Izvor: Danas, 04.Nov.2015, 09:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manipulacija uspesima reprezentacije
Kasniji razvoj događaja, tokom devedesetih godina, pokazuje neke specifičnosti, veoma interesantne za komparativnu analizu.
S druge strane, ambivalentan odnos Miloševićeve vlasti prema bilo kakvom pitanju nacionalne simbolike u Srbiji u velikoj meri se odrazio na ulogu fudbala u projektu izgradnje nacije. Kasnih osamdesetih i ranih devedesetih godina dvadesetog veka javni i politički prostor Srbije u ogromnoj meri bio je kolonizovan narativima o naciji, prevashodno kroz procese >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << povratka tradiciji (Naumović 1994, 1995; Prošić-Dvornić 1995; Čolović 2007, Malešević 2006, 2008). Ovaj proces najviše se odvijao uz pomoć arsenala značenja konstruisanih u vreme nacionalnog buđenja u XIX veku, pri čemu su "jednostavno selektirani, ponovo povezani i aktivirani pojedini elementi već poznatog i oprobanog repertoara, ali su im, u promenjenom kontekstu i značenja bila sasvim drugačija" (Prošić-Dvornić: 307). U ovom svojevrsnom "nasilju identiteta" (Malešević 2008), na sličan način kao i u Hrvatskoj, centralna tema celog javnog diskursa postala je nacija. Međutim, za razliku od Hrvatske, u kojoj se to odvijalo ne samo uz podršku već i kroz direktno delovanje vlasti, režim u Srbiji, kao što sam i ranije naglasio, nacionalni narativ nikada nije pretvorio u zvaničnu politiku. Dok su u Hrvatskoj nova nacionalna zastava i vraćanje "stare hrvatske" himne prihvaćeni bez problema, u Srbiji, koja je i dalje bila u sastavu zajedničke države Srbije i Crne Gore pod imenom SR Jugoslavija, ova vrsta simboličkog samodefinisanja nije ni bila na dnevnom redu. "Nacionalizacija" celokupnog javnog prostora odvijala se ne samo uz podršku već i kroz direktno delovanje Miloševićevog režima, ali neformalnim kanalima, dok je zvanična pozicija o pitanjima nacije ostajala krajnje neodređena.
Činjenica da je Miloševićeva partija SPS proistekla iz nekadašnjeg Saveza komunista svakako je odigrala značajnu ulogu u ovoj vrsti svojevrsne "ideološke mimikrije", za razliku od Tuđmanovog HDZ-a, koji je na vlast došao isključivo na osnovu nacionalističke agende. Miloševićev trijumf na prvim višestranačkim izborima u Srbiji 1990. godine, pored jasne nacionalističke retorike se u velikoj meri zasnivao i na zauzimanju "umerene pozicije" koja se bar formalno zalagala za očuvanje Jugoslavije, čime je SPS nastojao da se distancira od "avanturističkih nacionalista", kako su nazivane opozicione partije poput, recimo, Srpskog pokreta obnove.
Nastavlja se
