Izvor: Blic, 28.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lenjivac i lažov na čelu SAD
Lenjivac i lažov na čelu SAD
Za samo 26 godina, od 1975. do 11. septembra 2001, Amerika je imala više od 160 oružanih vojnih operacija. Činjenica da, u proseku svaka dva meseca SAD vode više od jedne oružane bitke van svojih granica razlog je zbog koga mnogi danas u svetu smatraju da je Amerika globalni siledžija i najmoćniji terorista, kaže Piter Skouen u'Crnoj knjizi Amerike' (uskoro izlazi iz štampe u Narodnoj knjizi iz Beograda (011/8487035; 3226427) 'SAD drži rekord >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na polju agresije, međunarodnog terorizma, masovnih ubijanja, mučenja, zloupotrebe hemijskog i biološkog oružja, narušavanja ljudskih prava...' Razmere američkih zločina su tolike da je jedan analitičar izjavio da 'Svakom američkom predsedniku od 1945. do danas treba suditi kao ratnom zločincu', a jedan fizičar sa Masačusetsa da je 'Američka zastava simbol terora i smrti, straha, destrukcije i ugnjetavanja'. Uprkos tome, kaže Skouen, većina Amerikanac još uvek ne dovodi u vezu američke zločine širom sveta sa događajem od 11. sptembra 2001. Feljton koji sledi donosi najzanimljivije stranice 'Crne knjige o Americi' kojima se opisuje strahote američkih intervencija, od bezrazložnog bacanja dve atomske bombe na Japan, do brojnih slučajeva u kojima su SAD 'sponzorisale državne terorizme i podražavale ubilačke diktature'.
Regan je opisivao zatvoreničke kampove u koje su silom slate hiljade seljaka; govorio je o 'taktici spaljene zemlje' koja je prouzrokovala hiljade izbeglica i tvrdio da su sandinisti masakrirali domorodačke Miskito Indijance zato što su se opirali njihovoj marksističkoj dogmi. Regan je takođe tvrdio da je komunistički režim Nikaragve bio pretnja za ostatak Srednje Amerike. Imenovao je Kostariku kao jednu od ugroženih, čiji je predsednik hvalio sandiniste zbog humane politike, a među ugroženima je označio i, kako ih je nazvao, 'demokratske pokrete' u Salvadoru i Gvatemali, koji su u to vreme još uvek bili pod kontrolom desničarskih diktatora, podržavanih od Amerike. Spomenuo je i Honduras, u kome je tamošnja vlada hapsila i ubijala antiameričke disidente uz pomoć CIA.
Govor je skoro u potpunosti bio niz laži, uz poneko zrnce istine. Ophođenje sandinista prema Miskito domorocima, zaista je mnoge od njih nateralo da priđu 'kontrašima; tačno je i da je Danijel Ortega, sandinistički predsednik, posetio Moskvu i Kubu, kao i to da su savetnici iz SSSR i sa Kube bili u Nikaragvi. Ali kome drugom je Ortega mogao da se obrati? Osam meseci posle Reganove inauguracije, novi predsednik poslao je u Nikaragvu višeg izaslanika koji je poručio sandinistima da zaštite američke interese u zemlji ili da se 'spreme za najgore'.
Štaviše, Reganov govor je usledio posle izbora iz 1984. koji su proglašeni otvorenim i poštenim od strane međunarodnih posmatrača - izbori na kojima je manje od pet procenata birača glasalo za komunističke kandidate. Nikaragva je u to vreme imala demokratiski izabranu vladu; jedini greh sandinističke vlade bio je taj što je odbila da prigrli supersilu koja je podržavala prethodni brutalni režim koji je svom narodu naneo toliko bola.
Ne smemo zaboraviti ni da je Regan bio 'lenjivac'- predsednik koji je jedva čekao da, bez pitanja, prenese sve obaveze na druge, nakon utvrđivanja opšte situacije, koja je u ovom slučaju značila sprečavanje njegovog umišljenog širenja komunizma u Srednjoj Americi. Kao što je Henri Kisindžer, u svojoj knjizi 'Diplomatija' iz 1995, zapisao, 'Regan nije imao pojma o istoriji, a i ono malo što je znao krojio je za potrebe svojih predrasuda kojih se čvrsto držao. Biblijska upućivanja na Armagedon tretirao je kao borbena predskazanja'. Regana uopšte nisu zanimale finese moralne doslednosti, svakako ne kada je reč o borbi protiv komunizma.
Bio je previše nemaran u vezi sa pitanjima zakonitosti i ustavnosti, što je, opet, izazivalo slično ponašanje i njemu potčinjenih ... Na svoj uobičajeni ležeran način Regan je dozvolio stvarima da mu umaknu kontroli; zaboravio je da se zakleo da će podržati i izvršavati zakone. Nestašluk između Irana i kontraša bio je potencijalno štetan za Ustav koliko i sam Votergejt; ali Kongres nije mogao da podnese da sebe i državu ponovo provlači kroz bedu još jednog impičmenta ovoga puta neizmerno popularnog predsednika. Zadovoljio se razotkrivanjem istine kroz niz izveštaja i istraga i puštanjem Regana da se prikaže kao prevrtljivac, ako ne i lažov, kada je na pitanja istražitelja odgovarao rečenicama poput ove: 'Jednostavno nema načina da se prisetim ičeg specifičnog u vezi sa onim što me pitate'.
Vredno je spomenuti i to da je pomenuti Reganov govor održan u isto vreme kada se Sovjetski savez otvarao ka reformama i smanjivao svoje vojne ambicije a ne dok je, kako je predsednik tvrdio, pokušavao da u Centralnoj Americi uspostavi novu orbitu svojih satelita. Mesec dana pre Reganovog govora, Mihail Gorbačov je postao generalni sekretar partije - četvrti čovek na tom položaju u poslednje tri godine. A četiri meseca pre govora Gorbačov je, tada kao predsedavajući Komesarijata vrhovnog sovjeta za inostrane poslove prvi pomenuo da je glasnost (otvorenost) 'obavezan uslov za socijalističku demokratiju i norma za javni život'. U toku dve godine Gorbačov je povukao sovjetske trupe iz Avganistana i započeo ozbiljne razgovore sa SAD o razoružanju. Dve godine kasnije pao je Berlinski zid, a dve godine posle toga, SSSR se raspao. Sovjetska pretnja koju je Regan opisao u svom govoru iz 1985. nije bila realnost; to je pre bila propaganda koja je trebalo da opravda kontroverzni upad njegove administracije u Nikaragvu.
Nastaviće se...
