Izvor: Blic, 04.Maj.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudi kompjuteri iz Indije
Ljudi kompjuteri iz Indije
Svako od nas razmišlja i pamti i u snu i na javi, a retko ko se pita kako funkcioniše naš um i kako naš mozak svakodnevno pamti tolike informacije. Knjiga ' Trening uma i pamćenja' Ernsta Vuda (izdavač IP Babun) ne objašnjava samo to, već svakom zainteresovanom čitaocu može pomoći da izoštri svoj um i uveća mogućnosti sopstvenog pamćenja. Tehnike brzog pamćenja su deo drevne indijske baštine mudrosti jer su ih razvili indijski mudraci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poznati po fenomenalnoj memoriji. Sa nekoliko nastavak iz ove knjige predstavljamo čitaocima Blica najvažnije tehnike pomoću kojih svako ko je zainteresovan, bez mnogo vremena i naprezanja, može višestruko da uveća svoju moć koncentracije i pamćenja.
Indija je uvek bila zemlja čudesa, među kojima su podvizi stručnjaka za veštinu pamćenja (aštavadhana) dugo važili za najistaknutije. Članak u teozofskom magazinu iz 1886. izveštava o tome kako je u jednoj prilici jedan stručnjak za pamćenje držao na umu i izvodio jedanaest stvari istovremeno, nakon čega je još jednom ponovio sve što je u prvi mah uradio.
1. Odigrao je partiju šaha na slepo.
2. Vodio je razgovor o različitim temama.
3. Dovršio je sanskritsku pesmu na osnovu zadatog jednog reda.
4. Pomnožio je broj od pet cifara sa množiocem od četiri cifre.
5. Sabrao je sumu brojeva iz tri kolone sa osam redova.
6. Upamtio je stih na sanskritu sastavljen iz šesnaest reči koje su mu bile izgovorene zbrda zdola, po volji ispitivača.
7. Kompletirao je 'magični kvadrat' u kojem različiti brojevi u kvadratićima daju traženi zbir bilo horizontalno ili vertikalno.
8. Ne gledajući šahovsku tablu upravljao je kretanjem lovca koji je imao da obiđe ploču unutar polja koja je kontrolisao konj, ne izlazeći pritom iz zadatog kruga.
9. Kompletirao je drugi 'magični kvadrat' sa drugačijim rasporedom brojeva od gore pomenutog.
10. Izbrojao je tačno udarce zvona.
11. Zapamtio je dve rečenice na španskom, prema sistemu iz zadatka br. 6.
Pisac ovog članka, pukovnik H.S.Olkot, u daljem tekstu je naglasio da je čuo da neki ljudi mogu da upamte i po pedeset stvari na ovaj način. Jednom prilikom, dok je živeo u Bombaju, na sedeljci u kući jednog istaknutog indijskog gospodina, jedan takav čovek-kompjuter demonstrirao je svoju moć upamtivši ni manje ni više nego stotinu stvari koje su mu bile zadate.
Kako je to moguće? Autor teksta smatra da ovi ljudi-kompjuteri imaju sposobnost da za svaku pojedinu stvar u umu stvore posebnu memorijsku tačku, odnosno misaoni centar, oko kojeg onda grupišu i sabiraju ideje koje su u vezi s njim.
Mesta koja sam opisao u prethodnom poglavlju čine takve memorijske tačke.
Na jednoj demonstraciji na kojoj sam imao zadovoljstvo da prisustvujem, u državi Morvi u Kathiavaru, ekspert za pamćenje, Naturam P. Šukla, zapamtio je stotinu podataka. Nalazio sam se u velikoj grupi ljudi, i svi smo sedeli na jednom prostranom ćilimu u predvorju. Preko puta učenjaka sedelo je dvadeset nasumično odabranih ljudi. U ukupno pet tura, on je redom prilazio svakom od njih, dobijajući svaki put po neki novi zadatak.
Neki su mu davali u zadatak da upamti rečenice od pet reči na različitim jezicima guđurati, engleski, sanksrit, persijski, indijski, mahrati, francuski i latinski u kojima su sve reči bile ispretumbane bez logičkog reda. Jedan mu je zadavao poteze u šahovskoj igri. Neki su mu diktirali cifre koje je trebalo da pomnoži i sabere. Jedan je vodio razgovor sa njim o različitim temama. Drugi je ritmički udarao u zvonce, a učenjak je trebalo da kaže koliko je puta udario. Bilo je tu još zanimljivih zadataka, kao što su izračunavanja datuma, kompletiranja kratkih poema i drugih stvari.
Nakon što je dobio sto zadataka učenjak je seo, neko vreme meditirao, a onda odgovorio na sva zadata pitanja, da bi na kraju još jednom sve ponovio u celini.
Nakon izvesnog vremena imao sam sreće da i lično upoznam tog eksperta u državi Limbdi. Tokom mog boravka proveli smo sate u ćaskanju, i on je bio toliko ljubazan da mi objasni neke od metoda pamćenja, koje, eto, sada izlažem u ovoj knjizi.
Međutim, valja se držati nekolicine upustava. Trening uma u ovome treba da je postupan, a učenik bi trebalo da vodi računa o ukupnoj čistoti njegovog života i njegovih misli. Od velike važnosti je opšta smirenost, sabranost i opuštenost, jer inače preti opasnost od prenaprezanja. Poduhvate ovakvog obima nikako ne bih preporučio deci i omladini.
Objasniću neke osnovne postavke skladištenja velike količine podataka u umu. Na osnovu njih svako može lako da razradi svoj sopstveni sistem.
U prvom redu, napravite u umu 100 mesta. Pretpostavljam da ste već usvojili i savladali moj sistem Zvukova, Gradova, Životinja, Materijala, Rasa itd, te da su vam ova mesta dobro poznata.
Pred vama se nalazi dvadeset ljudi, i vi ćete svakome prići pet puta. Dakle, za svakog od tih ljudi treba da odvojite po pet mesta.
Pretpostavimo da vam je treći čovek zadao da upamtite rečenicu od pet engleskih reči. Odredili ste da njegovi kvadrati budu na zidu gde su smešteni gradovi. A to je sledećih pet gradova: Tokio, Nju Jork, Mančester, Rio de Žaneiro i London.
U prvom krugu gospodin kaže: 'Moja treća reč je 'gledati''.
Možete u sebi stvoriti sliku čoveka zagledanog u daljinu, ili možda sliku čoveka koji gleda u mikroskop. Meni bi bilo lako da reč 'gledati' povežem sa Mančesterom, gde sam studirao geologiju i vrlo često posmatrao strukturu kamenja pod mikroskopom.
U drugom krugu on kaže: 'Moja peta reč je 'zgodna''. Zgodna žena će sasvim odgovarati mentalnoj slici koju treba da stvorim. Peti grad je London, pa ja tako mogu da zamislim Oksford strit i Redžent strit gde dame najčešće kupuju lepe stvari.
U trećem krugu kaže: 'Moja druga reč je 'vrt''. Sada reč 'vrt' treba povezati sa Nju Jorkom. Ja lično bih pomislio na vrtove koji se nalaze na krovovima njujorških nebodera.
U četvrtom krugu on kaže: 'Moja četvrta reč je 'vrlo''. Sada, reč 'vrlo' nema nikakvog smisla, tako da moram da je povežem sa nekom sličnom reči, kao, na primer, verre, što je francuska reč za staklo, koja mi se prva pojavljuje u umu. Nju treba povezati sa gradom Rio de Žaneiro. Prilikom jedne moje posete tom gradu odseo sam u nekom hotelu koji je imao velike staklene prozore.
Sada dolazi peti i poslednji krug: 'Moja peta reč je 'moj''. Ponovo besmislena reč: pretvoriću je u reč 'maj'. Da bih je povezao sa Tokijom prisećam se kako sam jednom baš u maju držao predavanje u Tokiju.
Naravno, vaše veze i vaši gradovi biće sasvim drugačiji od mojih.
Na ovom stupnju procesa pamćenja vi još uvek nemate nikakvu ideju o rečenici koja će da nastane. Niste ni pokušali (i nemojte pokušavati!) da upamtite prvu reč dok idete po drugu. Povezavši određenu reč sa određenim gradom, vi o tome više ne ramišljate i to je imperativ!.
Tek na kraju eksperimenta, kada ste dobili vaših sto podataka, vi ćete protrčati kroz gradove, Nju Jork, Tokio, London itd., i onda ćete lako pronaći veze i sročiti pravu rečenicu: 'Moj vrt izgleda vrlo lepo'. KRAJ
