Izvor: Blic, 18.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manijaci!
Manijaci!
Pojam seksualne zavisnosti ili seksualne kompulsivnosti, koja se može uporediti sa alkoholizmom ili narkomanijom, u nauku je prvi uveo američki psiholog Patrik Karns još 90-ih godina prošlog veka. Pod tim je podrazumevao društveno i kulturno neprihvatljiv seks, a laici su to stanje odmah nazvali seksomanija, a takva osoba je postala poznata kao seksomanijak. On je ustanovio da seksoman, slično narkomanu ili alkoholičaru, prolazi kroz četiri stadijuma bolesti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Prvi se opisuje kao opsednutost mislima o seksu, zbog čega je ta osoba prisiljena da traži odgovarajuću stimulaciju. U drugoj fazi se razrađuju specijalni erotski rituali, koji prethode seksualnim radnjama i pojačavaju seksualno uzbuđenje. U trećem stadijumu osoba razvija snažnu psihičku zavisnost od tih rituala i više nije u stanju da se kontroliše i zaustavi. Na kraju se javlja osećanje očaja i nemoći.
Međutim, zapadni stručnjaci su tu teoriju donedavno primali sa skepsom. Kasnije su naučnici ipak došli do zaključka da seksomanija zaista postoji kao psihičko oboljenje koje je moguće lečiti. Psihijatar Tonino Kantelmi, predsednik Italijanske asocijacije za istraživanja kognitivne psihoterapije ličnosti, potpuno je uveren da izvesne forme impulsivne seksualnosti zaista postoje. Seksualna zavisnost, po Kantelmiju, predstavlja bolestan odnos prema seksu pomoću koga čovek savladava stres i normalne intimne odnose. Seksualni odnosi tako za njega postaju preka potreba kojoj žrtvuje sve ostalo. Ljudi koji pate od seksualne zavisnosti gube sposobnost da kažu 'ne'. Kao primer, italijanski naučnik navodi slučaj veoma uspešnog biznismena koji je zakazivao seksualne randevue u vreme važnih poslovnih sastanaka, zbog čega je morao neočekivano da 'nestaje' iz firme i dovodi sebe u krajnje nezgodnu situaciju.
Kanadski naučnici su nedavno potvrdili da seksomanija zaista postoji. Štaviše, broj ljudi s tom boljkom konstantno raste. Prema podacima istraživača, ovaj psihički poremećaj postoji kod tri do pet odsto odraslog stanovništva. Pri tom, seksomani pate i od drugih oblika zavisnosti, recimo od narkotika (42 odsto) ili preterane potrebe da sve svoje vreme posvećuju poslu (28 odsto).
Najčešće su to muškarci starosti oko 40 godina, sa tradicionalnom seksualnom orijentacijom. Istina, deo seksomana je zavisan od sajbeseksa, ali su oni u manjini među ljudima koji koriste Internet. Seksomanima upravlja spontana želja za polnim činom, što im stvara različite probleme.
Kako nastaje ta neobična bolest? Teško je reći, ali nakon što su naučnici sa Univerziteta Minesote skenirali mozak seksomana, zaključili su da u strukturi mozga osoba zavisnih od seksa i zdravih ljudi postoje izvesne razlike. Da bi se sa sigurnošću ustanovilo na koji način te razlike utiču na seksualno ponašanje, potrebna su dalja istraživanja. Da li je moguće izlečiti seksomana? Za sada naučnici ne mogu definitivno da odgovore na to pitanje. Nekima pomažu lekovi koji otupljuju polnu želju i onemogućavaju doživljavanje orgazma. Drugim seksomanima je, pored lekova, neophodna pomoć psihoterapeuta. Dobre rezultate daje i grupna terapija sa sapatnicima koje muči ista muka. Neki stručnjaci ipak smatraju da je problem seksomana donekle preuveličan i da mnogi od njih uopšte nisu bolesni. Na seksualni 'razvrat' ih prosto gura najobičnija seksualna razuzdanost i želja da stignu sve što nosi suknju. CDC/JS Nevolje zaposlenih u seks šopovima
Britanskom lancu seks šopova 'En Samers' posao cveta i stalno su im potrebni ljudi, ali britanska Berza rada ne dopušta da nove radnike traže preko njih. Lanac ima više od 80 šopova, uglavnom u Britaniji, ali se ubrzano širi i zapošljava oko 250 novih ljudi godišnje koje mora da traži preko oglasa ili skupi posredničkih agencija. U 'Samersu' su besni što ih Berza rada odbija zbog povezanosti sa seksom. Ističu da
nisu prljavi porno-dućan, nego zakoniti prodavci na malo s visokom rizikom poslovanja. Zvali su šefove Berze u obilazak nekoliko šopova da bi im pokazali šta sve prodaju i kako to izgleda. Tvrde da je vibratore moguće kupiti i u lancima robnih kuća, poput poznatog 'Selfridža', koji opet radnike traži preko Berze.
Lanac seks šopova podneo je molbu za reviziju svog statusa londonskom Vrhovnom sudu ne bi li prisilio Berzu rada na promenu poslovne politike, ali se očekuje da Berza rada ostane uporna u odluci iz novembra prošle godine, kada je potvrđeno da 'En Samers' zbog povezanosti sa industrijom seksa ne može radnike tražiti kao i svaka druga firma.
