Izvor: Blic, 06.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Misli u spavaćoj sobi
Misli u spavaćoj sobi
Da li je neko seksi ili ne, to nema veze s izgledom, koliko s tim da li poznajete svoju seksualnost i da li se osećate lagodno i samouvereno u svojoj želji za njom. Uvek je dobro da partneru date do znanja na koji način vas uzbuđuje ili privlači. Ova vrsta povratne informacije nije nekakav isprazan gest, sama sebi svrha; reč je o tome da valja da budete iskreni prema sebi i svom partneru i kažete šta volite i šta vas uzbuđuje.
Pre no >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što vidimo kako tačno da povećamo broj načina na koje možemo da naučimo da dođemo do orgazma i povećamo stepen zadovoljstva koje u tom procesu osećamo, mislim da je važno da razmotrimo prirodu (i poimanje) samog zadovoljstva. Po mom iskustvu, ako uskogrudo gledate na zadovoljstvo, bez obzira da li je razlog za to lični stav ili loše iskustvo, time svakako ograničavate stepen do koga možete da osetite zadovoljstvo. Znači, što ste otvoreniji prema zadovoljstvu – u svim njegovim oblicima – slobodniji ste da otkrivate ili produbljujete zadovoljstvo, naročito u domenu seksualnosti. Dakle, šta je zadovoljstvo?
Oksfordski rečnik engleskog jezika (The Oxford English Dictionary) definiše zadovoljstvo kao 'stanje svesti ili osećanje indukovano okruženjem ili očekivanjem onoga što se oseća ili smatra dobrim ili poželjnim; uživanje, ushićenost, zahvalnost, zadovoljenje. Suprotno od patnje.” Jedan seksolog smešta zadovoljstvo u četiri specifične kategorije: fizio–zadovoljstvo (smešteno u telu), socio–zadovoljstvo (doživljeno s drugim ljudima), psiho–zadovoljstvo (emocionalno zadovoljstvo doživljeno usled iniciranja ili činjenja nečega – bilo čega – za sebe) i ideo–zadovoljstvo (zadovoljstvo ostvareno doživljavanjem ili stvaranjem nečega zasnovanog na ideji, kao što je pisanje knjige, snimanje filma, komponovanje muzike ili konstruisanje građevine).
Upotreba ovih kategorija nagoveštava da zadovoljstvo doživljavamo na različitim nivoima, a isto važi i za seksualno zadovoljstvo. Međutim, o seksualnom zadovoljstvu se najčešće misli kao o nečemu što se doživljava isključivo telesno. Tokom proteklih dvadesetak godina, počela je da se preispituje ideja da je seksualno zadovoljstvo ograničeno na telo. Konkretno, 1974, Masters i Džonsonova su objavili rezultate svojih istraživanja koja kažu da u seksualnom zadovoljstvu učestvuje mozak koliko i telo, nazivajući ga stoga psihofiziološkim i istakavši po prvi put u naučnim krugovima da se seksualno zadovoljstvo doživljava i telom i mozgom. Sada nam to možda svima zvuči sasvim normalno, ali, zamislite da pripadate generaciji vaših baka: kako biste se osećali da verujete da je seksualno uzbuđenje koje se doživljava 'glavom” pogrešno ili neprirodno?!
Otkriće Mastersa i Džonsonove bilo je važno, jer, ako shvatite da se seks dešava u umu i u telu, biće vam jasno zašto negativni ili ograničavajući stavovi prema seksu, potekli iz religije ili osnovnih stavova naše kulture, mogu da imaju tako ogroman uticaj. Ako smatrate da je seks prljav, da je orgazam sasvim nepotreban (i da je nepotrebno seksualno zadovoljstvo uopšte) i da ukazuje na manjkavosti karaktera, to stanovište nosite sa sobom u spavaću sobu. Imate problema da se opustite i osetite zadovoljstvo kad vam suprug stimuliše klitoris? Možda je to zato što čujete nečiji glas koji insistira da ne bi trebalo da uživate u takvoj stimulaciji.
Ovakvi stavovi preovlađuju i ukorenjeni su duboko u našoj kulturi i, dok se mnogi od nas svesno priključuju grupi seksualno oslobođenih, često je iznenađujuće kako duboko ukopani ti glasovi mogu da budu u našoj glavi, sprečavajući nas da istinski uživamo. Seks (a naročito orgazam) je umnogome mentalna igra. A prvi korak koji valja da preduzmete jeste da spoznate kako razmišljate o seksu i kako se osećate. Jedno je, međutim, izvesno, seksualno zadovoljstvo je jedinstveno iskustvo za svaku osobu, jednako kao što su to njena prošlost, ranija saznanja, stavovi i ubeđenja.
Nastaviće se...
