Izvor: Blic, 03.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Metak atentatora ili puč u palati
Metak atentatora ili puč u palati
Za samo 26 godina, od 1975. do 11. septembra 2001, Amerika je imala više od 160 oružanih vojnih operacija. Činjenica da, u proseku svaka dva meseca SAD vode više od jedne oružane bitke van svojih granica razlog je zbog koga mnogi danas u svetu smatraju da je Amerika globalni siledžija i najmoćniji terorista, kaže Piter Skouen u'Crnoj knjizi Amerike' (uskoro izlazi iz štampe u Narodnoj knjizi iz Beograda (011/8487035; 3226427) 'SAD drži >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rekord na polju agresije, međunarodnog terorizma, masovnih ubijanja, mučenja, zloupotrebe hemijskog i biološkog oružja, narušavanja ljudskih prava...' Razmere američkih zločina su tolike da je jedan analitičar izjavio da 'Svakom američkom predsedniku od 1945. do danas treba suditi kao ratnom zločincu', a jedan fizičar sa Masačusetsa da je 'Američka zastava simbol terora i smrti, straha, destrukcije i ugnjetavanja'. Uprkos tome, kaže Skouen, većina Amerikanac još uvek ne dovodi u vezu američke zločine širom sveta sa događajem od 11. sptembra 2001. Feljton koji sledi donosi najzanimljivije stranice 'Crne knjige o Americi' kojima se opisuje strahote američkih intervencija, od bezrazložnog bacanja dve atomske bombe na Japan, do brojnih slučajeva u kojima su SAD 'sponzorisale državne terorizme i podražavale ubilačke diktature'.
Vazdušni napadi na iračku vojsku, koja se povlačila iz Kuvajta, bili su danas izvođeni toliko grozničavo da su piloti sa ovog nosača kazali da su uzimali bombe koje su bile najbliže palubi za poletanje.
(Iz jednog novinskog izveštaja na kraju rata u Persijskom zalivu)
Ima li zlobnije zemlje u svetu od Iraka? U očima Sjedinjenih država, svakako nema. Irak je osa oko koje se okreće osovina zla; centar gravitacije za američku beskrajnu igru 'masnih fota' sa svojim saveznicima i neprijateljima, gde je, jedne nedelje, u ljubavi sa nekom zemljom, a već sledeće ne želi da bude viđena u njenom društvu.
Od 1975. godine do 2. avgusta 2000, dana kada je napao Kuvajt, Irak je bio zemlja sa desničarskom diktaturom, kao i svaka druga, kojoj su se SAD povremeno udvarale, a povremeno je grdile zbog grehova koje bi, u periodima ljubavi, dobrovoljno previdele. Od Zalivskog rata nadalje, Irak je bio američki međunarodni posthladnoratovski narodni neprijatelj broj jedan, zemlja koju su Sjedinjene države bombardovanjem skoro zbrisale sa lica zemlje, a potom saterale u diplomatski i ekonomski ćošak uz nemilosrdne sankcije. To je i država koja je, u traženju osvete protiv mnogo većeg neprijatelja, najverovatnije organizovala bombardovanje severne kule Svetskog trgovinskog centra 1993. i napade od 11. septembra. Irak i Sjedinjene američke države ne mogu očima da se gledaju od mržnje i to se neće promeniti sve dok ili Sadam Husein, irački doživotni predsednik, ili SAD ne budu zakopale ratne sekire.
Godine 2002, Irak je bio najbliži sekularnoj državi u celom arapskom svetu. BAAS (Socijalistička stranka arapskog preporoda) Sadama Huseina, koja je 1968. preuzela vlast u zemlji, naginje ka arapskom nacionalizmu više nego ka muslimanskom pravoverju. Verske vođe u državi plaća i nadgleda vlada. Brkati Husein se češće može videti u zapadnjačkoj vojnoj uniformi kakvu su nosili levičarski revolucionari i u čudno skrojenim trodelnim odelima nego u tradicionalnim arapskim odorama.
Kao jedna od najmnogoljudnijih arapskih država u regiji (Iran je tri puta veći, ali njegovi stanovnici su Persijanci, a ne Arapi), Irak je uvek imao glavnu reč u pregovorima na Bliskom istoku. Godine 1988. on je zvanično prihvatio palestinsku težnju ka nezavisnoj državi, što je predstavljalo čin rasne solidarnosti i udarac Izraelu i Sjedinjenim državama. Irak je dugo bio neposredni zaštitnik palestinskog terorizma u Izraelu i vođstva na spornim teritorijama koje Izrael tako neuspešno deli sa Jaserom Arafatom.
Sjedinjene države 'bacile su oko' na Sadama Huseina od prvog dana njegovog preuzimanja kontrole nad BAAS-om 1980. godine. Očaravajući obelodanjen izveštaj Stejt departmenta, nazvan 'Sadam Husein: Kult ličnosti', iz avgusta 1980. do detalja piše o ovom čoveku. Dokument je, u suštini, razmatranje da li bi Husein mogao da bude zbačen s vlasti narodnim ustankom; zaključak, nesumnjivo razočaravjući za CIA, glasio je da je on bio suviše vešt i svirep da bi bio uklonjen na taj način (premda je izveštaj gajio nadu u 'metak nekog atentatora ili puč u palati'.)
Husein je, primećuje se dalje u tekstu, držao vlast zahvaljujući službi bezbednosti koja je, na najhladnokrvniji mogući način, iskorenila sve neistomišljenike. Nije bilo niti ima nade da u zemlji postoji legitimna opozicija BAAS-u, nema slobode štampe, a ljudi čiji su članovi porodice nestali u rukama vlade, često saznaju šta je ostalo od njihovih voljenih tek kada dobiju račun od države za troškove odstranjivanja njegovog ili njenog osakaćenog leša. Stvari postaju još gore ako ste Kurd, dakle nearapske rase koja čini oko 20 procenata iračkog stanovništva i koja se već dve generacije bori za nezavisnost. Dokumenti Stejt departmenta otkrivaju da su SAD nezavisnost Kurda dugo smatrale 'nerealnom i varljivom'; to je borba koju Amerika ne podržava, uglavnom zato što se u Turskoj, presudnom američkom savezniku u regiji, nalaze milioni ugnjetavanih Kurda, koji bi takođe hteli da upravljaju sopstvenim životima. Godine 1988. Husein je počinio genocid protiv Kurda u svojoj zemlji, uključujući i napad gasom (napravljenim od hemikalija koje su, najverovatnije, proizvedene u nemačkim fabrikama oružja - gnusna saradnja, s obzirom na sudbinu Jevreja u holokaustu) u severnom Iraku, koji je ubio oko 10.000 ljudi.
Nastaviće se...
