Izvor: Blic, 29.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjak u budžetu, višak u džepovima
Manjak u budžetu, višak u džepovima
Kada je pre nekoliko meseci italijanska policija uhapsila 25 šefova mafije iz Barija i Napulja za koje se pretpostavlja da su povezani sa krijumčarenjem cigareta iz Crne Gore, to je bila samo još jedna potvrda da je prostor naše države u poslednjih desetak godina postao u evropskim razmerama veoma važna tačka za šverc duvana. Otrkivanje kupole mafijaške organizacije italijanski policajci nazvali su 'Crna Gora', što dovoljno govori >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o ulozi ove male republike u razvoju organizovanog kriminala. Mafijaški bosovi optuženi su za povezanost sa krijumčarima cigareta, oružja, međunarodnim trgovcima narkoticima, kao i sa ubistvima, uništavanjem leševa, kršenjem finansijskih i carinskih zakona.
Posao šverca cigareta bio je veoma unosan tokom 90-ih godina prošlog veka u celoj istočnoj Evropi, posebno na prostoru Balkana. U Jugoslaviji je rat napravio izuzetno povoljne uslove za ovakve poslove, a mnogi od 'biznismena' su dobili legalitet, oprali novac i postali uzorni građani. Međutim, problem im za sada pravi jedino italijansko pravosuđe koje je preuzelo istragu u ime Evropske unije. Tužilaštvo je svojevremeno iznelo svoje sumnje da su šverceri iz Jugoslavije, naročito iz Crne Gore, oštetili Evropsku uniju za oko 10-12 milijardi dolara. Italijanska tužilaštva istražuju tri vremenska razdoblja kada je reč o povezanosti Crne Gore i njenih čelnika sa švercom cigareta. Napuljski sud bavi se periodom od 1991 do 1996. i razdobljem od 1999. do 2001. godine, a tužilaštvo u Bariju istražuje vreme od 1996. do 2000. godine.
Procene nezavisnih posmatrača govore da republički budžet Crne Gore gubi dvadeset do četrdeset miliona evra godišnje zbog neplaćenog poreza na švercovane cigarete. To je oko devet odsto crnogorskog godišnjeg budžeta, koji iznosi oko 470 miliona evra. Prema podacima Centralne banke iz Podgorice, prijavljeni godišnji uvoz cigareta iznosi milion evra, a to je nedeljni obrt na ulicama. Ogromna količina cigareta, čitavih od 60 do 70 odsto, plaća se gotovinom, što znači da je legalni uvoz zanemarljiv. Zvanične crnogorske institucije procenjuju da se na crnom tržištu nalazi oko 35-40 odsto cigareta. O navodnoj umešanosti crnogorskih zvaničnika visokog, pa i najvišeg ranga u šverc cigareta govorilo se još u predizbornoj predsedničkoj kampanji 1997. Optužbe su ponavljane i kada je Milošević već gubio vlast.
O razmerama šverca cigareta tokom vladavine Slobodana Miloševića, možda najbolje govori podatak koji je 1998. godine izneo Momir Bulatović, tadašnji savezni premijer. Najavljujući svojevremeno nove 'revolucionarne' poreske stope koje će smanjiti krijumčarenje, Bulatović je saopštio da se procenjuje da je te godine u Jugoslaviji uvezeno oko 24.000 tona cigareta, a kroz kroz državnu i budžetsku evidenciju prošlo je svega 100 tona.
Početkom 90-ih godina cigarete su Italiju masovno stizale noću u brzim gliserima iz crnogorskih luka Bar i Zelenika. Sa aerodroma u Ukrajini, Moldaviji i sa drugih polazišta pristizale su na podgorički aerodrom, preuzimali su ih službenici državnog špeditera 'Zetatrans', a zatim su pod pratnjom crnogorskog MUP-a kamionima prevožene u carinska skladišta i do luka. Kad su cigarete izlazile iz carinskih skladišta, državi je plaćana taksa od 10 evra po kartonu cigareta. Nakon toga gliserima su preko Bara i Zelenike dopremani u Italiju. Taksu od 10 evra crnogorski zvaničnici nazivaju tranzitnom taksom. U završnoj fazi mafijaških operacija, švercovane cigarete transportovane su iz crnogorskih luka u Italiju i druge evropske zemlje. Bumerang nekontrolisane sile
Upravo u trenutku kada je bio na tragu jednom od bosova sicilijanske mafije, istražni sudija Đuzepe Montana ubijen je krajem jula 1985. godine u Palermu. Spletom srećnih okolnosti, retkim kada je reč o ovakvoj vrsti naručenih ubistava koja se izvode veoma pažljivo i krajnje profesionalno, policijske snage za brze intervencije uhapsile su zaista brzo Salvatorea Marina, lokalnog mladića za koga su sve indicije navodile da je neposredno učestvovao u atentatu na sudiju Montanu. Dar slučaja koji je dobila policija pretvorio se, međutim, u pravu katastrofu. Policajci su za vreme saslušanja, da bi Marinu iznudili priznanje i došli do imena drugih učesnika u atentatu, pribegli primeni sile takvog intenziteta da se 'ubeđivanje' završilo Marinovom smrću. Mafija je takav epilog iskoristila da policiju optuži za nasilje i protivzakonito delovanje.
Na Marinovu sahranu došao je 'ceo Palermo'. Kovčeg je po tradiciji nošen gradom uz zastoje u svakom kvartu koji kontroliše 'Koza nostra'. Ponašanje građana govorilo je o njihovoj prećutnoj saglasnosti mafiji da pribegne osveti. Nije bilo potrebno dugo čekati. Pet dana nakon Marinove sahrane ubijen je policijski komesar Antonio Kasara, koji nije imao nikakve veze sa konkretnim događajem, ali je bio simbol nastojanja snaga reda da iskorene mafiju. S Kasarom je ubijen još jedan policajac, Roberto Antiokija, a u sledećih desetak dana ubijena su, jedan za drugim, sva tri policajca koji su 'zbog zloupotrebe ovlašćenja' suspendovani nakon Marinove smrti.
Činjenicu da je policija nakon tih događaja uložila godine i godine pažljivog delovanja da bi ponovo uspostavila odnose poverenja sa građanima Palerma Đovani Fijandaka, jedan od vrhunskih evropskih i svetskih poznavalaca problema organizovanog kriminala, koristi kao argument pri svojim stalnim zalaganjima za kontrolisanu upotrebu sile i poštovanje prava čoveka čak i u tako nespornim nastojanjima kao što su akcije za iskorenjivanje mafije.
