj prsten, s mnogo laskavih reči. Zahvaljujući knezu na prstenu, obasula ga je takođe umilnim rečima: 'Mnogo hiljada puta grleći te u duši, ljubeći te i jednom još moleći te, da ostaneš moj dobri, milostivi, dragi i mili gospodar, kao i do sada što si bio i s velikim poštovanjem ostajem tvoja Ana'.
Nije trebalo da prođe mnogo vremena da bi se otkrilo zašto je Ani bilo stalo na ovome svetu samo do kneza Miloša. Odmah po Obrenovićevom odlasku iz Beča u Petrograd Ana je potrošila sav novac što joj je knez ostavio. On nije dozvoljavao da ona trpi oskudicu, pa je naredio bankaru Cineru da joj u buduće daje pozajmice, zbog čega se ubrzo gorko kajao.
Ana je bila isuviše komotna, raskošna i raskalašna. Vozeći se u divnim kneževim kočijama s četiri prelepa vranca, ona je ludo rasipala novce. Prilikom jednog izlaska kneževi konji su se poplašili i ona je samo zahvaljujući uspelom iskakanju iz kola spasla glavu. Budući da su u Beču svi znali da je knez bogat čovek i da je do tada podmirivao sve njene dugove, bečki bankari činili su joj i dalje pozajmice. Knez nije voleo rasipanje i uvek je bio štedljiv. Saznavši za njen raskošan život i učestale izlaske s mladim Bečlijama, knez je prestao da joj plaća dugove, i njihovi odnosi su zahladneli, ali nisu još bili prekinuti.
Tad mu je već pisala pisma bez Daničićeve pomoći, svojom rukom i potpisivala se posrbljeno Anka. Ružni glasovi o njenom vladanju počeli su da se šire Bečom. Njom je bila nezadovoljna i kneževa posluga, koju je prisiljavala da je zovu kneginja!
Da bi sve to sprečio, knez Miloš, koji se iz Rusije vratio u Vlašku, pozvao ju je na svoja dobra. Međutim, ona je bila dovoljno pametna da shvati šta to znači i na razne načine izbegavala je da mu ode u posetu. Srdit što mu ne dolazi, a saznavši da je stavila intabulaciju na njegovu kuću u Ana gase, knez je odluči da s njom konačno sve raskine. Ali, to više nije bilo moguće izvesti olako i bez velikih troškova. NASTAVIĆE SE
