Izvor: Danas, 11.Feb.2015, 00:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mira Marković ulazi u veliku politiku
Prigodno je obeležena i godišnjica izbora Zorana Lilića za predsednika SRJ.
Mihal Ramač 1994: Godina superdinara (12)
Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama, knjige političkih eseja „Povest o početku kraja“, „S one strane snova“ i „6. oktobar“, preveo na rusinski i s rusinskog tridesetak knjiga. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je televizijska serija u šest epizoda, koja je emitovana na RTV u decembru 2014. i januaru 2015. godine.
On je tim povodom dao zajednički intervju za osam domaćih redakcija. Pohvalio se da je za tih godinu dana primio 64 delegacije, od čega 40 iz inostranstva. Pismeno mu se obraća veliki broj građana sa pohvalama, željama, pa i kritikama: dobio je više od deset hiljada pisama iz inostranstva te šest i po hiljada iz zemlje.
Posle Novog Sada, menja se i prva ličnost gradske vlasti u Beogradu. Gradonačelnica Slobodanka Gruden nije čekala da je smene, već je podnela ostavku. Na taj čin odlučila se nakon kritike Mire Marković. Čarke preko novina između dve dame počele još prošle godine. Markovićka je u magazinu Duga napisala: „Ja mislim da bi se ulice mogle malo brižljivije čistiti, a i liftovi popraviti, uprkos rezoluciji Saveta bezbednosti. Moglo bi se, razume se, ako bi predsednica Skupštine grada našla vremena i za takve trivijalnosti. I ako bi uopšte mogla sebi dopustiti da se takvim trivijalnostima bavi“. Slobodanka Gruden joj je otpisala: „Činjenica da gradonačelniku Beograda nisu u svetu sva vrata zatvorena, da ima i koristi svaku mogućnost da širi istinu o Srbiji, očuva kontakte sa svetom, dobija pomoć za bespomoćne, izgleda da veoma smeta Miri Marković... Da li Vi, gospođo, posmatrajući tako, iz daljine, „puna noćne tame“, iz mira udobne kuće bez lifta, znate kako je bolesnim ljudima u nehumanim desetospratnicama, takođe bez lifta, koji mesecima ne izlaze iz svojih stanova, jer ne mogu da se vrate u njih“. Naravno da Markovićka nije mogla da oprosti takvu drskost. Za novog gradonačelnika prestonice izabran je Nebojša Čović.
Mira Marković dosad se zadovoljavala pisanjem. Tog jula ulazi u veliku politiku. U Sava centru održana je 23. jula osnivačka konvencija Udružene jugoslovenske levice. Protiv rata i nasilja, siromaštva i primitivizma udružuju se Savez žena Jugoslavije, Demokratska pedagoška stranka Jugoslavije, Jugoslovenska revolucionarna omladina, Savez radnika Srbije, Stranka višestranačkog socijalizma, Narodni front Jugoslavije, Moravska liga iz Jagodine, Socijaldemokratski pokret Srbije... Ukupno 24 partija i pokreta. Drugarica Marković objasnila im je zbog čega je stranka dobila julsko ime: „Jul je simbol života, sunca, energije, slobode. Reč jul asocira na slobodu za koju su pre više od pola veka počeli da se bore jugoslovenski narodi. Mesec jul je, zatim, vrhunac života; sunce je tada na najvišoj tački, tada je žetva, dan najduže traje, a noć - najkraće... Nema povratka ni u socijalizam, ni u kapitalizam. I jedno i drugo je završilo svoj život“. S njom je saglasan i Aleksandar Vulin, student Pravnog fakulteta u Novom Sadu: „Mi ne slavimo rat, već ono što se ratom brani: smeh, sloboda, život, ravnopravnost“... Domaća i strana javnost ne mogu da se načude. Svi znaju da je Mira Marković i dosad bila siva eminencija režima. Nikom nije jasno kakva je to država u kojoj muž ima svoju, a žena svoju stranku. Da sve bude smešnije, obe se nazivaju levičarskima.
Zbog tropskih vrućina, pšenica je sazrela ranije nego obično. Pod pšenicom je oko milion i sto hiljada hektara. Bar polovina od četrnaest hiljada kombajna zrela je za staro gvožđe. Propagandisti tvrde da je još u maju ugovoren izvoz najmanje 200 hiljada tona. Time se javnosti poručuje da ima država koje uprkos sankcijama trguju s Jugoslavijom. Otkupna cena je ponižavajuća - 18 para po kilogramu. Pošto nema gotovine, ministar poljoprivrede Ivko Đonović objašnjava da će dve trećine isporučene pšenice biti plaćeno u naturi. I to je prevara. Većina seljaka je dobila samo potvrde na osnovu kojih mogu da se nadaju da će kroz nekoliko meseci dobiti naftu, veštačko đubrivo, traktor ili neku poljoprivrednu mašinu, rezervne delove, građevinski materijal... Ona trećina koja je trebalo da bude isplaćena u gotovom samo je upisana u štedne knjižice.
Ponuđena je još jedna mogućnost: suvo zlato. Na predlog republičke, savezna vlada odobrila je emisiju pola miliona zlatnika od po 7,77 grama zlata. Nikad nije objavljeno koliko zemljoradnika je podiglo zlatnike i šta su radili s njima. Prosečan prinos iznosio je četiri i po tone po hektaru na društvenom, oko četiri na privatnom sektoru. Otkupljeno je manje od jedne trećine roda. Preostale količine ostale su u ambarima, uglavnom za ishranu stoke.
Nastavlja se
