Izvor: Blic, 29.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Masnoća koja ne oštećuje srce
Masnoća koja ne oštećuje srce
Zdravlje, vitka linija, energija, snaga, vitalnost... stvar su naših gena, ali u velikoj meri i naše ishrane. Hrana ima moć da podstiče um i podiže raspoloženje; ona može u naš mozak da ubrizga energiju od koje ćemo misliti brže i raditi bolje; može da smiri našu napetost i leči naše bolesti. Uz sve to, hrana je veliki zagađivač našeg organizma. Svetski bestseler 'Hrana vaš čudesni lek' Džina Karpera (Narodne knjige iz Beograda, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tel: 011/3227-426;3226-427), koji je u među vremenu postao i domaći bestseler, uči nas kako da hranom lečimo naše bolesti: srca, bubrega, jetre, stomaka..., ali i kako da izlazimo na kraj s našim svakodnevnim stanjima kao što su pospanost, depresija, rasejanost, nemoć, bezvoljnost. U hrni je sve pa Karper, oslanjajući se na najozbiljnija istraživanja uzvikuje: 'Hrana je lek 21. veka!'
Šta je to što mononezasićene masti, kojih u maslinovom ulju ima najviše, čini korisnim za srce? Hemijski ,one su jednostavno povoljnije za arterije. Snižavaju nivo lošeg LDL holesterola, ali ne i korisnog HDL holesterola. Uz to, mononezasićena mast ima antioksidantno dejstvo koje se bori protiv štetnog dejstva LDL holesterola na arterije. U Italiji su lekari koristili maslinovo ulje kao terapiju posle srčanih napada. Njihov zaključak je da takvi pacijenti imaju bolje nalaze krvi, što ih čini manje osetljivim na sledeće srčane napade. Dr Volter Vilet (Walter Willett) sa Harvarda smatra da postoje 'vekovima stari epidemiološki dokazi o korisnom dejstvu maslinovog ulja'.
Još jedan razlog što je maslinovo ulje toliko priraslo za srce stručnjacima: niko još u njemu nije našao nikakvu opasnost. 'To je jedina zaista bezbedna masnoća', tvrdi dr Hari Demopulos (Harry Demopoulos) iz Njujorka, istraživač u oblasti antioksidanasa. Mononezasićene masti su takođe koncentrisane u bademu, lešniku, kanola ulju i avokadovom ulju.
Napomena: najbolje je ekstračisto, hladnim postupkom ceđeno maslinovo ulje.
'U mediteranskom načinu ishrane, maslinovo ulje je glavni izvor energije, gde masnoća čini prosečno 35 do 40 odsto ukupnih kalorija, a učestalost obolevanja od koronarne bolesti je niska koliko i kod naroda sa ishranom vrlo siromašnom mastima' - dr Frenk Saks (Frank Sacks), Medicinski fakultet Harvardskog univerziteta.
Korisno: Tajne važne za srce u mediteranskom načinu ishrane.
Maslinovom ulju se ne mogu pripisati sve zasluge za zdravo srce mediteranskog stanovništva. Njihov način ishrane razlikuje se od ostalih i u mnogim drugim važnim stvarima. Da bi podržavao mediteransku dijetu, Amerikanac treba da.
- udvostruči unošenje hrane iz mora
- poveća 20 odsto više integralnih žitarica i mahunarki
- jede 45 odsto manje crvenog mesa
- jede 16 odsto manje jaja
- jede četiri puta više maslinovog ulja
- jede dvaput manje ostalih biljnih ulja
- jede 50 odsto manje punomasnog mleka, pavlake i putera.
Siguran način da zatrujete arterije. Klonite se životinjske masti. To je prava propast za srce. Ona uništava arterije podizanjem nivoa holesterola u krvi, podsticanjem 'lepljivosti' krvi i potiskivanjem mehanizma za rastvaranje ugrušaka, utičući da se arterije začepljuju i skupljaju. Najučestalije obolevanje od koronarne srčane bolesti javlja se kod stanovništva koje jede mnogo životinjskih masti. Što je veće korišćenje životinjskih masti to su učestalije bolesti srca. U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije iz 1990. godine kaže se da oni koji preko životinjske masti unose samo 3 do 10 odsto svojih ukupnih kalorija retko obolevaju od srca. Veće unošenje zasićenih masti ima za posledicu 'izraženu i progresivnu' fatalnu bolest srca. U SAD i drugim zapadnim zemljama, zasićene masti su često odgovorne za onih pogubnih 15 do 20 odsto kalorija.
Ipak, nije sve izgubljeno: grešku možete ispraviti i pomoći otčepljenje arterija potpunim odbacivanjem životinjske masti. Neke studije pokazuju da smanjenje životinjske masti može da doprinese sprečavanju stvaranja i rasta masnih naslaga koje začepljuju arterije i čak da učine da se te masne izrasline smanje. Dr Dejvid H. Blankenhorn, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Južna Kalifornija, koji je utvrdio da je takva dijeta siromašna mastima (5 odsto kalorija iz zasićenih masti) uspešna kod koronarnih pacijenata sa baj-pasom, kaže da većina ljudi svoje arterije može da sačuva jednostavnom 'zamenom mlečnih proizvoda bogatih mastima onima sa malim procentom masti'.
Nastaviće se...
