Izvor: Blic, 08.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepota utihnule pesme
Lepota utihnule pesme
Bio je nezamislivo omiljen. I kod kolega i kod publike. Važio je za najvećeg boema u istoriji ovdašnje narodne muzike. Uz njegove pesme mnoge lične drame bivale su lakšim. Pevao je samo ono što je proizilazilo iz njega samog. Otuda i 'paradoks': isceljivao je pevajući o tugi, nesrećnim ljubavima...
Pre tri godine doživeo je nesreću usled moždanog udara desna strana i moć govora su mu oduzeti. Mnogi koje je u životu svojom dobrotom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zadužio danas su ga zaboravili.
Ipak, priča koju ćete u nastavcima pročitati nije tužna. Govori o volji i snazi ljubavi. I o radosti zbog onoga (graniči se sa neverovatnim) što su Ranka i Bora postigli u borbi protiv teške bolesti.
Njihov dom u Požarevcu jeste mesto velike pobede. I trebalo bi da ostane upamćeno barem kao Kvakine najlepše pesme.
Ako ste jednom čuli, sledeći put ćete sigurno prepoznati taj pomalo promukli, nekako opori, i baš zbog toga glas koji se pamti. Kad peva on plače, smeje se, tužan je ili se pomalo šali, zavisi od pesme. Jer on peva srcem. I publika je osetila da Bora Spužić Kvaka peva srcem. To je razlog što već više od decenije uspešno odoleva prolaznim ljubimcima i zvezdama narodne muzike... U njegovim pesmama govori se o zaboravljenim majkama, neuzvraćenoj ljubavi, napuštenoj deci, dalekoj domovini… Mnoge su tužne…'',piše u jednom novinskom tekstu iz '78. godine. I pride:
''Berza popularnosti dežurni Kvaka'', ''Bora pobedio Safeta'', ''Rodila se zvezda'', ''Opasnost se zove: Bora Kvaka'', ''Vrtoglavi uspeh kafanskog pevača'', ''Pesme za vašu dušu'', ''Na top-listama prvi Bora'',''Zašto plače Kvaka?'',''Inspiracija zvana žena'', ''Kvaka najtraženiji u željama slušalaca''…samo su neki od naslova mnogobrojnih intervjua, članaka, i feljtona o zvezdi narodne muzike sedamdesetih Bori Spužiću Kvaki.
Mutnog pogleda (zbog očne bolesti), kraće noge (posledica pada u sedmoj godini) bio je pomalo nalik i 'jurodivu', prosto obeležen i predodređen za veliku umetničku i životnu priču. Bio je melem. I odušak. Za tužna srca i bolne ljubavi.
Siromašni obogaljeni dečak, samouki harmonikaš i pevač snimio je 23 male i 16 velikih ploča i postao velika zvezda. Palio je i žario kako se već popularnost definiše ustaljenim rečnikom estradnih novinara po celoj bivšoj Jugoslaviji. Svoju tugu pesmom je pretakao u tuđu utehu, svoj bol u radost drugih. Živeo je od pesme i za pesmu. Više od televizijskih kamera i reflektora koncertnih dvorana voleo je kafanski dim, kontakt sa ljudima, u sevdahu razbijene čaše, zoru dočekanu za kafanskim stolom… Usamljenost, čežnju i tugu; život sa svim onim što sobom nosi, upoznao je na samom izvorištu u kafani.
U jednom intervjuu iz osamdesetih kaže: ''Ja sam čovek sa dva fakulteta. Oba sam stekao u kafani. Diplomirao sam psihologiju i muzičku akademiju. Prvu diplomu čuvam u srcu i očima, a onu drugu u glasu. Tako ne može niko da mi ih ukrade'.
Najbolje se osećao među našim ljudima u inostranstvu, gde im je pesmom lečio nostalgiju. I sam prepun sete, dobro je osećao svačiju tugu. Otuda, u njegovim pesmama ima mnogo autobiografskog, a jednom je i izjavio: ''Ja moram da budem nesrećan. Moje pesme su tužne jer ih pevam iz srca. I šta će se dogoditi kad jednom postanem srećan i vedar?!''
Čak iako niste redovni posetilac kafana i ljubitelj narodne muzike, niste mogli a da ne čujete: ''Pođimo u krčmu staru gde ciganin stari svira, da uz zvuke violine nađem srcu mira'', ''Lepotica i sirotan'', ''Navali se Šar-planina'', ''Kaži sinu da i ja postojim'', ''Još ne sviće rujna zora'', ''Ej puče puška'',''Nikom o tebi ne mogu da pričam, niko za tebe ne sme da zna, stojim na uglu prosjaku sličan, ljubavi željan u noći bez sna…''
''Skenderiju može da napuni samo Bata Kvale'', rekao je i Zdravko Čolić jednom prilikom. (Nastaviće se) Simonida Milojković Oči sanjara
Listamo mnogobrojne novinske tekstove o Kvaki. U jednom iz sedamdesetih godina piše i ovo: ''Mnogi misle da je stalno pijan, iako ne pije. Na jednom festivalu, kad su drugi pevači dobijali bukete cveća, on je dobio flašu pića.
To je zbog mojih očiju. Za me u mom selu kažu da sam ćorav, a u gradu se to kaže modernije: 'Kvaka ima oči sanjara.'' Zavodnik
Ranka, četvrta Kvakina žena, sa osmehom priča o mukama sa njegovim obožavateljkama: ''Bio je moj Bora veliki zavodnik! Sećam se, sedimo mi jednom u restoranu, kad Bora ode u toalet i nema ga dugo. Izlazi posle sat vremena raspojasan, izgužvane košulje umazane karminom.
Drugi put, ode Bora u Australiju da peva, zove me odande i kaže: ''Ranka ja sam se verio!'' Šta si uradio crni Boro?! Kaže:''Verio sam se.'' Ma, daću ti ja veridbu! Dolazi ovamo brzo, da ti ja ne dođem tamo!''
Reporter 'Blica' u domu Ranke i Bore Spužića Kvake:
Tandem jači od života
