Izvor: JavneVesti.com, 10.Avg.2013, 20:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lik i delo Predraga Preže Milinkovića
U moru glumaca i likova koji izbijaju u prvi plan javnosti, što zbog svojih stvarnih zasluga, što zbog svoje podobnosti neki "petim" licima, fokus stavljamo na najpoznatijeg jugoslovenskog i srpskog epizodistu - Predraga Prežu Milinkovića.
(Ne)Popularni Preža, inače ljubitelj filma i astronomije, "proslavio" se svojim batlerskim ulogama u domaćim serijama, dvominutnim sekundarnim kadrovima u filmskim ostvarenjima, iako o njemu treba reći nešto više osim što je >> Pročitaj celu vest na sajtu JavneVesti.com << bio desna ruka imaginarnog Ozrena Soldatovića.
Preža Milinković, za prijatelje El Kabalero zbog svojih plesnih talenata i naklonosti prema latino plesovima, rođen je u Beogradu 20. avgusta 1933. godine, a preminuo 4. aprila 1998. Kao student romanskih jezika počinje da debituje na filmu i tako ostavlja to polje romanistike nezavršenim. Kako je i sam govorio, nije on birao svoje uloge - reditelji su mu odredili sudbinu. Ubrzo niže svoje glumačke uspehe, da bi do kraja svoje glumačke karijere nakupio preko 300 filmova u kojima statira, manje ili više. Imao je prilike da igra sa velikanima kinematografije svog vremena, kao što su Orson Vels ili Đina Lolobriđida.
Osim što je statirao držeći poslužavnike raznim baronima i Ozrenima, Preža je autor više biografskih knjiga, među kojima su i biografije Edvina Oldrina i Nila Armstronga. Zahvaljujući ovom drugom, Predrag Milinković je gledao lansiranje Apola 17 sa sedamdesetak metara udaljenosti, a kasnije je sve to pribeležio u još jednoj svojoj knjizi. Osim što je bio ljubitelj astronomije, Preža je govorio i pet jezika; svojstvo koje bi dobro došlo svim ambasadorima koji prezentuju svoju zemlju. Umeo je da uzvrati i političarima, sofisticirano i suptilno. Zabeleženo je da je jednom rekao bivšem predsedniku predstavništva SFRJ, Janezu Drnovšeku, da "glumci, za razliku od političara traju večno".
Razumljivo je da se ne pamti Preža, razumljivo je da epizodista ne može ostaviti jači utisak od prosečnog zdepastog barona koji decenijama stoji negde na vrhu, ali ipak, onako laički, bilo bi dobro da se zapitamo gde je stvarno Prežin karakter u realnosti. Danas se ne slavi nikakav Prežin dan, niti postoji bilo kakav povod da se "stavi" neko slovo o ovom čoveku; jednostavno, ovo je težnja da se setimo gde smo i koga pamtimo.
Možemo živeti i sa hiljadu Ozrena, samo ako imamo bar jednog Prežu.
