Izvor: Blic, 23.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mahanizmi samoodbrane i samolečenja
Mahanizmi samoodbrane i samolečenja
Da li je moguće lečenje bez lekova, i možemo li, na početku 21. veka, zamisliti lečenje bez hemikalija? Kakva sve lekovita dejstva imaju mikrotalasi? Šta je kvantna medicina? U kakvoj je ona vezi sa akupunkturom? Šta je dijagnostika "AMSAT" koja se odavno koristi za kontrolu zdravlja kosmonauta? To su samo su neka od pitanja kojima se bavi kvantna medicina, a dr Zlata Jovanović-Ignjatić, jedan je od specijalista u ovoj oblasti, koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << smatraju medicinom za novi milenijum. Stručna znanja sticala je kod jednog od rodonačelnika kvantne medicine, akademika prof. Vladimira Davidoviča Žukovskog, predsednika Lige lekara pri Ujedinjenim nacijama, zatim kod prof. Adolfa Grabovščinera i prof. Valentina Kovalenka u Moskvi. O tome šta se u ovoj oblasti medicine istražuje i kako se saznanja praktično primenjuje u lečenju ljudi u Rusiji, Izraelu, Francuskoj, Britaniji, Nemačkoj i Americike, dr Ignjatić ekslukluzivno govori za "Blica". Razgovor vodila Milena Marjanović.
Kako se postiže da organizam sam organizuje samoodbranu i samoisceljenje?
- Preko imunostimulacije i oslobađanja sopstvenih medijatora tj. supstanci, koje će organizmu pomoći da prevaziđe bolest. Narodna medicina u slučaju povećanja temperture koristi masažu stopala i šake alkoholom (koji je destilat prirodnih biljnih supstanci), što znači stimulaciju određenih biološki aktivnijih tačaka stopala i šake, kojim su oni krcati, dok kvantna medicina reguliše poremećene frekvencije, podiže imunološki status i uključuje vlastitu unutrašnju laboratoriju za proizvodnju supstanci koje pomažu da se bolest prebrodi. Da li je povećan broj limfocita u krvi znak bolesti?
- Povećan broj limfocita u krvi tumačimo kao bolest, a zaboravljamo da limfociti 'pamte' zdravo stanje organizma, bore se protiv 'uljeza' i teže da se vrate zdravom stanju. Kada se njihov broj poveća, to govori da je organizam, već u jednoj od faza ozdravljenja, osim u veoma retkim malignim slučajevima kada je poremećena kontrola njihove produkcije. Lečenje kvantnom medicinom znači izazivanje rezonantnog odgovora organizma, aktiviranjem mnogobrojnih puteva samoregulacije. Suština ove još nedovoljno poznate, ali priznate medicinske grane, je u oslobađanju endogenih tj. sopstvenih biološki aktivnih supstanci - vlastitih 'medikamenata' koji su u znatno manjoj količini potrebni, ali su višestruko aktivniji od farmakoprepata. I što je najvažnije, oni su potpuno bezopasni. Nema alergijskih reakcija, nema predoziranja, a to nije zanemarljivo. Normalizacijom stresogenih i adaptivnih hormona, koagulacionih potencijala krvi, normalizacijom Ph i mnogobrojnih metaboličkih procesa, organizam sopstvenim snagama prevazilazi bolest. U tome je mehanizam delovanja kvantne medicine i njene neograničene mogućnosti u preventivi, ali i lečenju mnogih oboljenja čiji je uzročnik nepoznat. Pri tome, važno je naglasiti sledeće: snaga signala kojim se deluje na organizam je krajnje niska, što potvrđuje da nije reč o fizičkom delovanju na organizam, već samo o informaciji koju on dobija da bi se sam pokrenuo ka izlečenju. evidentan je efekat produženog dejstva; uzlazna linija ozdravljenja, posle svake seanse; ali i posle završetka terapije, jer je organizam primio informaciju ' šta mu valja činiti'. lodgovarajuća reakcija organizma na delovanje elektromagnetnih talasa niskih intenzivnosti uglavnom se ne nalazi u zoni na koju terapeut deluje, već u zoni patološkog procesa, koji je po pravilu sasvim udaljen. kvantna terapija koriguje ne samo dinamičke procese koji bi izmenili sam defekt, već i bolest u celini. Primera radi, kod pacijenta sa čirom na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, podvrgnutog ovoj terapiji, ne samo da će se zaceliti ulkusna grizlica, već će se izlečiti i ulkusna bolest. ovom terapijom postiže se normalizacija na fizičkom nivou i u mentalno-emotivnoj sferi pacijenta, što znači da se prevazilazi psihosomatska priroda oboljenja. Je li većina bolesti psihosomatske prirode, odnosno da li je stres gotovo uvek okidač bolesti?
- Autor termina 'psihosomatska medicina', Franc Aleksander, navodi da je stres okidač za mnoga psihosomatska oboljenja, a savremena istraživanja pokazuju da je čak od 75 do 90 odsto oboljenja, psihosomatske prirode. Stres je globalni napad spoljneg sveta na organizam, a pošto naš organizam i naši organi imaju različitu genetsku predispoziciju, tj. izdržljivost, to će 'pucanje' organizma nastati upravo preko onih karika koje su najslabije. Na prvobitnoj listi Franca Aleksandera nalazilo se samo sedam psihosomatskih bolesti: astma, hipertenzija, tireotoksikoza, čir, ulcerozni kolitis, reumatoidni artrit, neurodermatitis. Sada je ta lista bolesti daleko veća.
nastaviće se
