Izvor: Blic, 05.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mast za promrzle u Somaliji
Mast za promrzle u Somaliji
Privilegije, korupcija, pljačka, podmetanja samo su neka obeležja većine humanitarnih organizacija koje zemljama Trećeg sveta danas pružaju pomoć. Humanitarne organizacije su veoma često poslednje utočište prevaranata. Jedan afrički izbeglica pita: 'Zašto se na svaki američki dolar pomoći mora da prikači i 20 Amerikanaca'. Zaposleni u UN su za dva dana primali više nego što su njihovi programi pomoći ugroženim obezbeđivali prosečnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kambodžancu za 27 meseci trajanja programa. To su samo neke konstatacije iz knjige 'Gospodari siromaštva' Grahama Henkoka, (IP 'Plavi krug', Beograda, IP 'Neven', Zemun; Brankova 13-15, tel: 011/633-066; 430-809; 064/13-69-514) o kojoj je kritičar New York Times Book Review napisao: 'Kada bi knjige imale ruke, ova bi svoje ispružila da zadavi funkcionere Ujedinjenih nacija dok je ovi krišom, uvijenu u braon papir, budu čitali za svojim kancelarijskim stolovima'. Iz feljtona koji sledi čitaoci Blica će moći da steknu neke predstave o tome kuda odlazi novac koji svake godine prikupe najbogatije zemlje za pomoć najsiromašnijima na planeti.
Otprilike u isto vreme dok je Sidni Valdron razmišljao kako da odreaguje na zahtev da pretesteriše sastavne delove zdravstvenih centara, novinarka iz Detroita Beverli Drejper putovala je u pravcu nesrećne Somalije. Nalazila se u 'Herkulesu” američkog vojnog vazduhoplovstva, punom hrane i lekova prikupljenih u akciji koju je sama organizovala da bi pomogla izbeglicama. Veći deo lekova činili su besplatni uzorci koje su lekarima i farmaceutima poklonili proizvođači, a ovi ih – nesumnjivo u najboljoj nameri – prosledili ugroženim Somalijcima. Somalijski zdravstveni radnici su, međutim, malo po malo, gotovo ceo ovaj kontigent uništili, s pravom tvrdeći da je sve to đubre. Pored ostalih nepotrebnih lekova namenjenih za često umišljene bolesti bogatih pacijenata, siromašni i gladni u ovoj zemlji koja se ubraja među najtoplije na planeti, primili su na primer, i mast za promrzline, poslatu iz Minesote, električnu ćebad, i ogromne količine supe 'Budite vitki”, kao i dijetalnog napitka sa aromom čokolade.
Čak i kad odgovaraju u pogledu sadržine, pošiljke hitne ispomoći ipak nekad mogu da donesu više štete nego koristi. Na Božić 1986. godine, na primer, konvoj koji je nosio pomoć krenuo je iz glavnog grada Sudana, Kartuma, za grad Uav na jugu ove zemlje gde su ratovi i suša prouzrokovali masovnu glad. Kad je krenuo, u konvoju je bilo oko 200 tona hrane; do momenta kad je stigao u odredište, januara 1987. godine 22 tone su već bile misteriozno nestale. Agregat za struju namenjen lokalnoj bolnici izgubio je usput toliko neophodnih delova da je postao neupotrebljiv. Poslednji udarac doživeo je konvoj kad je utvrđeno da je, pored ostalog, i benzin koji je trebalo da posluži kao gorivo prilikom povratka u Kartum kamiona koji je doneo pomoć, takođe bio ukraden. Gotovo sva preostala količina hrane morala je biti prodata da bi se pokrila cena ponovne kupovine benzina i da bi se isplatile nadnice straži koja je imala zadatak da obezbeđuje konvoj tokom puta. Džozef Nikindi, sveštenik u gradu Uav i predsednik Komiteta za prijem strane pomoći, tada je napisao donatorima: 'Cenimo napore koje ste uložili, ali ako se to zove pomoć u hrani, mi je ne želimo”.
Hrana iz Evropske ekonomske zajednice bio je drugi poklonjeni konj kome se često zagledalo u zube i onda vrtelo glavom uz neodobravanje. Poslanik Evropskog parlamenta Ričard Balf kaže: 'Smatram apsolutno neprihvatljivim to što izvozimo hranu koju sami nećemo da jedemo.” Posle nuklearne nesreće u Černobilu 1986. godine, zagađena hrana čija je upotreba bila zabranjena u zemljama EEZ, otpremana je u zemlje van EEZ kao pomoć. Godine 1987, na primer, jedna fabrika testenina na Crvenom moru morala je na kraju da bude zatvorena, jer je u proizvodnji koristila ozračeno italijansko brašno napravljeno od grčke pšenice. Godinu dana kasnije, 1988. godine, neke osiromašene afričke zemalja bile su prinuđene da odbace hranu iz EEZ, jer je konstatovano da je njena radioaktivnost dostigla opasne razmere.
'Za vreme nesreća cirkulišu ogromne količine svih vrsta đubreta”, kaže Lari Sajmon iz američkog predstavništva 'Oksfama”. U pravu je. Američko privatno dobrotvorno društvo 'Hrana za gladne” (Food for Hungry Inc.) organizovalo je isporuku 19 tona prve pomoći u hrani i lekovima u Kampućiju tokom velike tamošnje gladi 1979/80. godine. Hrana je bila toliko stara da je zoološki vrt u San Francisku odbio da njom hrani životinje, dok je rok trajanja nekim lekovima bio istekao 15 godina ranije. Reagujući na vanredno stanje u jednoj afričkoj zemlji, jedna britanska dobrotvorna agencija poslala je čaj, sanitarne uloške i tampone, dok je nemačka agencija na isto mesto uputila 1.000 igloa od poliestera za koje se ispostavilo da su neupotrebljivi zbog preterane toplote koja se u njima razvijala.
nastaviće se
