Izvor: Blic, 11.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Monah Sava putuje u Carigrad
Monah Sava putuje u Carigrad
"Istorija Srpske pravoslavne crkve" Đoke Slijepčevića obuhvata period od primanja hrišćanstva do naših dana. Dugogodišnjim predanim radom Slijepčević, koji spada među najbolje znalce istorije naše crkve, je uspeo da prikupi ogromnu građu i da je sažme u ovo trotomno delo koje nema pandana. "Istorija srpske pravoslavne crkve" izlazi iz štampe do 20. septembra, u luksuznom izdanju JRJ iz Zemuna, i do tada se može kupiti po pretplatničkoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ceni od 2.500 dinara. Telefoni izdavača su: 011/190-286
i 011/3163-804
Iako još vrlo mlad i neiskusan u poslovima ove vrste, monah Sava je bio određen za izaslanika manastira Vatopeda i poslat u Carigrad po manastirksim poslovima. Da su i njegovo poreklo i rodbinske veze sa carskim dvorom u Carigradu igrale znatnu ulogu pri odluci igumana manastira Votopeda, da monaha Savu pošalje u Carigrad, više je nego sigurno. Lični ugled njegov bio je, svakako presudniji.
Oba biografa Svetoga Save su zabeležila da je on ovu svoju prvu diplomatsku misiju svršio uspešno: u razgovorima sa carem i patrijarhom on je pokazao zrelost i razboritost i jasan problesak srpskoga patriotizma - izmolio je od cara i patrijarha razoreni i zapušteni manastir Hilandar, koji je priložio manastiru Vatopedu da bi, ubrzo iza toga, učinio od njega prvi srpski manastir u Svetoj Gori, silan i bogatsvom i intenzivnošću duhovnog života njegovih monaha.
Inicijativu za podizanje manastira Hilandara Stanoje Stanojević pripisuje svetogorskim monasima. 'Izgleda, veli Stanojević, da se kod svetogorskih monaha, koji su zavideli Vatopedu zbog velikih koristi, koje je taj manastir imao zbog Nemanjina i Savina boravka u njemu, rodila misao, da se Savi da ideja, da on i Nemanja podignu za Srbe, koji su se već nalazili u Svetoj Gori, poseban srpski manastir'.
Ovo svoje tvrđenje uzeo je Stanojević iz kazivanja Domentijanova i Teodosijeva o 'bogobojažljivim starcem' koji je jednoga dana došao Svetome Savi i savetovao mu, da 'satvori manastir u Svetoj Gori da bude istinito pribežište tvome otačastvu, da i posle vas oni, koji su u zemlji otačastva svoga, koji se nađu da ljube Boga i Njegovu prečistu Mater i koji žele istinitoga života, došavši tu, da ga nađu da ljube Boga i Njegovu prečistu Mater i koji žele istinitoga života, došavši tu, da ga nađu, i pretrpevši do konca da budu spaseni'.
Prema Teodosiju starac, koji je došao Svetome Savi, ukazao mu je na povoljan sticaj okolnosti, koji, njegovom ocu i njemu omogućuje da u Svetoj Gori podignu srpski manastir. 'Sve vam je sada u Gospodu moguće, rekao je starac Svetome Savi, u svojoj ste zemlji vlastodržci, i onima koji sada vladaju srodni ste po krvi, ako što izvolite moliti, molba vaša neće biti uzalud'.
Manastir Hilandar je dovršen u junu 1199. godine, a sv Simeon se upokojio 13. februara 1200. godine. U uvodu Hilandarskom tipiku veli Sveti Sava, da je Sveti Simeon želeo da za srpske monahe u Svetoj Gori 'nađe mesto spasenja i izmoli u cara ovo pusto mesto i uze mene grešnoga iz Vatopeda, i nastanivši se na ovom mestu i ostavši neko malo vreme sa manom, a veliki i natprirodni podvig prešavši, osam meseci ostavši, pređe u večno blaženstvo'.
U momentu kada se sv Simeon upokojio, bilo je u manastiru Hilandaru petnaest monaha. U glavi 11. Života Stevana Nemanje Sveti Sava veli: 'A kad ovaj blaženi otac naš pređe u večni pokoj, ostavi meni grešnom zavetom manastir u nekom malom broju, iz koga mi otide neki prečasni muž, po imenu Metodije, ostaviv me samo petnaestoga, te me obuze velika tuga i bojazan, jedno od pustinje a drugo od straha od bezbožnih razbojnika'. Broj monaha u Hilandaru je, međutim, brzo rastao. Pred povratak Svetoga Save u Srbiju u Hilandaru je bilo dve stotine monaha i, veliki sam Sveti Sava, 'za sve se postarah što je za potrebu manastiru'.
Kada je sredio život u manastiru Hilandaru Sveti Sava se povukao u svoju isposnicu u Kareji gde je provodio još strožiji monaški život. 'I odreče se mnogoga', veli Teodosije, 'a zadovolji se trima stvarima onih koji hoće da ispunavaju crkveni ustav (samoća, post i molitva) sam u tihovanju u ćeliji odvajaše se od svih pojanjem i molitvama Bogu, ponavljaše mladićke trude, življaše osamljen oskudnim životom i još huđe nego pre, pošćenjem i bdenjem, klanjanjem i noćnim stojanjima još viši postade'. Za duhovni lik Svetoga Save i za visoko mišljenje o svetosti svešteničkog čina, koje je on imao, značajno je, da se on povukao u isposnicu pre nego što je bio pristao da bude posvećen za đakona i time primi prvi stepen sveštenstva. Domentijan ističe, da je ovo bilo tek kada je 'stiglo vreme', a to je bilo posle povratka Svetoga Save iz Kareje u manastir Hilandar, gde je jednoga dana posvećen za đakona a drugoga za jeromonaha. Posle posvećenja, veli Teodosije, Sveti Sava 'opet otide u ćeliju mučenja u Kareju'. nastaviće se
